Mi­ni­star omla­di­ne i spor­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Va­nja Udo­vi­čić bo­ra­vio je, na po­ziv cr­no­gor­skog ko­le­ge Ni­ko­le Ja­no­vi­ća, u zva­nič­noj po­sje­ti  Cr­noj Go­ri. Mi­ni­star Udo­vi­čić je pr­vi mi­ni­star spor­ta Sr­bi­je, ko­ji je zva­nič­no po­sje­tio Cr­nu Go­ru od sti­ca­nja nje­ne ne­za­vi­sno­sti, ali i pr­vi stra­ni zva­nič­nik ko­ji je do­šao u zva­nič­nu po­sje­tu no­vo­o­sno­va­nom cr­no­gor­skom Mi­ni­star­stvu spor­ta.
●Go­spo­di­ne Udo­vi­či­ću, bi­li ste u zva­nič­noj po­sje­ti Cr­noj Go­ri. Ka­ko ocje­nju­je­te od­no­se dvi­je dr­ža­ve i ka­ko se Vi lič­no osje­ća­te u Cr­noj Go­ri?
 -Sr­bi­ja po­sve­ću­je ve­li­ku pa­žnju raz­vo­ju od­no­sa s Cr­nom Go­rom i na­ša že­lja je da taj od­nos bu­de što bo­lji. Svi smo sa­gla­sni da na­ša sa­rad­nja ide uz­la­znom li­ni­jom i ako po­gle­da­mo una­zad si­gu­ran sam da je na naj­vi­šoj tač­ki u po­sled­njoj de­ce­ni­ji. Iskre­no se na­dam da je mo­ja po­sje­ta sa­mo do­dat­ni po­zi­tiv­ni im­puls to­me.
Kao što zna­te, igrao sam u „Ja­dra­nu“ iz Her­ceg No­vog, du­go sam igrao za re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, to vri­je­me je du­bo­ko ure­za­no u mo­je sje­ća­nje i za nje­ga me ve­zu­ju naj­ljep­še uspo­me­ne.
● Či­nje­ni­ca je da u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na Sr­bi­ja „ža­nje“ me­da­lje na evrop­skim i svjet­skim tak­mi­če­nji­ma. Ko je za­slu­žan za „sje­tvu“ i da li ste mo­žda ovaj  uspje­šni  re­cept pre­ni­je­li Va­šem ko­le­gi u CG?
-Uni­ver­zal­ni „re­cept“ ili pre­či­ce ne po­sto­je. Če­sto se i kod nas u me­di­ji­ma po­mi­nju broj­ke, re­ci­mo za 2016. go­di­nu 37 osvo­je­nih me­da­lja na evrop­skim, svjet­skim tak­mi­če­nji­ma i Olim­pij­skim i pa­ra­o­lim­pij­skim igra­ma, što je­ste ap­so­lut­ni re­kord po bro­ju osvo­je­nih me­da­lja u jed­noj go­di­ni za Sr­bi­ju, ali ja mi­slim da to ni­je vr­hu­nac na­šeg za­jed­nič­kog ra­da i si­ste­ma spor­ta.  Vje­ru­jem da su još bo­lji re­zul­ta­ti pred na­ma.
Ka­da ka­žem „mi“, mi­slim na si­stem spor­ta, Mi­ni­star­stvo omla­di­ne i spor­ta i Vla­du Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ko­ja je u po­sled­njih pet go­di­na ima­la sa­svim je­din­stven i ozbi­ljan pri­stup spor­tu ka­kav, mo­gu da ka­žem bez skrom­no­sti, ni­je vi­đen na ovim pro­sto­ri­ma. Tru­dim se i da lič­no is­ku­stvo pro­fe­si­o­nal­nog spor­ti­ste is­ko­ri­stim i vje­ru­jem da je i ono bi­lo dra­go­cje­no u po­sta­vlja­nju tog si­ste­ma. 
Dr­ža­va si­ste­mu spor­ta tre­ba da obez­bi­je­di što bo­lje uslo­ve za tre­ni­ra­nje i po­sti­za­nje vr­hun­skih re­zul­ta­ta, fi­nan­sij­ski da po­dr­ži sport, ali ne kao ne­ka­da na ri­je­či­ma već pre­ci­zno i tač­no, dje­li­ma, a sport­ski rad­ni­ci i spor­ti­sti da to mak­si­mal­no is­ko­ri­ste i sve to oprav­da­ju svo­jim re­zul­ta­ti­ma. In­si­sti­ram da sma­nji­mo na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru to­le­ran­ci­ju na gre­ške, ne­pro­fe­si­o­na­li­zam i ne­rad. 
