Sva­ki put ka­da od­no­si Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ni­je­su od­lič­ni za me­ne je to iz­ne­na­đe­nje i gre­ška, jer ne­ma ni­ka­kvog raz­lo­ga da uvi­jek bu­du bez ijed­ne sjen­ke. Ni­je­sam bio sre­ćan ni ka­da smo se raz­dvo­ji­li, a na­rav­no da sam još ne­sreć­ni­ji ka­da iz­bi­ja­ju ne­ka­kvi ma­li šu­mo­vi zbog su­je­te ili bi­lo če­ga iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Ovi od­no­si pri­rod­no mo­ra­ju da bu­du naj­bo­lji, a pro­la­zi­će­mo kroz još mno­ga is­ku­še­nja i eko­nom­ska i po­li­tič­ka i to­ga tre­ba da bu­de­mo svje­sni. Za­to bi mak­si­mal­no tre­ba­lo da iz­bje­ga­va­mo ono što Frojd na­zi­va ne­tr­pe­lji­vo­šću ma­lih raz­li­ka i da od­u­sta­ne­mo od sil­ne bor­be za utvr­đi­va­nje iden­ti­te­ta ko­ji će da uda­lji ova dva ne sa­mo brat­ska, ne­go na­ro­da isto­ga po­ri­je­kla, po­ru­čio je, u raz­go­vo­ru za „Dan'' pred­sjed­nik Po­li­tič­kog sa­vje­ta i osni­vač DS-a Dra­go­ljub Mi­ću­no­vić, ko­ji je bio i po­sled­nji pred­sjed­nik Skup­šti­ne SRJ.
– Od­u­vi­jek sam že­lio da za­jed­nič­ki i li­je­po na­pre­du­je­mo i da ne bu­de ni­ka­kvih šu­mo­va, a na­dam se da ih me­đu na­ro­di­ma ne­će ni bi­ti. Za­mo­lio bih one ko­ji vla­da­ju i Sr­bi­jom i Cr­nom Go­rom da u tom po­gle­du bu­du opre­zni, da ne po­si­ju ni­jed­nu zlu ri­ječ, već da i jed­ni i dru­gi bu­de­mo kon­cen­tri­sa­ni na za­jed­nič­ki uspjeh – ka­že Mi­ću­no­vić do­da­ju­ći da „od 2016. go­di­ne ne oče­ku­je ni­šta pre­vi­še dra­ma­tič­no li­je­po”.
– Na­pro­tiv, sma­tram da će se kri­za i da­lje za­o­štra­va­ti – i po­li­tič­ka i eko­nom­ska... Evrop­ska uni­ja i mi sa njom će­mo pro­ći kroz pri­lič­no te­ške da­ne za ko­je tre­ba da se pri­pre­mi­mo – ocje­nju­je Mi­ću­no­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da je u 2015. go­di­ni bi­lo i po­je­di­nih ohra­bru­ju­ćih zbi­va­nja za Sr­bi­ju, kao što je otva­ra­nje po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma sa EU.
– No, to je sa­mo po­gled u da­le­ko­met­nu ljep­šu sli­ku, ko­ja će se sa pu­no­prav­nim član­stvom jed­nom do­go­di­ti. I ci­lje­vi su da­le­ko­met­ni, jer se pre­go­vo­ri sa EU za­si­gur­no ne­će br­zo za­vr­ši­ti, kao što iz­gle­da. Ali, do­bro je da je po­če­lo – ka­že Mi­ću­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Sr­bi­ja se već u 2016. go­di­ni mo­že su­o­či­ti sa onim što je pred kraj pro­te­kle go­di­ne na­go­vi­je­stio ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du Majkl Kir­bi – da će Va­šing­ton tra­ži­ti član­stvo Ko­so­va u UN, što će op­te­re­ti­ti i njen put ka EU.
