U „Raj­skim pa­pi­ri­ma” po­ja­vlju­ju se, iz­me­đu osta­lih, ime­na mi­ni­stra Ne­na­da Po­po­vi­ća i du­go­go­di­šnjeg di­rek­to­ra „Ju­go­im­por­ta” ge­ne­ra­la Jo­va­na Če­ko­vi­ća, pi­še KRIK.
Po­zna­ti srp­ski dr­ža­vlja­ni ko­ri­sti­li su uslu­ge agen­ci­ja „Ap­plepy” i „Asiacity Trust” ili bi­li vla­sni­ci kom­pa­ni­ja u ne­koj od of­šor de­sti­na­ci­ja, na­vo­di se u tek­stu ko­ji je KRIK ju­če ob­ja­vio, pre­no­si Fo­net.
KRIK uka­zu­je da po­sje­do­va­nje of­šor kom­pa­ni­je i po­slo­va­nje pre­ko nje ne pod­ra­zu­mi­je­va nu­žno ne­za­ko­ni­te rad­nje. Ove kom­pa­ni­je, me­đu­tim, mo­gu da se ko­ri­ste za iz­bje­ga­va­nje pla­ća­nja po­re­za, skri­va­nje vla­sni­štva, pra­nje nov­ca, kao i iz­bje­ga­va­nje an­ti­mo­no­pol­skih za­ko­na.
Pro­cu­ri­la do­ku­men­ta omo­gu­ću­ju de­ta­ljan uvid u po­slov­nu im­pe­ri­ju srp­skog mi­ni­stra bez port­fe­lja Ne­na­da Po­po­vi­ća. Do­ku­men­ta ot­kri­va­ju da Po­po­vi­će­vi po­slo­vi i imo­vi­na vri­je­de naj­ma­nje 75 mi­li­o­na do­la­ra, a da je nji­ho­va tr­ži­šna vri­jed­nost ve­ća od 100 mi­li­o­na – što ga či­ni ubje­dlji­vo naj­bo­ga­ti­jim po­li­ti­ča­rem u ze­mlji.
Na­kon što je 2012. go­di­ne po­stao pot­pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, Po­po­vić je do­šao na ide­ju da svo­je bo­gat­stvo re­or­ga­ni­zu­je kroz slo­že­nu mre­žu of­šor kom­pa­ni­ja ko­ju bi kon­tro­li­sa­li trust iz Hong­kon­ga i dvi­je fir­me sa Ostr­va Man, pi­še KRIK.
Advo­kat­ska ku­ća „Ap­plepy”, ko­ju je Po­po­vić že­lio da an­ga­žu­je, me­đu­tim, spro­ve­la je is­tra­gu i ot­kri­la raz­li­či­te kon­tro­ver­ze u ve­zi sa Po­po­vi­će­vim po­slo­vi­ma, po­seb­no onim u Ru­si­ji, pi­še iz­me­đu osta­log por­tal KRIK u obim­noj ana­li­zi po­slo­va­nja srp­skih po­slov­nih lju­di i jav­nih lič­no­sti u po­re­skom ra­ju.
U „Raj­skim pa­pi­ri­ma” se po­ja­vlju­je i ge­ne­ral Jo­van Če­ko­vić, du­go­go­di­šnji di­rek­tor dr­žav­ne fir­me za tr­go­vi­nu oruž­jem „Ju­go­im­port SDPR”, ob­ja­vio je KRIK.
Če­ko­vić je vla­snik mal­te­ške kom­pa­ni­je „Jomil Malta Limited”, ko­ja je osno­va­na u sep­tem­bru 2007. go­di­ne.
Ta fir­ma dio je ši­re mre­že „Jo­mil” kom­pa­ni­ja re­gi­stro­va­nih u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri, Fran­cu­skoj, Kon­gu, Ki­pru, Mal­ti i An­go­li, a nji­ma upra­vlja­ju Če­ko­vić i nje­go­va kćer­ka Mi­li­ca.
Dio fir­mi re­gi­stro­van je za iz­voz na­o­ru­ža­nja, a po­je­di­ne se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i se­o­skim tu­ri­zmom.
