Pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić po­ru­čio je da Sr­bi­ja ni­je ni­šta iz­gu­bi­la u sri­je­du na sjed­ni­ci Iz­vr­šnog sa­vje­ta Une­ska.
– Ča­sno smo se bo­ri­li za in­te­re­se svo­je ze­mlje i do­bi­li ve­o­ma ve­li­ku po­dr­šku, i ni­je­smo iz­gu­bi­li ni­šta, iz­gu­bi­li su oni ko­ji su žu­ri­li sa tim i ko­ji su po­ku­ša­va­li da nam po­ka­žu ko­li­ka je nji­ho­va sna­ga i si­la. Mo­ja po­ru­ka gra­đa­ni­ma Sr­bi­je je da ma ko­li­ko nam bi­lo te­ško, tre­ba po­di­ći gla­vu – po­ru­čio je pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić iz Ma­dri­da, gdje bo­ra­vi na kon­ven­ci­ji Evrop­ske na­rod­ne par­ti­je.
– Po­ka­za­li smo da smo se ča­sno i od­go­vor­no bo­ri­li za in­te­re­se svo­je ze­mlje i do­bi­li ve­o­ma ve­li­ku po­dr­šku – re­kao je pre­mi­jer, do­da­ju­ći da je ta po­dr­ška za Pri­šti­nu bi­la neo­če­ki­va­na.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pred Sr­bi­jom je svi­je­tla bu­duć­nost.
– Sa­mo mi mo­že­mo da bu­de­mo ti ko­ji će­mo se­bi ne­što od­u­ze­ti, a to nam ne pa­da na pa­met – na­gla­sio je Vu­čić.
Pred­sjed­nik srp­ske vla­de je is­ta­kao da je za­hva­lan onim ze­mlja­ma i nji­ho­vim naj­vi­šim pred­stav­ni­ci­ma ko­ji su se po­ni­je­li prin­ci­pi­jel­no po­sli­je raz­go­vo­ra ko­je je sa nji­ma imao o to­me. Na­veo je kao pri­mjer Pa­puu No­vu Gvi­ne­ju, ko­ja je bi­la uz­dr­ža­na i po­vu­kla svoj pot­pis sa ko­spon­zor­stva.
– Na Ge­ne­ral­noj kon­fe­ren­ci­ji Une­ska bo­ri­će­mo se da­lje – is­ta­kao je pre­mi­jer i do­dao da je­ste va­žno, ali ni­je naj­va­žni­je da li će­mo po­bi­je­di­ti ili iz­gu­bi­ti.
– Na­še, srp­ske cr­kve i na­še, srp­ske ma­na­sti­re ne mo­že ni­ko da uzme. Ni­ko ne mo­že da nam uzme pra­vo na bu­duć­nost da bu­de­mo bo­lji, i da bu­de­mo uspje­šni­ji od svih osta­lih u okru­že­nju. Vi zna­te da će­mo mi ta­kvu po­zi­ci­ju za­u­zi­ma­ti – oci­je­nio je pre­mi­jer i uka­zao da za­to ne tre­ba da vo­di­mo kam­pa­nju pro­tiv bi­lo ko­ga, pa ni pro­tiv Ma­ke­do­ni­je i Cr­ne Go­re, ko­je su, pod­sje­ća, pri­zna­le Ko­so­vo.
Isto­vre­me­no, pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić iz­ja­vio je da Sr­bi­ja ipak ima po­dr­šku naj­ve­ćih ze­ma­lja u svi­je­tu i da će Vla­da na­sta­vi­ti bor­bu za oču­va­nje srp­ske kul­tur­no-isto­rij­ske ba­šti­ne.

S dru­ge stra­ne, na­gla­sio je, Sr­bi­ji ni­je dra­go što sa svo­jim za­pad­nim part­ne­ri­ma ni­ka­ko ne mo­že da na­đe „tač­ku re­se­to­va­nja svo­jih od­no­sa”, a ko­je, ka­ko je re­kao, za­pra­vo sto­je iza sve­ga.
– Sa­mim tim se de­val­vi­ra di­ja­log u Bri­se­lu. To je ve­o­ma lo­še, jer Sr­bi­ja že­li da bu­de stra­te­ški part­ner svi­ma, da po­štu­je tu­đe in­te­re­se, ali i mo­ra da bra­ni svo­je, što će­mo na­sta­vi­ti da ra­di­mo i da­lje – po­ru­čio je Da­čić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za pri­hva­ta­nje pred­lo­ga član­stva Ko­so­va u Iz­vr­šnom sa­vje­tu je gla­sa­lo sve­ga 27, od 55 dr­ža­va, ali će za iz­gla­sa­va­nje pri­je­ma na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni Une­ska bi­ti po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na. Ako po­red sve­ga to­ga, svih uni­šte­nih ma­na­sti­ra i cr­ka­va, Ko­so­vo bu­de pri­mlje­no u Une­sko, to će bi­ti po­li­tič­ka od­lu­ka, is­ta­kao je šef srp­ske di­plo­ma­ti­je.
M.Nj.


