Pi­še: Mi­lan Mi­šić



Po­go­di­te gdje je, u za­vr­šnim da­ni­ma upra­vo mi­nu­le go­di­ne, naj­vi­še po­sku­pio ben­zin, upr­kos to­me što su ci­je­ne si­ro­ve naf­te iz ko­je se do­bi­je, naj­ni­že u po­sled­njih 11 go­di­na.
Od­go­vor će vas, ka­ko se to da­nas po­pu­lar­no ka­že na ta­blo­id­nim veb por­ta­li­ma, iz­ne­na­di­ti. Ben­zin je za čak 50 od­sto po­sku­pio u ze­mlji sa naj­vi­še naf­te – u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji.
No­vo­go­di­šnji po­klon ta­mo­šnjih vla­sti su i sku­plje di­zel go­ri­vo, ali i stru­ja i vo­da. Isti­ne ra­di, sve na­ve­de­no je ta­mo i po­sle po­sku­plje­nja me­đu naj­jef­ti­ni­jim u da­na­šnjem svi­je­tu, ali je ova vi­jest sva­ka­ko zna­čaj­na, po­što je ri­ječ o naj­ve­ćem svjet­skom pro­iz­vo­đa­ču i iz­vo­zni­ku naf­te.
Raz­log za po­sku­plje­nje je, ma ka­ko to na pr­vi po­gled bi­lo ne­lo­gič­no, ni­ska ci­je­na naf­te. Zbog te či­nje­ni­ce, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je 2015. za­vr­ši­la sa naj­ve­ćim de­fi­ci­tom u svo­joj 83-go­di­šnjoj isto­ri­ji (Kra­lje­vi­na je osno­va­na 1932.) – ru­pa u bu­dže­tu je bi­la oko sto mi­li­jar­di do­la­ra.
Sku­plje go­ri­vo i ko­mu­na­li­je u ovoj go­di­ni taj de­fi­cit tre­ba do­ne­kle da uma­nje. Ni­je, ina­če, ri­ječ o ne­čem dra­ma­tič­nom, što ži­te­lji ove pe­tro-dr­ža­ve ne mo­gu se­bi da pri­u­šte, jer su, sa oko 50.000 ”po gla­vi” sta­nov­ni­ka go­di­šnje, me­đu naj­bo­ga­ti­ji­ma na svi­je­tu. Ali od­lu­ka o po­sku­plje­nju ben­zi­na (ci­je­na mu je sa­da 0,21 euro po li­tru) je glo­bal­no va­žna vi­jest, jer je in­di­ka­tor ne­kih ge­o­po­li­tič­kih pro­mje­na ko­je se mo­gu oka­rak­te­ri­sa­ti kao ”tek­ton­ske”.
Sa­u­dij­sko pe­gla­nje de­fi­ci­ta po­sku­plje­njem ben­zi­na ša­lje zna­čaj­nu po­ru­ku: naj­ve­ći svjet­ski pro­iz­vo­đač ra­ču­na da će naf­ta još za­du­go bi­ti jef­ti­na. Što je ne­sum­nji­vi pa­ra­doks, jer po­ni­šta­va do­sko­ra­šnje pra­vi­lo da su ci­je­ne naf­te di­rekt­no pro­por­ci­o­nal­ne sa (ne)sta­bil­no­šću na Bli­skom is­to­ku, naj­ve­ćem naft­nom iz­vo­ri­štu.
Na Bli­skom is­to­ku si­tu­a­ci­ja je već ne­ko­li­ko go­di­na sve sa­mo ne sta­bil­na: gra­đan­ski rat u Si­ri­ji, ko­ji je po­plo­čao put za uspon ta­ko­zva­ne Islam­ske dr­ža­ve i po­kre­nuo naj­ve­ći ta­las iz­bje­gli­ca u no­vi­joj isto­ri­ji, ru­ska voj­na in­ter­ven­ci­ja ko­ja je po­vod za stra­ho­va­nja od slu­čaj­nog iz­bi­ja­nja no­vog svjet­skog ra­ta i što­šta još – oprav­da­li bi ci­je­nu naft­nog ba­re­la od ba­rem 100 do­la­ra.
Umje­sto to­ga, naft­no bu­re da­nas ko­šta iz­me­đu 35 i 37 do­la­ra. Pri­tom, ni­je­dan pro­iz­vo­đač, pa čak ni glav­ni naft­ni kar­tel, ‘’OPEK’’, ne za­vr­će sla­vi­ne na naft­nim bu­šo­ti­na­ma ne bi li sma­nji­va­njem po­nu­de po­ve­ćao ci­je­ne.