Če­ko­vi­ću se su­di­lo za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, iz­me­đu osta­log jer je 2002. go­di­ne sa ra­ču­na fir­me „Ju­go­im­port SDPR” u Li­bi­ji is­pla­tio 400.000 do­la­ra kom­pa­ni­ji u Li­be­ri­ji sa ko­jom SDPR ni­je imao ni­ka­kav po­slov­ni od­nos, ka­ko su ob­ja­vi­li do­ma­ći me­di­ji.
On je oslo­bo­đen op­tu­žbi, a u in­ter­vjuu za ne­djelj­nik Vre­me je 2002. go­di­ne re­kao da je dr­žav­ni ka­pi­tal „Ju­go­im­por­ta” uve­ćao za 70 mi­li­o­na do­la­ra u naj­te­že vrije­me sank­ci­ja, „iako je osnov­na dje­lat­nost, pro­met na­o­ru­ža­nja i voj­ne opre­me, ta­da bi­la naj­stro­že za­bra­nje­na”.
No­vi­na­ri KRIK-a po­ku­ša­li su da stu­pe u kon­takt sa Če­ko­vi­ćem, ali su u nje­go­voj fir­me „Azi­muth” re­kli da je na pu­tu, da ne otva­ra mej­lo­ve i da ni­je­su ovla­šće­ni da da­ju nje­gov broj te­le­fo­na.
Ka­ko Tan­jug pre­no­si, do­ku­men­ta go­vo­re i o pro­da­ji di­je­la vla­sni­štva do­ma­će kom­pa­ni­je „Ju­žna Bač­ka”, kao i o „Me­ri­di­ja­nu”, jed­noj od naj­ve­ćih do­ma­ćih kla­di­o­ni­ca, ko­ja je 2007. po­kre­nu­la po­sao in­ter­net kla­đe­nja na Mal­ti, ka­da to ni­je bi­lo mo­gu­će u Sr­bi­ji.
„Me­ri­di­jan” kla­di­o­ni­ce u Sr­bi­ji dr­ži do­ma­ća kom­pa­ni­ja „Džo­ker gejms”, osno­va­na 2001, ko­ja je u vla­sni­štvu Alek­san­dra Mi­lo­va­no­vi­ća, Sne­ža­ne Bo­žo­vić i Zo­ra­na Mi­lo­še­vi­ća.
Tro­je vla­sni­ka „Me­ri­di­ja­na” su, ka­ko di­rekt­no, ta­ko i pre­ko fir­me „Džo­ker gejms”, vla­sni­ci dvi­je kom­pa­ni­je na Mal­ti – „Me­ri­di­jan gej­ming”, osno­va­ne 2007, i „Me­ri­di­jan gej­ming hol­dings”, osno­va­ne sre­di­nom 2016. go­di­ne.
Pro­cu­ri­la do­ku­men­ta ot­kri­va­ju i po­za­di­nu pro­pa­sti pri­va­ti­zo­va­ne kom­pa­ni­je „Ener­ge­ti­ka” iz Lo­zni­ce, dio ču­ve­nog hol­din­ga „Vi­sko­za”.
Ova fa­bri­ka, ko­ja je gri­ja­la do­mo­ve po­lo­vi­ne Lo­zni­ča­na, pri­va­ti­zo­va­na je 2007. go­di­ne ka­da ju je ku­pi­la ita­li­jan­ska fir­ma „De­co­tra”, u vla­sni­štvu srp­skih bi­zni­sme­na Lju­be Mi­ski­na i Vla­di­mi­ra Še­krev­skog.
„Ener­ge­ti­ka” je 2010. go­di­ne za­pa­la u fi­nan­sij­ske pro­ble­me.
Go­di­nu da­na ka­sni­je, pro­pa­lu „Ener­ge­ti­ku” pre­u­zeo je „Scar­Dec Li­mi­ted”, no­vo­o­sno­va­na fir­ma sa Mal­te. Nje­ni vla­sni­ci su gru­pa­ci­ja „Scar­bo­ro­ugh” i grč­ki bi­zni­smen Di­mi­tri Ko­rit­sas, zet Vla­di­mi­ra Še­krev­skog. Za­po­sli­li su i biv­šeg di­rek­to­ra EPS-a Dra­go­mi­ra Mar­ko­vi­ća.