Da­čić: Naj­ve­će si­le uz nas

Po­vo­dom pre­po­ru­ke Iz­vr­šnog sa­vje­ta Une­ska da Ko­so­vo bu­de pri­mlje­no u tu or­ga­ni­za­ci­ju, Da­čić je sa­op­štio da Sr­bi­ja ipak ima po­dr­šku naj­ve­ćih ze­ma­lja u svi­je­tu i da će Vla­da na­sta­vi­ti bor­bu za oču­va­nje srp­ske kul­tur­no-isto­rij­ske ba­šti­ne.
– Ako po­gle­da­te, 14 ze­ma­lja ko­je su gla­sa­le pro­tiv pri­je­ma Ko­so­va, ima­ju tri mi­li­jar­de sta­nov­ni­ka, a to su Ru­si­ja, Ki­na, In­di­ja, Bra­zil, Špa­ni­ja, Ni­ge­ri­ja...Tač­no je da su sve ze­mlje na svi­je­tu rav­no­prav­ne, ali si­gur­no da sa­mo mo­že da nam go­di to što ima­mo po­dr­šku naj­ve­ćih ze­ma­lja na svi­je­tu – re­kao je Da­čić.
On je ipak uka­zao da je ju­če­ra­šnja od­lu­ka Iz­vr­šnog sa­vje­ta Une­ska sa­mo pr­va fa­za i ni­je kraj bor­be Sr­bi­je za svo­ju kul­tur­no-isto­rij­sku ba­šti­nu.


La­žni pri­ja­telj – an­ti­srp­ski re­žim u Pod­go­ri­ci

Pred­sjed­nik SNP-a Ne­nad Po­po­vić iz­ja­vio je da je is­hod gla­sa­nja u Iz­vr­šnom sa­vje­tu Une­ska po­ka­zao da Nje­mač­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Fran­cu­ska, Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti, Austri­ja, dr­ža­ve ko­je su po­dr­ža­le pred­log Al­ba­ni­je za pri­jem la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo u Une­sko, ne mo­gu da bu­du pri­ja­te­lji Sr­bi­je.
– Sa­ču­vaj nas, Bo­že, od ova­kvih pri­ja­te­lja, a od ne­pri­ja­te­lja će­mo se sa­ču­va­ti sa­mi, ka­že na­rod­na po­slo­vi­ca – is­ta­kao je Po­po­vić u iz­ja­vi do­sta­vlje­noj me­di­ji­ma, i do­dao da cio srp­ski na­rod i svi gra­đa­ni Sr­bi­je osje­ća­ju go­rak ukus i raz­o­ča­re­nje po­sli­je gla­sa­nja, ko­je je, sma­tra, po­ka­za­lo da nam po­je­di­ne dr­ža­ve ne mo­gu bi­ti pri­ja­te­lji.
Li­der SNP-a me­đu la­žne pri­ja­te­lje Sr­bi­je ubra­ja po­seb­no an­ti­srp­ski cr­no­gor­ski re­žim u Pod­go­ri­ci, pod­sje­ća da Sr­bi­ja bra­ni ne­po­sto­je­će dr­žav­no ime Ma­ke­do­ni­je, „žr­tvu­ju­ći ta­ko vje­kov­no pri­ja­telj­stvo sa Grč­kom”, te te­ri­torija­lni in­te­gri­tet Ukra­ji­ne – či­ji je pred­stav­nik iza­šao iz sa­le da­ju­ći ta­ko glas za NA­TO dr­ža­vu Ko­so­vo – „od agre­so­ra” iz Ru­si­je. Po­po­vić je na­veo da su, kroz cje­lo­kup­nu srp­sku isto­ri­ju, je­di­ni is­kre­ni pri­ja­te­lji bi­li Ru­si ko­ji su bi­li uz srp­ski na­rod u svim naj­te­žim tre­nu­ci­ma, kao što su Pr­vi i Dru­gi svjet­ski rat, ra­to­vi na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, NA­TO agre­si­ja 1999. go­di­ne, „bri­tan­ska re­zo­lu­ci­ja o Sre­bre­ni­ci ko­ja je tre­ba­lo da Sr­be i for­mal­no ži­go­še kao ge­no­cid­ne...”