- Ko­so­vo je dr­ža­va ko­ju je pri­zna­lo vi­še od 100 ze­ma­lja i si­gur­no će po­ku­ša­ti da se što pri­je za­vr­ši ta te­ma. Na­ma za utje­hu osta­je dru­gi dio da ne mo­ra­mo for­mal­no da us­po­sta­vlja­mo di­plo­mat­ske od­no­se, ko­je mi zo­ve­mo pri­zna­njem. To zna­či, sma­tra­će se da ni­je­smo pri­zna­li Ko­so­vo, ali će ono već na­red­ne go­di­ne bi­ti dr­ža­va sa mno­gim atri­bu­ti­ma. To je či­nje­ni­ca o ko­joj bi tre­ba­lo da se vo­di ra­ču­na, mno­gi će ti­me bi­ti ne­za­do­volj­ni, ali pred­lo­žio bih da se obra­ti pa­žnja na za­šti­tu ma­nji­ne, da­kle Sr­ba i osta­lih ne­al­ba­na­ca na Ko­so­vu, jer ta­mo­šnje in­sti­tu­ci­je ne­će bi­ti ute­me­lje­ne od­mah na vla­da­vi­ni pra­va, što tra­ži mo­ni­to­ring. Mo­ra se stvo­ri­ti i od­re­đe­na vr­sta auto­no­mi­je za srp­ske kul­tur­no-isto­rij­ske spo­me­ni­ke, za ma­na­sti­re i cr­kve, od ko­jih su ne­ki i pod za­šti­tom Une­ska. Nji­ho­va sud­bi­na ne smi­je se osta­vi­ti na mi­lost i ne­mi­lost lo­kal­nim vla­sti­ma – ka­že Mi­ću­no­vić.
Go­vo­re­ći o bri­sel­skom spo­ra­zu­mu i ono­me šta pred­vi­đa, ka­zao je da taj do­ku­ment još ni­je do kra­ja ra­svi­je­tljen, ali će vje­ro­vat­no bi­ti pot­pi­san, upr­kos sa­da­šnjem ina­će­nju ne­kih po­li­ti­ča­ra u Sr­bi­ji.
Kad je ri­ječ o EU, pre­ma ri­je­či­ma Mi­ću­no­vi­ća, već s otva­ra­njem po­gla­vlja 23 i 24 u na­stu­pa­ju­ćoj go­di­ni stvo­ri­će se i još ne­ki pro­ble­mi, a od­no­se se na vla­da­vi­nu pra­va i iz­grad­nju in­sti­tu­ci­ja.
– Pr­vo bi tre­ba­lo da iz­gra­di­mo ma­tri­cu de­mo­krat­skog po­na­ša­nja da bi­smo bi­li de­mo­krat­ska dr­ža­va, a ne dr­ža­va jed­nog čo­vje­ka ili gru­pe lju­di... Drugo in­sti­tu­ci­je tre­ba da bu­du stvar­no ne­za­vi­sne, me­di­ji stvar­no slo­bod­ni, a opo­zi­ci­ja da bu­de stvar­no rav­no­pra­van po­li­tič­ki su­bjekt i da se oslo­bo­di­mo ši­re­nja stra­ha, dez­in­for­ma­ci­ja i spre­ge po­li­ci­je i ta­blo­i­da – is­ta­kao je Mi­ću­no­vić. M.Nje­guš


Te­ro­ri­zam i ve­li­ka se­o­ba

Ka­da su u pi­ta­nju zbi­va­nja na svjet­skoj po­li­tič­koj sce­ni, Mi­ću­no­vić na­gla­ša­va da je pro­te­klu go­di­nu obi­lje­ži­la azi­lant­ska kri­za i mi­li­o­ni mi­gra­na­ta ko­ji su pre­pla­vi­li Evro­pu.
– To će si­gur­no 2015. obi­lje­ži­ti kao go­di­nu ve­li­ke se­o­be na­ro­da, a dru­ga zna­men­ka je te­ro­ri­zam i te­ro­ri­stič­ki na­pa­di – na­gla­ša­va Mi­ću­no­vić.