Pi­še: Mi­lun Zo­go­vić


Pet­pa­rač­ka man­tra da se su­ve­re­ne dr­ža­ve bom­bar­du­ju u ci­lju ru­še­nja dik­ta­tor­skih re­ži­ma i da su ne­vi­ni ljud­ski ži­vo­ti ko­la­te­ral­na šte­ta mi­lo­srd­nih an­đe­la, su­štin­ski je u naj­ma­nju ru­ku tra­gi­ko­mič­na i de­gu­tant­na.
U ci­lju le­ga­li­za­ci­je pe­te ko­lo­ne, kroz be­so­muč­no me­dij­sko is­pi­ra­nje mo­zgo­va, mi­zer­no, pot­cje­nji­vač­ki i li­ce­mjer­no po­ku­ša­va se na­met­nu­ti te­za da je za­stu­pa­nje stra­nih in­te­re­sa, usmje­re­nih pro­tiv in­te­re­sa sop­stve­ne dr­ža­ve, je­dan od ob­li­ka sa­vre­me­nog pa­tri­o­ti­zma i ro­do­lju­blja.
Po­je­di­ni ne­za­vi­sni me­di­ji pre­tva­ra­ju se u agen­tu­re za­du­že­ne da što la­ne­ni­je za­ma­ski­ra­ju na­um ska­rad­ne tran­sfor­ma­ci­je pa­tri­o­ti­zma i uči­ne no­vo po­i­ma­nje pri­hva­tlji­vi­jim što ve­ćem bro­ju gra­đa­na, ubje­đu­ju­ći ih da su se pre­vi­še bo­ri­li za in­te­re­se svo­je dr­ža­ve, i da je to re­tro­grad­no i pre­va­zi­đe­no. Po toj lo­gi­ci, he­ro­ji ko­ji su kroz isto­ri­ju gi­nu­li za slo­bo­du bi­li su ne­pri­ja­te­lji cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti i lju­ti iz­daj­ni­ci ili su, u naj­ma­nju ru­ku, po tvor­ci­ma stra­te­gi­je is­pi­ra­nja mo­zgo­va bi­li za­ve­de­ni i neo­ba­vi­je­šte­ni.
Iz­ja­va pre­mi­je­ra Al­ba­ni­je da će se Ko­so­vo i Al­ba­ni­ja uje­di­ni­ti do kra­ja je ogo­li­la me­dij­ske po­ku­ša­je da se agre­si­ja NA­TO na SRJ oprav­da kla­sič­nom za­mje­nom te­za. Sva­kom do­bro­na­mjer­nom kri­stal­no je ja­sno da je Ju­go­sla­vi­ja bom­bar­do­va­na ka­ko bi se na­sil­no ot­ci­je­pio dio nje­ne su­ve­re­ne te­ri­to­ri­je u ci­lju sta­va­ra­nja “Ve­li­ke Al­ba­ni­je”. U istom ci­lju Ha­šim Ta­či i Edi Ra­ma su kao he­ro­ji i vje­sni­ci no­vog do­ba i po­me­nu­te stra­te­gi­je pro­mo­vi­sa­ni u po­ča­sne gra­đa­ne Ul­ci­nja. Kraj­nje ma­li­ci­o­zno, voj­ne agre­si­je na su­ve­re­ne dr­ža­ve prav­da­ju se ne­do­stat­kom de­mo­kra­ti­je i bor­bom pro­tiv de­mo­krat­ski iza­bra­nih no­si­la­ca vla­sti ka­ko bi se pri­kri­le stvar­ne im­pe­ri­ja­li­stič­ke na­mje­re i rat za te­ri­to­ri­je i re­sur­se.