Za­pad­ne ze­mlje „ku­va­ju”, Ru­si­ja i Ki­na bra­nik za UN

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja no­vi­na­ra da li bi Ko­so­vo mo­glo da za­tra­ži član­stvo i u ne­kim dru­gim me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, po­put Sa­vje­ta Evro­pe, Da­čić je od­go­vo­rio da je to mo­gu­će i po­no­vio da iza sve­ga sto­je za­pad­ne ze­mlje. Upi­tan o even­tu­al­nom član­stvu Ko­so­va u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, Da­čić je ka­zao da je to ne­mo­gu­će, jer o to­me od­lu­ču­je Sa­vjet bez­bjed­no­sti.
– Do­kle god na­ši pri­ja­te­lji ima­ju stav da je to ne­prin­ci­pi­jel­no, Ko­so­vo ne­će mo­ći da bu­de član UN i za­to mi stal­no po­zi­va­mo njih na di­ja­log, jer šta god da ura­de, ne mo­gu da za­o­kru­že svo­ju ne­za­vi­snost – re­kao je šef srp­ske di­plo­ma­ti­je. On je po­ru­čio da je za­to nu­žan raz­go­vor Pri­šti­ne i Be­o­gra­da, ali da to ko­sov­ski Al­ban­ci ne že­le.


Pot­pi­si­va­nje 27. ok­to­bra

Evrop­ska uni­ja usvo­ji­la je Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa Ko­so­vom, ob­ja­vi­li su me­di­ji u Pri­šti­ni.
SP će, ka­ko se na­vo­di, bi­ti pot­pi­san 27. ok­to­bra u Stra­zbur­u.
– Da­na­šnje usva­ja­nje SP u Sa­vje­tu EU pred­sta­vlja isto­rij­ski mo­me­nat za Ko­so­vo i otva­ra no­vu stra­ni­cu u ci­lju za­vr­šet­ka pro­ce­sa učla­nje­nja Ko­so­va u EU. Sve in­sti­tu­ci­je su ja­ko mno­go ra­di­le ka­ko bi do ovo­ga sti­gli – re­kao je ko­sov­ski mi­ni­star za in­te­gra­ci­je Be­kim Čo­la­ku.
Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­klju­či­va­nju ima 597 stra­na, u X po­gla­vlja, VII anek­sa i 5 pro­to­ko­la.


Đu­ka­no­vić: Stav o KiM sa­op­šti­li smo pri­zna­va­njem ne­za­vi­sno­sti

Upi­tan da li je Cr­na Go­ra mo­gla bez da­va­nja gla­sa za pri­jem Ko­so­va u Une­sko, pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je ka­zao da je Cr­na Go­ra svoj stav na te­mu Ko­so­va sa­op­šti­la 2008. go­di­ne pri­zna­va­njem ne­za­vi­sno­sti, ta­ko da bi sve osta­lo bi­lo kal­ku­lant­ska po­li­ti­ka.
– Cr­na Go­ra ne vo­di po­li­ti­ku na ba­zi kal­ku­la­ci­ja, već po­ku­ša­va da u toj po­li­ti­ci bu­de do­sled­na. Cr­na Go­ra je 2008. pri­zna­la ne­za­vi­snost Ko­so­va, to je bio iz­vor ne­spo­ra­zu­ma, iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Sma­tram da je sve što se u me­đu­vre­me­nu do­ga­đa­lo da­lo za pra­vo na­šoj po­li­ti­ci. Ja na ovaj na­čin ne pre­ju­di­ci­ram šta će bi­ti stav Sr­bi­je oko pi­ta­nja Ko­so­va, da­nas ili u bu­duć­no­sti, ali okol­no­sti da se od­vi­ja živ di­ja­log iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, da­je nam za pra­vo uva­žva­nje re­al­no­sti od ko­jeg smo po­šli de­fi­ni­šu­ći svoj stav pre­ma ovom pita­nju 2008. go­di­ne. I ka­da to na­pra­vi­te, on­da je te­ško da ima­te ma­ne­var­skog pro­sto­ra da pi­ta­nji­ma član­stva u Une­sko ili ne­koj dru­goj agen­ci­ji mo­že­te ar­bi­tri­ra­ti. Pro­sto bi bi­lo ne­do­sled­no i kal­ku­lant­ski – na­veo je on.