Osno­vu sve­ga pred­sta­vlja no­vi Za­kon o spor­tu na ko­me smo ra­di­li du­go i pre­da­no, ko­ji je pro­šao sve­o­bu­hvat­nu i ozbilj­nu jav­nu ras­pra­vu, pa da­nas slo­bod­no mo­gu re­ći da ne­ma ni­ko­ga iz si­ste­ma spor­ta od in­te­gri­te­ta ko ni­je uče­stvo­vao u nje­go­vom do­no­še­nju. O ka­kvom „te­me­lju“ spor­ta se ra­di mo­žda go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je taj za­kon jed­no­gla­sno iz­gla­san, što zna­či da je za nje­ga gla­sa­la i po­zi­ci­ja i opo­zi­ci­ja.
●Va­še mi­ni­star­stvo ni­je sa­mo sport. Ko­ji je dio va­žni­ji u toj sin­tag­mi?
-Ne­ma mno­go dvoj­be oko to­ga. Oba re­so­ra su iz mno­go raz­lo­ga, re­kao bih, pod­jed­na­ko va­žna. U jav­no­sti se uvi­jek vi­še go­vo­ri o onom dru­gom di­je­lu sin­tag­me, o spor­tu, ali to ne zna­či da se ma­nje ra­di ili da ma­nje bri­ne­mo o pro­ble­mi­ma omla­di­ne. Ja ra­zu­mi­jem po­tre­bu me­di­ja da pi­šu i go­vo­re o spor­tu mno­go vi­še, jer su to te­me ko­je su za­ni­mlji­vi­je jav­no­sti, ali ve­li­ki dio vre­me­na po­sve­ću­jem upra­vo te­ma­ma ko­je ni­su za­ni­mlji­ve me­di­ji­ma ili ši­roj jav­no­sti, a mi zna­mo ko­li­ko su va­žne za na­šu i bu­duć­nost na­še ze­mlje. Sto­ti­ne pro­je­ka­ta je po­dr­ža­no od stra­ne mi­ni­star­stva i sa­rad­nja sa omla­din­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ne­vla­di­nim i ci­je­lim vla­di­nim sek­to­rom  je sva­ko­dnev­na. Tru­di­mo se da sa­gle­da­mo svu pro­ble­ma­ti­ku tog mo­žda naj­va­žni­jeg di­je­la po­pu­la­ci­je i da ge­ne­ri­še­mo rje­še­nja.
●Ka­da pri­ča­mo o omla­di­ni, mo­ram Vas pod­sje­ti­ti da di­je­li­mo i za­jed­nič­ke pro­ble­me - mla­di obra­zo­va­ni lju­di na­pu­šta­ju na­še pro­sto­re! Šta se tu kon­kret­no mo­že ura­di­ti?
-Ni Vi ni ja ni­smo ro­do­na­čel­ni­ci ovog pro­ble­ma. Eko­nom­ska ne­sta­bil­nost u pret­hod­nim de­ce­ni­ja­ma na ovim pro­sto­ri­ma uze­la je svoj da­nak. Ja imam od­lič­nu sa­rad­nju sa svo­jim ko­le­ga­ma iz ci­je­log re­gi­o­na sa ko­ji­ma re­dov­no raz­mje­nju­jem is­ku­stva i in­for­ma­ci­je. Ovaj pro­blem pre­la­zi gra­ni­ce Va­še i mo­je dr­ža­ve, a slo­bod­no mo­gu da ka­žem da se i ne­ma­li broj dr­ža­va bo­ri sa istom pro­ble­ma­ti­kom.
U okvi­ru na­šeg mi­ni­star­stva ima­mo ve­li­ki pro­je­kat za­po­šlja­va­nja mla­dih lju­di, u ko­ji smo uklju­či­li de­se­ti­ne ve­li­kih i zna­čaj­nih kom­pa­ni­ja. Re­zul­ta­ti su do­bri i vi­še sto­ti­na mla­dih lju­di se za­po­sli­lo. Ov­dje s na­mje­rom ko­ri­stim pri­djev do­bar, jer on od­go­va­ra za­da­tim ci­lje­vi­ma u pro­jek­tu, ali ne i sve­o­bu­hvat­nom rje­ša­va­nju pro­ble­ma.  Taj pro­je­kat ima za cilj i skre­ta­nje pa­žnje na ovaj zna­čaj­ni pro­blem, ka­ko bi se po­kre­nu­li svi va­žni su­bjek­ti ko­ji mo­gu do­pri­ni­je­ti nje­go­vom rje­ša­va­nju. Da­nas ima­mo u okvi­ru Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je de­se­ti­ne slič­nih pro­je­ka­ta, od stva­ra­nja na­uč­no-teh­no­lo­ških par­ko­va, IT cen­ta­ra, pa do po­seb­nih sti­mu­la­ci­ja i po­dr­ške mla­dim pred­u­zet­ni­ci­ma.