To­kom spro­vo­đe­nja ovog na­u­ma cr­no­gor­skoj jav­no­sti je na­met­nu­ta la­žna opa­snost od ve­li­ko­srp­skog pro­jek­ta, ko­jim bi se za­ba­vlja­la jav­nost dok se neo­me­ta­no spro­vo­di pro­je­kat ‘’Ve­li­ke Al­ba­ni­je’’. Sram­ne no­mi­na­ci­je iz Ul­ci­nja, ko­ji­ma su Ra­ma i Ta­či pro­gla­še­ni za po­ča­sne gra­đa­ne ove op­šti­ne upra­vo su po­sled­nja fa­za pri­pre­ma­nja jav­nog mnje­nja na me­dij­sku le­gi­ti­mi­za­ci­ju ve­li­ko­al­ban­skog pro­jek­ta i stva­ra­nje op­šteg uti­ska da je pri­rod­no i sa­svim oprav­da­no da se na šte­tu Cr­ne Go­re za­do­vo­lja­va­ju tu­đi te­ri­to­ri­jal­ni ape­ti­ti.
Vra­ne sa­da, po mu­droj sta­roj na­rod­noj po­slo­vi­ci, pi­ju mo­zak sa ra­znih por­ta­la, te­le­vi­zij­skih ekra­na i to za mi­nut-dva, a če­sto i kroz ra­zno­ra­zne blo­go­ve i autor­ske tek­sto­ve onih ko­ji su pret­hod­no uspje­šno po­ha­đa­li i sa naj­bo­ljom ocje­nom ap­sol­vi­ra­li po­me­nu­te tret­ma­ne is­pi­ra­nja mo­zga. Za­to ne­u­pu­će­ne u ovo be­so­muč­no lu­di­lo ne smi­je da ču­di što smo 1999. go­di­ne bi­li bom­bar­do­va­ni, jer smo za­pra­vo mi kri­vi što su nas bom­bar­do­va­li i ubi­ja­li.
Da bi ovaj na­um do kra­ja bio spro­ve­den, neo­p­hod­no je da pri­hva­ti­mo pot­pu­nu ro­bo­ti­za­ci­ju, a emo­ci­je su naj­ma­nje što je po­treb­no žr­tvo­va­ti u ci­lju le­ga­li­za­ci­je pe­te ko­lo­ne.
Sa­vre­me­no i vi­te­ški.
Za­to i ne ču­di što se po pi­ta­nju ula­ska u NA­TO iz­da­je za­po­vi­jest da to ni­je emo­tiv­no pi­ta­nje. Za na­me­ta­nje lo­gi­ke pla­će­nič­kog prag­ma­ti­zma kao do­mi­nant­ne neo­p­hod­na je ko­lek­tiv­na am­pu­ta­ci­ja emo­ci­je i za­mje­na ci­vi­li­za­cij­skog si­ste­ma vri­jed­no­sti šver­cer­skom lo­gi­kom ‘’tran­ge-fran­ge’’.
U tr­ci za po­dje­lom pli­je­na i me­đu hi­je­na­ma ču­ju se di­so­nant­ni to­no­vi kao po­sle­di­ca oprav­da­nog stra­ha da će ne­ko osta­ti kra­ćih ru­ka­va.
Ta­ko se is­po­sta­vlja da će po­je­di­ni uve­ze­ni pro­jek­ti pri­gra­bi­ti kom­ple­tan ko­lač, ne osta­vlja­ju­ći čak ni mr­vi­ce za do­ma­će do­a­je­ne sa du­go­go­di­šnjim sta­žom sram­nog pro­fi­ter­stva.
Pro­blem i jed­nih i dru­gih je što mo­zak gra­đa­na Cr­ne Go­re ni­je po­nja­va ko­ja se is­pi­ra kroz nji­ho­vu ba­nji­cu, a on­da po po­tre­bi pro­sti­re i unov­ča­va.
Pti­ce ko­ji­ma je ljep­še na ze­mlji ni­kad se ne­će vi­nu­ti u vi­si­ne. Od onih ko­ji su oda­bra­li da pu­ze i gmi­žu ne­pri­rod­no je oče­ki­va­ti da se us­pra­ve i is­ko­ra­če.
Pro­blem je s kič­mom, vre­me­nom atro­fi­ra, pre­ra­ste u uri­vak.