Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić


Mra­mor­na po­plo­ča­va­nja ole­di­la su i za­le­di­la ve­ći­nu tr­go­va Mon­te­ne­gra, a sve s ci­ljem da se ''mon­te­ne­gri­ni'' što vi­še pri­bli­že la­tin­skoj iko­no­gra­fi­ji. Nik­šić­ke li­pe su ot­pje­va­le him­nu „Ona­mo na­mo“ i če­ka­ju „Si­bir­skog ber­be­ri­na“ da ko­si ot­ko­se re­žim­skih ar­hi­te­ka­ta na če­lu sa gra­do­na­čel­ni­kom po­sle ko­jeg ni­ko ni­je uspio da is­pra­vi uru­ša­va­nje nik­šić­kih Bok­si­ta... Osi­ro­ma­še­na grad­ska ka­sa­ba ša­pu­će, vje­ro­va­li ili ne, sle­de­će: umje­sto mi­ri­snih li­pa, do­ći će „ame­rič­ki tu­li­pa­ni“ iz ba­šte Ve­sli­ja Klar­ka -NA­TO ubi­ce?! Ra­sad­nik li­pa s obje stra­ne Tr­ga Slo­bo­de do­ži­vje­će gi­ljo­ti­nu, od­no­sno bi­će pre­tvo­ren u ploč­nik za lju­bav NA­TO osva­ja­ča. Na­pra­vi­še „Teh­no­po­lis“ umje­sto kul­tur­ne ba­šti­ne Do­ma Voj­ske „cr­ve­nih đe­ne­ra­la“ da iz­u­ča­va­ju pri­vat­na do­stig­nu­ća ra­zo­re­nog gra­da ko­ji već da­nas ne mo­že spa­si­ti ni omi­lje­ni „Pen­ta­gon“...
Vra­ti­mo se li­pa­ma či­ji mi­ris je opi­jao za­lju­blje­ne mom­ke i dje­voj­ke i na­dah­nji­vao pje­sni­ke da na­pi­šu sti­ho­ve vječ­nog po­i­ma­nja. „Ame­rič­ki tu­li­pa­ni“, po­vje­sni­ci Mon­te­ne­gra, ka­ko pri­ča­ju, za jed­nu noć ra­stu vi­še od jed­nog me­tra, pa eto šan­se za br­ze pi­la­ne da pi­la­ju dan i noć.
Pi­ta­mo se ka­ko će „car ju­na­ka“- Ni­ko­la Pe­tro­vić Nje­goš na ve­li­kom ku­la­šu pre­ži­vje­ti udar „še­ge“? Ako ga ne od­ne­su, eto šan­se da kralj po­no­vo ko­man­du­je pro­la­zni­ci­ma: po­gni­te gla­vu-gle­daj­te u me­ne i pro­la­zi­te... Ve­li­ki ''go­spo­dar gla­di'' u Mon­te­ne­gru na­re­di po­slu­šni­ci­ma u rod­nom Nik­ši­ću da se trg zbri­še... Po­ne­ko pro­ša­pu­ta: ''ku­mim vas bo­gom šta se ovo ra­di''? Od­go­va­ra ''Vi­la sa Be­de­ma'': ne boj­te se, svi će­mo po­cr­ve­nje­ti za je­dan dan i ne­će nam tre­ba­ti bo­lji so­la­ri­jum od tr­ga s no­vim svje­tilj­ka­ma u mra­mor­nim po­do­vi­ma. Ovih da­na „dru­štvo ze­le­nih“ se po­bu­ni­lo, ali ni­ko ih ni­šta ni­je pi­tao, pri­prem­ni ra­do­vi su već po­če­li, jer pred­sto­ji iz­bor­na šet­nja vla­sti ko­ja za 25 go­di­na stro­po­šta sve što za ne­bo ni­je ve­za­no.
Ne­dav­no, go­spo­dar Mon­te­ne­gra, iz­ja­vi da je Mon­te­ne­gri­ja- Mon­te Kar­lo, sa­mo tre­ba „pre­da­no“ ra­di­ti, a NA­TO će sve to po­zla­ti­ti. Pla­ća­će­mo ču­va­nje ne­ba, na­šeg Ja­dra­na, Pre­vla­ke, Iva­no­vih ko­ri­ta i Pr­ve ban­ke...
Mo­žda pre­mi­jer iz vi­le pod Go­ri­com vi­di svoj Mon­te Kar­lo...
