Autor: Zo­ran Ša­po­njić


Uče­šće u ri­ja­li­ti pro­gra­mi­ma „Far­ma“, „Pa­ro­vi“, „Ve­li­ki brat“, i, ka­ko se još sve ne zo­vu, sve na te­le­vi­zi­ja­ma s na­ci­o­nal­nim fre­kven­ci­ja­ma, u Sr­bi­ji je po­sao od ši­reg dru­štve­nog, ta­ko­re­ći od dr­žav­nog zna­ča­ja!
Evo je Vi­ši sud u Be­o­gra­du ob­ja­vio pre­su­du ko­jom je go­spo­di­nu Kri­sti­ja­nu Go­lu­bo­vi­ću, osu­đe­nom na osam go­di­na za­tvo­ra zbog „tri­ča­ve“ tr­go­vi­ne he­ro­i­nom i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja, od­lo­žen od­la­zak na iz­vr­še­nje za­tvor­ske ka­zne zbog uče­šća u ri­ja­li­ti pro­gra­mu „Far­ma“! Po­sao od dr­žav­nog zna­ča­ja, pa za­tvor mo­ra da sa­če­ka. Sve zbog to­ga jer je, ka­ko je sud pro­ci­je­nio, „Go­lu­bo­vić oba­ve­zan da za­vr­ši za­po­če­ti po­sao usled či­jeg ne­iz­vr­še­nja bi mo­gla da na­sta­ne znat­na šte­ta“!
Šte­ta po Go­lu­bo­vi­ća? Šte­ta po ri­ja­li­ti šou? Šte­ta po Sr­bi­ju, po dr­ža­vu i srp­sko dru­štvo?
Či­ta­ve ve­če­ri, evo, lu­pam gla­vu, ko bi u Sr­bi­ji pre­tr­pio ve­ću šte­tu ako Go­lu­bo­vić ode u za­tvor. Sam Go­lu­bo­vić, to znam, bi. Bo­lje je na „Far­mi“ ne­go na ro­bi­ji, to je ba­rem ja­sno, ali, što vi­še raz­mi­šljam sve mi je ja­sni­je da ne bi sa­mo on tr­pio šte­tu, tr­pje­la bi, bog­me, či­ta­va Sr­bi­ja!
Jer, šta je ži­vot, u Sr­bi­ji da­nas, bez „Far­me“, šta je ži­vot bez „Ve­li­kog bra­ta“… Ima li smi­sla uop­šte ži­vje­ti, a pro­bu­di­ti se bez „Ve­li­kog bra­ta“? Pre­tje­ru­jem?
Ma ka­kvi! Evo, mje­se­ci­ma već, po­me­nu­ti go­spo­din Go­lu­bo­vić nam je kao Bran­ko Koc­ki­ca ne­kad. Sje­di­mo, sje­de dje­ca, slu­ša­ju, gu­ta­ju, ra­stu uz nje­go­ve pri­če s te­le­vi­zi­je ko­ja ima na­ci­o­nal­nu fre­kven­ci­ju i sva­ke ve­če­ri edu­ku­je bez­ma­lo dva mi­li­o­na lju­di. I, zar ne bi bi­la šte­ta us­kra­ti­ti im do­ži­vljaj za lek­ci­je šta bi mo­gli da bu­du ka­da po­ra­stu?
Za­to mi je i bri­ga su­da sa­svim ra­zu­mlji­va, i što vi­še raz­mi­šljam ve­če­ras, sve ra­zu­mlji­vi­ja.
Sem dje­ce, šte­tu bi pre­tr­pje­la i da­le­ko ši­ra ar­mi­ja gle­da­la­ca po­me­nu­tog ri­ja­li­ti pro­gra­ma. Re­ci­mo, gra­đan­stvo bi u sit­ne noć­ne sa­te mo­glo da osta­ne us­kra­će­no za di­rek­tan pre­nos dah­ta­nja is­pod po­kri­va­ča, a sve sni­mlje­no noć­nim ka­me­ra­ma, po­me­nu­tog go­spo­di­na Go­lu­bo­vi­ća i od­re­đe­nih žen­skih per­so­na… Pa da­lje, mo­glo bi da osta­ne us­kra­će­no za po­ka­zi­va­nje mu­škog pol­nog or­ga­na usred bi­je­la da­na u ri­ja­li­ti pro­gra­mu na te­le­vi­zi­ji sa na­ci­o­nal­nom fre­kven­ci­jom, pa za pri­če go­spo­di­na Go­lu­bo­vi­ća ka­da je i ko­ga tre­ba­lo da li­kvi­di­ra, pa za re­ak­ci­je ka­ko nje­go­ve, ta­ko i bli­žih fa­mi­li­ja već po­me­nu­tih žen­skih per­so­na na već po­me­nu­to dah­ta­nje pod po­kri­va­čem, a sve ured­no sni­mlje­no noć­nim ka­me­ra­ma, da slu­čaj­no ka­kav de­talj ne pro­mak­ne.