No­vi­na­ri KRIK-a pro­na­šli su pre­su­du su­da sa Mal­te ko­ja ot­kri­va da je fir­ma „Scar­Dec Li­mi­ted” po­ku­ša­va­la da spa­se pret­hod­nog vla­sni­ka – ita­li­jan­sku „De­co­tru”. „Scar­Dec Li­mi­ted” je u ime „De­co­tre” ga­ran­to­va­la da će kom­pa­ni­ji iz Ma­đar­ske bi­ti vra­ćen dug od dva mi­li­o­na eura. Po­što se to ni­je de­si­lo, sud na Mal­ti je 2015. go­di­ne na­lo­žio fir­mi „Scar­Dec Li­mi­ted” da is­pla­ti cio iz­nos sa ka­ma­tom.
– Dug još ni­je vra­ćen, „De­co­tra” je u ste­ča­ju, „Ener­ge­ti­ka” u blo­ka­di, a „Scar­Dec Li­mi­ted” ne­ma pa­re na ra­ču­nu – na­vo­di se.
Vla­di­mir Še­krev­ski je po­znat po dvi­je po­gub­ne pri­va­ti­za­ci­je – ku­pio je dr­žav­no pred­u­ze­će „Hi­dro­grad­nja” iz Vr­šca, ko­je je sa­da u blo­ka­di, kao i bro­do­gra­di­li­šte „Teratrejd–bro­do­re­mont” kod Som­bo­ra, ko­je je u ste­ča­ju. Fir­me Vla­di­mi­ra Še­krev­skog u Sr­bi­ji tu­že­ne su čak 99 pu­ta.
On trenutno nije u zemlji pa je novinarima KRIK-a na pitanja odgovorio mejlom: „Moja porodica više nema udjela u vlasništvu firme „SkarDek Limited”. Ja sam zbog teške bolesti izašao iz tog projekta, a posle toga akcije firme je preuzeo moj bivši zet“.
Šekrevski takođe tvrdi da su glavni razlozi za propast projekta bile niske cijene električne energije i odustajanje partnera iz Mađarske.


Od Ro­di­ća do Flo­ri­ća

Bi­zni­smen Bog­dan Ro­dić vla­snik je dvi­je of­šor kom­pa­ni­je re­gi­stro­va­ne na Mal­ti, po­ka­zu­ju do­ku­men­ta iz pro­jek­ta „Raj­ski pa­pi­ri”.
Po­ro­di­ca Ro­dić po­sje­du­je mno­go fir­mi u Sr­bi­ji, ali je pri­je sve­ga po­zna­ta po to­me što je osno­va­la tr­go­vin­ski la­nac „Ro­da”, kao i što je u vla­sni­štvu čla­no­va po­ro­di­ce bi­la „MB pi­va­ra”.
Bra­ni­slav Gru­jić, srp­ski bi­zni­smen ko­ji već go­di­na­ma ži­vi u Ru­si­ji, u pro­jek­tu „Raj­ski pa­pi­ri” po­ja­vlju­je se kao su­vla­snik mal­te­ške kom­pa­ni­je „PF Pro­per­ti­es Li­mi­ted”. Part­ner mu je Rus Blank Ar­ka­di Zel­ma­no­vič.
Gru­jić se iz Sr­bi­je od­se­lio sre­di­nom de­ve­de­se­tih, a vra­tio 2010. go­di­ne ka­da je iza­bran za pred­sjed­ni­ka srp­skog po­slov­nog klu­ba „Pri­vred­nik”.
Po­zna­ti srp­ski gra­đe­vin­ski in­že­njer Zo­ran Flo­rić vla­snik je mal­te­ške fir­me „Ro­ads Te­am Com­pany LTD” osno­va­ne u av­gu­stu 2010. go­di­ne.
Nje­go­va srp­ska fir­ma „Euro Gar­di Gro­up” no­si­lac je kon­zor­ci­ju­ma ko­ji je u apri­lu ove go­di­ne do­bio jav­nu na­bav­ku za iz­ra­du pro­jek­ta no­ve zgra­de Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­ne – po­sao vri­je­dan 20 mi­li­o­na di­na­ra.