Na­pro­tiv, svi naf­tu is­pum­pa­va­ju s mak­si­mal­nim ka­pa­ci­te­tom i uče­stvu­ju u utak­mi­ci ko će da je pro­da vi­še – i br­že.
Čak je ‘’OPEK’’ pre­stao da se ba­vi onim što je glav­ni raz­log nje­go­vog po­sto­ja­nja: da utvr­đu­je za­jed­nič­ku ci­je­nu ze­ma­lja čla­ni­ca. Sva­ka od njih da­nas vo­di svo­ju cje­nov­nu po­li­ti­ku, ali svi ima­ju isti cilj: da za­dr­že sop­stve­ni udio na tr­ži­štu i, ako je mo­gu­će, da ga po­ve­ća­ju.
Naf­te je da­nas na svjet­skoj pi­ja­ci u to­li­kom obi­lju, da se po­ja­vio pro­blem skla­di­šte­nja onih ko­li­či­na ko­je su već is­pum­pa­ne. U isto vri­je­me, tan­ker­ski pre­voz ni­kad ni­je bio jef­ti­ni­ji.
Si­tu­a­ci­ju će u ovom po­gle­du do­dat­no za­kom­pli­ko­va­ti od­lu­ka SAD da se pri­dru­ži klu­bu ve­li­kih iz­vo­zni­ka, kao i po­vra­tak Ira­na na svjet­sko tr­ži­šte, po­sle uki­da­nja sank­ci­ja ko­je su pro­tiv nje­ga uve­le za­pad­ne si­le zbog nje­go­vog nu­kle­ar­nog pro­gra­ma.
Ovim po­vo­dom, u op­ti­ca­ju je i ne­ko­li­ko ”te­o­ri­ja za­vje­re” ko­ji­ma se ob­ja­šnja­va te­ku­ća mi­ste­ri­ja u naft­nom po­ret­ku. Po jed­noj, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, sed­mo­de­ce­nij­ski sa­ve­znik Ame­ri­ke, ni­skim ci­je­na­ma že­li da iz igre is­ti­sne Ru­si­ju: ono što je, na­i­me, bol­no za Sa­u­dij­ce pra­va je ago­ni­ja za Ru­se, ko­ji su, po uče­šću naf­te u bu­džet­skim pri­ho­di­ma i iz­vo­znim bi­lan­si­ma, ta­ko­đe ”pe­tro­lej­ska dr­ža­va”.
Iz Mo­skve, me­đu­tim, po­ru­ču­ju da ova­ko ni­sku ci­je­nu naf­te mo­gu da iz­dr­že ”na du­ge sta­ze” (‘’OPEK’’ pred­vi­đa da će naf­ta po­no­vo ko­šta­ti 100 do­la­ra za ba­rel tek ne­gdje oko 2040., dok ru­ski eks­per­ti prog­no­zi­ra­ju da će se sa­da­šnja ci­je­na odr­ža­ti oko se­dam go­di­na).
Po dru­goj te­o­ri­ji, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja i Ru­si­ja ima­ju za­jed­nič­ki in­te­res: da iz naft­nog bi­zni­sa is­ti­snu ame­rič­ke pro­iz­vo­đa­če, či­ja teh­no­lo­gi­ja do­bi­ja­nja naf­te (i ga­sa) iz škri­lja­ca pri sa­da­šnjim ci­je­na­ma te­ško mo­že da bu­de pro­fi­ta­bil­na.
Ka­ko god bi­lo, u to­ku je pre­stro­ja­va­nje u svjet­skom ener­get­skom po­ret­ku sa zna­čaj­nim ge­o­po­li­tič­kim po­sle­di­ca­ma. Svi­jet će se, po svoj pri­li­ci, po­di­je­li­ti na one ko­ji mo­gu da pro­iz­vo­de i pro­da­ju po sa­da­šnjoj ni­skoj ci­je­ni i na one ko­ji to ne mo­gu.
Bor­ba za op­sta­nak na naft­nom tr­ži­štu, u kon­tek­stu ne­kih pro­cje­na da će je­dan dio naft­nih re­zer­vi osta­ti ne­is­ko­ri­šćen, mo­gla bi da do­ne­se no­ve ne­sta­bil­no­sti – ili da ba­rem spri­je­či smi­ri­va­nje po­sto­je­ćih.
Kroz ovu pri­zmu bi tre­ba­lo gle­da­ti i na su­kob Za­pa­da i Ru­si­je, ali i na no­ve di­men­zi­je ne­kih sta­rih sa­ve­zni­šta­va.
A što se nas ma­lih ti­če, tre­ba da se pa­zi­mo da u ovoj bor­bi slo­no­va – ne bu­de­mo tra­va!

(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ‘’Po­li­ti­ke’’)