●Po­me­nu­li ste i Za­kon o spor­tu, ka­ko pri­mje­na tog za­ko­na iz­gle­da sa dis­tan­ce od go­di­nu i vi­še da­na?
-Im­ple­men­ta­ci­ja sva­kog za­ko­na, jed­na­ko je va­žna i te­ška kao i po­stu­pak nje­go­vog do­no­še­nja. Mno­ge sjaj­ne stva­ri ugra­đe­ne su u taj za­kon. De­ce­ni­je na­šeg is­ku­stva, ali i is­ku­stva ze­ma­lja u Evro­pi pre­to­če­ne su u čla­no­ve tog za­ko­na. Od uvo­đe­nja bes­plat­nih lje­kar­skih pre­gle­da, ogra­ni­če­nja vi­si­ne čla­na­ri­na, re­gu­li­sa­nja ugo­vo­ra u spor­tu, de­po­li­ti­za­ci­je spor­ta, pa do škol­skog i uni­ver­zi­tet­skog spor­ta i re­kre­a­ci­je kao ba­ze zdra­vlja na­ci­je i ure­đe­nja fi­nan­si­ra­nja klu­bo­va od stra­ne lo­kal­nih upra­va i fi­nan­si­ra­nja sa­ve­za i tak­mi­ča­ra, sve je tu. Na­rav­no, ima­li smo mno­go ot­po­ra od onih ko­ji su go­di­na­ma pro­na­la­zi­li svoj in­te­res  u ne­re­gu­li­sa­nom si­ste­mu spor­ta. S istim ža­rom i sna­gom ko­ju smo is­po­lji­li pri­li­kom iz­ra­de za­ko­na, okre­nu­li smo se nje­go­voj pri­mje­ni i pra­ti­mo je na dnev­noj osno­vi. Da li sam za­do­vo­ljan? Da, ali uvi­jek sma­tram da mo­že i bo­lje! Ta­ko­đe, pra­vi re­zul­ta­ti tog za­ko­na vi­dje­će se i kroz pri­mje­nu tog za­ko­na u vre­me­nu ko­je je pred na­ma.
Sla­vi­ša Pa­vlo­vić


Ne pri­sta­jem na ma­nje od po­bje­de

●Pra­vo iz ba­ze­na ste, 2013. go­di­ne, sje­li u mi­ni­star­sku fo­te­lju? Je­ste li se osje­ća­li „kao ri­ba na su­vom“?
-Sti­ca­jem objek­tiv­nih okol­no­sti, ja ni­sam imao pra­vo na pe­ri­od tran­zi­ci­je u svom ži­vo­tu, ali mi je uka­za­no ogrom­no po­vje­re­nje, da­ta ve­li­ka po­dr­ška, a ti­me je i mo­ja od­go­vor­nost od pr­vog da­na ta­kva. Sa istom ener­gi­jom i pri­stu­pom da ni­šta ma­nje od po­bje­de ni­je re­zul­tat na ko­ji pri­sta­jem, ušao sam u ovaj po­sao i ta­ko ga i da­nas ra­dim. Sa­ma či­nje­ni­ca da srp­skom spor­tu ide sve bo­lje i bo­lje iz go­di­ne u go­di­nu, po­tvr­đu­je mi da sam na pra­vom pu­tu. Na­rav­no, da bez ogrom­ne po­dr­ške svih ko­le­ga iz Vla­de i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve to ne bi bi­lo mo­gu­će. Je­dan od po­ka­za­te­lja ra­da na “se­ma­fo­ru” je 129 me­da­lja na evrop­skim, svjet­skim i Olim­pij­skim i pa­ra­o­lim­pij­skim tak­mi­če­nji­ma za pe­ri­od od po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne, u od­no­su na osvo­je­nih 117 me­da­lja u pe­ri­o­du od 14 go­di­na (2000-2013.).


Ni­ko­la i ja smo pri­ja­te­lji

●Ni­ko­la Ja­no­vić je Vaš ne­ka­da­šnji sa­i­grač, a za­tim i lju­ti ri­val u ba­ze­nu. Ka­kvi su va­ši od­no­si da­nas?
-Ni­ko­la i ja se po­zna­je­mo za­i­sta du­go. Ako bi od me­ne tra­ži­li da opi­šem naš od­nos u jed­noj ri­je­či, on­da bi moj od­go­vor bio - pri­ja­telj. Ni­ko­la je ve­o­ma hra­bar i pre­dan mla­di čo­vjek. Ta­kav je bio kao igrač, a vi­dim da su to oso­bi­ne ko­je ga kra­se i da­nas. Od­luč­nost sa ko­jom se mi­ni­star Ja­no­vić upu­šta u rje­ša­va­nje pro­ble­ma i pri­stu­pa ra­du sa­mo mi po­tvr­đu­je ono što sam o nje­mu i znao.