Ka­kvo Ko­so­vo, pri­jem u Une­sko, spa­lje­ne cr­kve, ka­kva bes­pa­ri­ca, bes­po­sli­ca, si­ro­ti­nja, glad, ka­kva bri­ga ka­ko dje­ci ku­pi­ti či­zme, sve­ske i knji­ge?
Pr­va bri­ga srp­skog dru­štva da­ni­ma i no­ći­ma bi­la je šta je Go­lu­bo­vić re­kao u po­li­ci­ji, gdje je od­ve­den sa „Far­me“, a na ko­ju je od­mah po­sle sa­slu­ša­nja eks­pre­sno vra­ćen. Zar ni­je na taj na­čin i sa­ma po­li­ci­ja po­sta­la dio ri­ja­li­ti pro­gra­ma? I ne sa­mo po­li­ci­ja, ne­go, sad eto vi­di­mo, i pra­vo­su­đe, a sju­tra ko zna još ko… Za­to je ra­zu­mlji­va bri­ga su­da da će sla­njem Go­lu­bo­vi­ća na ro­bi­ju u dr­ža­vi na­sta­ti ne­mjer­lji­va šte­ta.
Za­i­sta, kad se čo­vjek ma­lo bo­lje udu­bi, sud je u pra­vu. Ukla­nja­njem Go­lu­bo­vi­ća sa „Far­me“ mo­glo bi bi­ti šte­te. Ar­mi­ja gle­da­la­ca do­tič­nog pro­gra­ma, mo­gla bi, umje­sto po­gle­da pri­ko­va­nih za ekran, na već po­mi­nja­ni jor­gan is­pod ko­ga su go­spo­din Go­lu­bo­vić i od­re­đe­ne žen­ske per­so­ne, da ba­ci po­gled u pra­zan nov­ča­nik, ili pra­zne po­li­ce u po­dru­mu na ko­ji­ma bi tre­ba­lo da bu­de zim­ni­ca… Pa bi ar­mi­ja gle­da­la­ca mo­gla da se uz­ne­mi­ri zbog to­ga, pa bi ar­mi­ja gle­da­la­ca mo­gla da se sje­ti da ne­ma­ju po­sla, da ne­ma­ju pla­te, da ne­ma­ju pa­ra, da ne­ma per­spek­ti­ve… Pa bi ar­mi­ja gle­da­la­ca mo­gla da poč­ne da raz­mi­šlja gdje smo i šta smo, do­kle smo do­gu­ra­li…
Ova­ko, sa go­spo­di­nom Go­lu­bo­vi­ćem na „Far­mi“ sve je bo­lje. Mir­na „Far­ma“, mir­na Bač­ka. A i lak­še je sa „Far­mom“, ne mo­ra čo­vjek da uklju­ču­je mo­zak, ne mo­ra da raz­mi­šlja, ima­ju i ka­me­re s noć­nim re­ži­mom ra­da pa ne mo­ra da se raz­mi­šlja ni no­ću.
Pi­ta­nje je sad ko Sr­bi­ji či­ni ve­ću šte­tu, „Far­ma“ sa svo­jim ide­ja­ma i ide­o­lo­gi­jom, ili dr­žav­ni or­ga­ni sa ova­kvim od­lu­ka­ma i pre­su­da­ma? Pi­ta­nje je, ho­će­mo li ovih da­na, u pa­u­zi „Far­me“ ili „Pa­ro­va“ vi­dje­ti dva mi­nu­ta pod­sje­ća­nja na sto­go­di­šnji­cu al­ban­ske gol­go­te“… Te­ško, to oba­ra gle­da­nost.
A šta će bi­ti po­sle „Far­me“, ka­da se pro­bu­di­mo? Pa, no­va „Far­ma“!iskra.co