Odbor kosovskog parlamenta za unutrašnje poslove, bezbjednost i nadgledanje bezbjednosnih snaga formirao je radnu grupu za izradu pratećih zakonskih akata potrebnih za sprovođenje Zakona o transformaciji kosovskih snaga bezbjednosti (KSB) u vojsku Kosova, saopšteno je iz Odbora.
Radna grupa predstaviće tri zakona koja se odnose na transformaciju KSB, o čemu će biti organizovana dva javna izlaganja, od kojih jedno u Gračanici, a drugo u Prizrenu. Protiv ovakvog predloga izjasnili su se poslanici Srpske liste.
RTK2 na srpskom jeziku prenosi da je predsjednik komisije Hadži Šalja rekao da će radna grupa organizovati dva javna izlaganja ovih nacrta zakona, od kojih će jedno biti u Prizrenu, a drugo u Gračanici.
– Administracija će izraditi plan, imaćemo dva izlaganja kojima mogu prisustvovati predstavnici svih zajednica, jedno u Prizrenu i drugo u Gračanici, kome bi trebalo da prisustvuju i građani iz srpske zajednice – kazao je on.
Navodi se da su poslanici Srpske liste glasali protiv formiranja radne grupe za predstavljanje Nacrta zakona o KBS i da je poslanik Zoran Mojsilović rekao da Srpska lista neće učestvovati u izlaganjima predstavnika ove grupe.
– Srpska lista je protiv ovog predloga i želim da naglasim da mi nećemo dati doprinos tome. Bili smo i protiv zakona, ne želim da budem dio radne grupe, jer to nije isto kao sastanak komisije – rekao je Mojsilović.
RTK2 navodi da, iako je bilo planirano da se za svaki Nacrt zakona o KBS oformi po jedna radna grupa, parlamentarna komisija za unutrašnje poslove usvojila je predlog za formiranje objedinjene radne grupe.
Međutim, kako navodi prištinski „Zeri”, transformacija KSB u vojsku može da bude sprovedena samo u skladu sa kosovskim ustavom, imajući u vidu i zabrinutost svih manjinskih zajednica, rekli su predstavnici Kancelarije EU u Prištini za ovaj list.
– Evropska unija traži da se transformacija KSB izvrši u skladu sa Ustavom Kosova i uzimajući u obzir interese i zabrinutosti svih zajednica u zemlji, a ne na način kako je to učinjeno prilikom prvog čitanja u parlamentu, bez saglasnosti Srpske liste – naveli su iz misije EU u Prištini.
„Zeri” piše da su iz Kancelarije EU rekli da podržavaju sveobuhvatni proces koji dovodi do usvajanja zakona o transformaciji KBS.
Prema zvaničnim podacima, KSB imaju 5.000 aktivnih pripadnika i 3.000 u rezervnom sastavu, a u tom sastavu je i stotinjak pripadnika srpske zajednice, od kojih dvojica sa činom majora.
Planom transformacije, predviđeno je da se broj aktivnih pripadnika poveća za sto odsto, a prvi konkurs za popunjavanje novootvorenih radnih mjesta u resornom ministarstvu odbrane i strukturama ove službe biće raspisan početkom naredne godine.
Kosovski parlament je prošle nedjelje usvojio tri zakona o transformaciji KSB u vojsku s ciljem da zaobiđu ustavne promjene za koje moraju da se pitaju i predstavnici srpske zajednice.
Prištinski mediji pišu da usvajanje tri nacrta zakona u načelu u kosovskoj skupštini ne definišu Kosovske snage bezbjednosti (KSB) kao vojnu silu, navodeći da funkcija i ustavni mandat KSB-a ostaju nepromijenjeni.
Sudeći po onome što je rečeno u paketu nacrta tri zakona, koji regulišu položaj i ulogu KSB-a u kosovskom društvu, bivši predsjedavajući Ustavnog suda Enver Hasani je naveo nekoliko karakteristika KSB-a, kao ustavne institucije, preneo je RTS.
Prema njegovim riječima, pravna infrastruktura za postepenu transformaciju KSB-a u vojsku u cjelini, liči na japanski slučaj, kako po obliku tako i sadržaju. Ustav Japana, navodi se, zabranjuje formiranje vojske, iako imaju odbrambene snage, koje izgledaju kao standardna vojska.
Japanski premijer Šinzo Abe predložio je 2013. godine promjenu imena, čime bi, u suštini, postojeće snage bile priznate kao vojska. Razlog za inicijativu o promjeni imena Japanci su naveli, „agresivne korake” Kine u vezi sa spornim ostrvima u Istočnom kineskom moru.
U centralnim institucijama u Prištini, kao razlog za transformaciju KSB-a u vojsku, navode zaokruživanje državnosti i integriteta na cijeloj teritoriji Kosova.
Inače, KSB su nastale transformacijom iz Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) 2009. godine, a ta formacija zvaničnom demilitarizacijom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Pripadnici OVK postali su članovi KZK-a. Kosovskim ustavom KSB su zadužene za intervenciju prilikom prirodnih nepogoda.
Početak transformacije KSB-a u vojsku pokrenut u vladi i nastavljen u skupštini, zaobilazi kosovski Ustav, po kojem je za promjenu manadata postojeće formacije potrebna saglasnost i srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu.
Kancelarija EU u Prištini pozvala je na odgovorajući proces usvajanja zakonodavstva o transformaciji KSB-a, u skladu s ustavom Kosova i uzimajući u obzir interese i brige svih zajednica na Kosovu, kao i sve relevantne zainteresovane strane.
Kosovski premijer Ramuš Haradinaj rekao je da će izgradnja punog kapaciteta kosovskih oružanih snaga trajati oko deset godina i da će biti podijeljena u tri faze. Haradinaj tvrdi da će institucije u Prištini u potpunosti poštovati mandat misije Kfora, dok će KSB ostati partner međunarodnim vojnim snagama.
Na Kosovu, dodaje Haradinaj, neće biti bezbjednosnog vakuuma, a transformacija KSB stvoriće 2.500 novih radnih mjesta.