Formiranje zajednice opština sa srpskom većinom desiće se prema Ustavu i zakonima Kosova. Čuli smo i visoke zvaničnike EU kada su rekli da formiranje ZSO mora da se desi u skladu sa kosovskim zakonima, izjavio je kosovski premijer Ramuš Haradinaj. On je u emisiji „Debata“ na RTK rekao da u procesu normalizacije odnosa između Prištine i Beograda ima još dosta toga da se uradi, ali da je napravljen veliki korak.
-Kosovo je dosta uradilo za prava Srba, sada je vrijeme za konačno pomirenje, političko pomirenje, inače to što se desilo ne može se zaboraviti niti oprostiti, rekao je Haradinaj.
Prema njegovim riječima, formiranje ZSO i priznanje Kosova od strane Srbije dva su odvojena pitanja.
-Prvo se dešava na Kosovu i tiče se, prema sporazumu, samo Kosova, rekao je Haradinaj, ističući da „pitanje priznanja država mora da bude obostrano, a ono se tiče i Srbije i Kosova“.
-Priznanje između dvije države zadnji je korak koji se mora desiti, i očekujemo da se to desi što prije, ali ako se Srbiji čeka, možemo da čekamo i mi. Srbija ne može u EU bez priznanja Kosova i zbog toga se mora naći zajedničko rješenje, zaključio je Haradinaj, a prenijela RTK na srpskom jeziku.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je juče da je Kosovo ključni element za pristupanje Srbije EU.
-Normalizacija odnosa sa Prištinom i napredak u oblasti demokratije i vladavine prava dva su glavna pokretača za ulazak Srbije u EU. Naravno, Kosovo je ključni element, rekao je Fabrici. Dodao je da je EU dala do znanja koliko je to važno, te da upravo zbog toga i pruža „dobre usluge“ u dijalogu Beograda i Prištine. Upitan da li će Srbija morati da kaže,,da‘‘ nezavisnosti Kosova, on je rekao da EU ima statusno neutralan pristup i da je potrebna puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, u obliku pravno obavezujućeg sporazuma.
-Kroz dijalog EU pruža dobre usluge da se do tog cilja dođe, dodao je Fabrici. On je istakao da format dijaloga neće biti mijenjan i da će i dalje biti uključena visoka predstavnica EU Federika Mogerini.
Komentarišući navode šefa Kancelarije EU Fabricija da je Kosovo ključni element za pristupanje Srbije EU direktor agencije za odnose s javnošću i markenting ,,Represent Communications‘‘ Borislav Miljanović rekao je da bi više volio da se država posveti rješavanju problema vladavine prava.
-Želim da Srbija promijeni sistem i postane demokratija, da se poštuju sloboda i ravnopravnost. Zato pitanje Kosova treba što prije da se riješi i da se posvetimo drugim stvarima. Zato Kosovo treba da gledamo na drugi način...I albanska populacija doživljava pad nataliteta, a veliki dio tržišta drže srpske firme, rekao je Miljanović.
Navodi da „Kosovo treba da osvajamo ekonomski“.
-Neke velike sile kažu da Kosovo ne može da se dijeli, mi Kosovo treba da osvajamo ekonomski, treba iz Srbije da izvozimo pamet i onda ne treba da brinemo. Dok god se na Kosovu čita srpska literatura, Kosovo je naše. Treba da nas tamo bude više kroz konkretne stvari, smatra Miljanović.
M.Nj.


Sporazum obavezan

Istraživač briselskog Centra za studije evropske politike (CEPS) Tobi Vogel konstatuje da je Samit u Sofiji razočaravajući, jer „ suštinski nije došlo do reafirmacije perspektive članstva balkanskih zemalja u EU”. On je iznio stav koji upućuje da je većinska Srbija u pravu kada traži neishitrena rješenja kad su u pitanju Kosovo i EU i model „zamrznutog konflikta“, za razliku od državnog vrha predvođenog predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Vogel je za Radio Slobodna Evropa rekao da je francuski predsjednik Emanuel Makron „izručio kofu hladne vode” na evropske aspiracije država kandidata sa Balkana, da je to stara pozicija Francuske i poručio da su iluzorne ideje da bi Srbija i Crna Gora mogle postati članice 2025. godine. Na konstataciju da se u Beogradu pribojavaju da će uslov za ulazak u EU biti i formalno priznanje Kosova, a bilo koji političar u Srbiji teško bi mogao da „proguta” tu gorku pilulu u dogledno vrijeme, Vogel je rekao da ne misli da je nužno da Srbija i formalno prizna Kosovo da bi ušla u EU. Međutim, morala bi da prihvati pravno obavezujući sporazum u okviru međunarodnog prava, koji bi omogućavao Srbiji i Kosovu de fakto državne, diplomatske i ostale odnose. To ne bi bilo formalno priznanje kosovske nezavisnosti od strane Beograda, ali je blizu toga.