Otvo­re­no pi­tam cr­no­gor­ske gra­đa­ne: da li zna­ju ot­kud no­vac za pla­te i pen­zi­je? Na­ža­lost, aka­dem­sku eli­tu to ne in­te­re­su­je-sa­mo ne­ka ova­ko po­tra­je, pen­zi­o­ne­ri sreć­ni kad po­zvo­ni po­štar, jav­ni sek­tor ne smi­je da pi­ta ni­šta –drh­te kao prut na vo­di od ot­ka­za re­ži­mli­ja i „rod­nih špi­ju­na u sva­koj so­bi“, mla­di za ne­pu­nu go­di­nu kod pre­mi­je­ra za­vr­ša­va­ju stu­di­je sve­mir­ske sa­dr­ži­ne. Šta re­ći, uto­pi­ja se usi­dri­la, če­ka se no­vi Karl Marks da stvo­ri no­vi pro­le­te­ri­jat...
„Glav­ni mom­ci“, či­ji vo­zni par­ko­vi vri­je­de vi­še mi­li­o­na eura, uz po­dr­šku vla­sto­lju­ba­ca, usvo­ji­li su mo­del pri­vred­nog opo­rav­ka Mon­te­ne­gra, sa sle­de­ćom stra­te­škom for­mu­lom: Mon­te Kar­lo= K1 + K2- K3+K4+K5...
K1-kur­va­nje, odav­no opro­ba­ni za­nat, ko­ji do­no­si br­zu za­ra­du uz ma­la ula­ga­nja teh­nič­kog ka­pi­ta­la...
K2- ka­fa­ne, u svim vre­me­ni­ma ra­de, bi­je­da tro­ši da što pri­je bi­o­lo­ški ne­sta­ne, a lo­pu­že da se po­ka­žu u be­sa­nim no­ći­ma i da da­nju spa­va­ju i li­je­če ma­mur­luk.
K3- kla­di­o­ni­ce su ču­do ne­vi­đe­no, svi is­pu­nja­va­ju ti­ke­te na­de i bla­go­sta­nja.
Uče­ni­ci, stu­den­ti, pen­zi­o­ne­ri od­bro­ja­va­ju sa­te do ob­ja­vlji­va­nja re­zul­ta­ta utak­mi­ca, mno­gi iz­gle­da­ju iz­be­zu­mlje­no, jer im je sva na­da sta­la u kla­đe­nje...
K4- ka­ma­ta­ši su uze­li to­li­ko ma­ha da ih zo­vu „ze­le­nim ubi­ca­ma“, jer isi­sa­va­ju krv i pre­ko no­ći od­no­se ba­sno­slov­ne za­lo­ge u mon­te­glo­ba­li­za­ci­ji raz­vo­ja Mon­te­ne­gra. Ne­kad je u Cr­noj Go­ri za­jam bi­la ča­sna ri­ječ, ko­ja se po­što­va­la bes­pre­kor­no, a da­nas je iz­nu­đe­na ka­mat­na oti­ma­či­na.
K5- ko­ka­in je ro­ba či­jom se pro­da­jom, ve­le, pod­mi­ru­ju pla­te i pen­zi­je u Mon­te­ne­gri­ji... Na­ža­lost, Mon­te­ne­gri­ja se opre­di­je­li­la za tr­ži­šte nar­ko­ti­ka... Si­gur­no će­mo pre­sti­ći Mon­te Kar­lo, jer će mla­di da pli­va­ju kroz pet ka­te­go­ri­ja ži­vo­ta ko­je su de­fi­ni­sa­ne na of šor tr­ži­štu upra­vo kroz pet run­di ur­ne­be­snog ži­vo­ta od K1 do K5...
Cvjet­ne nik­šić­ke li­pe, ka­žu, za­mi­je­ni­će „ame­rič­ki čem­pre­si“ da za­ki­te div­ne la­bu­do­ve i ''car ju­na­ka'' na po­mam­nom ku­la­šu. Svi ko­ji omi­ri­šu no­vo ame­rič­ko dr­vo otr­ča­će u no­vo­for­mi­ra­no dru­štvo na­da­re­nih mo­zgo­vi­ća, ko­je se zo­ve „Teh­no­po­lis“, gdje će bi­ti smje­šte­ni osmo­ra­zred­ni pred­u­zet­nič­ki mi­sli­o­ci ko­ji ha­ra­ju na­uč­nim do­stig­nu­ći­ma za atom­sku ener­gi­ju, so­la­r­nu i vje­trov­sku moć.
Pa­no­ra­ma Nik­ši­ća se pre­tvo­ri­la u „Dom za vje­ša­nje“ na­sil­no pen­zi­o­ni­sa­nih rad­ni­ka i is­pre­pa­da­nih no­vih na­ra­šta­ja...