U do­ku­men­ti­ma s Mal­te po­ja­vlju­je se i ar­hi­tek­ta Ivan Bek­čić Pe­tro­vić, iz­vo­đač ra­do­va re­kon­struk­ci­je Terminala 2 Aero­dro­ma „Ni­ko­la Te­sla”.
On je 2012. sa part­ne­ri­ma osno­vao kom­pa­ni­ju „Sunt­he­sis Gro­up Mal­ta”, ko­ja je ru­ko­vo­di­la be­o­grad­skim ogran­ci­ma „Mon­tag­na SM” i „Sin­te­zis in­že­nje­ring”. Ogran­ci su ne­dav­no pre­ni­je­ti u vla­sni­štvo Bek­či­ća i nje­go­vih ko­le­ga.
U ba­zi po­da­ta­ka po­ja­vlju­je se i ime bri­tan­skog advo­ka­ta Mar­ka Ha­ri­so­na, ko­ji ra­di iz kan­ce­la­ri­je re­gi­stro­va­ne u Be­o­gra­du.
Is­tra­ži­va­nje „Raj­ski pa­pi­ri”, ko­je pred­vo­de Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra i nje­mač­ki list Zi­doj­če caj­tung, ot­kri­va taj­ne po­slo­ve svjet­skih li­de­ra, en­gle­ske kra­lji­ce, mu­zič­kih zvi­je­zda i po­zna­tih kor­po­ra­ci­ja.
No­va do­ku­men­ta pro­du­blju­ju ot­kri­ća pro­šlo­go­di­šnjeg pro­jek­ta „Pa­nam­ski pa­pi­ri”, ka­da je iz jed­ne od naj­po­zna­ti­jih agen­ci­ja za osni­va­nje of­šor fir­mi pro­cu­ri­lo 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta.
U pro­jek­tu „Raj­ski pa­pi­ri” uče­stvo­vao je i KRIK za­jed­no sa is­tra­ži­vač­kim no­vi­na­ri­ma iz čak 95 me­di­ja i ana­li­zi­rao do­ku­men­ta­ci­ju u ve­zi sa Sr­bi­jom.


Po­po­vić: Ne­mam ni­jed­nu of­šor kom­pa­ni­ju

Mi­ni­star Ne­nad Po­po­vić je sa­op­štio da ni­jed­na nje­go­va kom­pa­ni­ja ni­je re­gi­stro­va­na u of­šor zo­na­ma, već u Ru­si­ji i Evro­pi.
– Sve mo­je kom­pa­ni­je de­kla­ri­sao sam kao no­si­lac dr­žav­ne funk­ci­je u Agen­ci­ji za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – na­veo je Po­po­vić u iz­ja­vi za jav­nost do­da­ju­ći da je pri­ja­vio i svu imo­vi­nu ko­ju je ste­kao pri­je ne­go što je po­stao mi­ni­star, pre­no­si Tan­jug.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, re­no­mi­ra­na kon­sul­tant­ska ku­ća PWC, ko­ja ga sa­vje­tu­je već 20 go­di­na, upu­ti­la mu je 2012. go­di­ne pred­log za pre­nos ju­ris­dik­ci­je nje­go­vih kom­pa­ni­ja u of­šor zo­ne.
Me­đu­tim, pred­log ko­ji su mu upu­ti­li ni­ka­da ni­je re­a­li­zo­vao, na­vo­di Po­po­vić i do­da­je: „Ako po­sto­ji ma­kar je­dan do­kaz da ovo što go­vo­rim ni­je tač­no, po­zi­vam uče­sni­ke u ovom is­tra­ži­va­nju da ga od­mah iz­ne­su.”
Is­ti­če da se ne sti­di svog ma­te­ri­jal­nog sta­nja i da ni­ka­da ni­je krio svo­ju imo­vi­nu: „Sve što sam ste­kao, ste­kao sam na za­ko­nit na­čin, svo­jim ra­dom i za­la­ga­njem u pret­hod­nih 25 go­di­na, mno­go pri­je ne­go što sam po­stao mi­ni­star”, is­ta­kao je mi­ni­star Po­po­vić.