AUTOR: SVETLANA SLAPŠAK

Po­sto­je de­kla­ra­ci­je ko­je je ve­ći­na dr­ža­va pot­pi­sa­la i ko­jih bi se svi mo­ra­li dr­ža­ti, ali to se ne či­ni uvi­jek – to su sva­ka­ko De­kla­ra­ci­ja UN i že­nev­ske de­kla­ra­ci­je – po­seb­no ona o iz­bje­gli­ca­ma, iz 1951. Po­sto­je isto­rij­ske de­kla­ra­ci­je, kao ame­rič­ka i za­tim fran­cu­ska o ne­za­vi­sno­sti i ljud­skim pra­vi­ma, obje na­pi­sa­ne kra­jem osam­na­e­stog vi­je­ka, i obje osno­ve mo­der­nog ra­zu­mi­je­va­nja čo­vje­ka u dru­štvu i dr­ža­vi. Po­sto­je, me­đu­tim, i za­bo­ra­vlje­ne de­kla­ra­ci­je, ko­je po­sta­ju ak­tu­el­ne ona­ko ka­ko se naš svi­jet mi­je­nja – i to uglav­nom na­go­re… Ta­kva je, bez sum­nje, De­kla­ra­ci­ja osje­ća­nja (Dec­la­ra­tion of Sen­ti­ments), ko­ju je na­pi­sa­la i ob­ja­vi­la gru­pa že­na u ame­rič­kom gra­di­ću Se­ne­ka Fols 1848: de­kla­ra­ci­ju su, po­red že­na, pot­pi­sa­li nji­ho­vi mu­že­vi, bra­ća i pri­ja­te­lji. Se­ne­ka Fols je da­nas gra­dić bez tek­stil­ne in­du­stri­je i pro­iz­vod­nje pa­muč­nih sok­ni, ko­je su bi­le osno­va eko­nom­skog na­pret­ka, ali ima je­din­stve­ni mu­zej po­če­ta­ka ame­rič­kog fe­mi­ni­zma. Se­ne­ka ov­dje ni­je ime rim­skog fi­lo­zo­fa, ne­go in­di­jan­skog ple­me­na. Že­ne ko­je su na­pi­sa­le De­kla­ra­ci­ju bi­le su abo­li­ci­o­nist­ki­nje, što zna­či da su se za­la­ga­le za uki­da­nje smrt­ne ka­zne i rop­stva, a fe­mi­ni­zam od­no­sno žen­ski po­kret je do­pu­nio pro­gram. Po­kret abo­li­ci­o­ni­sta imao je od ra­nog de­vet­na­e­stog vi­je­ka i glas i ma­su ko­je su ne­što zna­či­le, po­seb­no na dvi­je oba­le sje­ver­nog Atlan­ti­ka, u En­gle­skoj i u SAD. Po­kre­tu je pri­pa­da­la i Ha­ri­jet Bi­čer Stou, ko­ja je na­pi­sa­la ključ­ni tekst, uti­caj­ni­ji od svih ak­ci­ja ko­je su abo­li­ci­o­ni­sti pred­u­ze­li – Či­ča-To­mi­nu ko­li­bu. Mno­ge po­ro­di­ce se­li­le su se sa kon­zer­va­tiv­nih is­toč­nih oba­la sje­ver­ne Ame­ri­ke da bi na mi­ru u no­vim ma­lim gra­do­vi­ma iz­vo­di­le svo­je dvi­je osnov­ne ak­tiv­no­sti, jav­no po­u­ča­va­nje o ne­pra­vič­no­sti rop­stva i smrt­ne ka­zne i taj­no or­ga­ni­zo­va­nje bjek­stva ro­bo­va sa ame­rič­ko­ga Ju­ga. Ta­ko­zva­ni „voz”, la­nac ku­ća za smje­štaj, i la­nac lju­di po­sve­će­nih ak­ci­ji bri­nu­li su za od­bje­gle ro­bo­ve, i pre­ba­ci­va­li ih u Ka­na­du, gdje rop­stvo ni­je bi­lo do­zvo­lje­no. Sa­rad­nja bi­je­la­ca i cr­na­ca u ovo­me bi­la je ključ­na: cr­ni pro­po­vjed­ni­ci, kao slav­ni Fre­de­rik Da­glas, bi­li su pra­ve zvi­je­zde ovog po­kre­ta, u okvi­ru ko­jeg je na­stao i fe­mi­ni­stič­ki po­kret: ka­da že­na­ma ame­rič­kih abo­li­ci­o­ni­sta ni­je bi­lo do­pu­šte­no da pri­su­stvu­ju sjed­ni­ca­ma na svjet­skom kon­gre­su abo­li­ci­o­ni­sta u Lon­do­nu, one su uz sa­rad­nju ame­rič­kih mu­ških abo­li­ci­o­ni­sta na­pi­sa­le svo­ju de­kla­ra­ci­ju i osno­va­le po­kret, u mje­stu Se­ne­ka Fols. Fre­de­rik Da­glas bio je je­dan od naj­že­šćih pro­pa­ga­to­ra žen­skog pra­va gla­sa. Bio je i kan­di­dat na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 1872, a nje­go­va vi­ce-pred­sjed­ni­ca bi­la je bi­je­la že­na Vik­to­ri­ja Vud­hal. Njih dvo­je ni­su pro­šli elek­tor­ski ni­vo. Ko po­že­li da pro­vje­ri ka­kva je bi­la ame­rič­ka jav­na re­to­ri­ka u pro­šlim vre­me­ni­ma, mo­že na­ći mno­go ma­te­ri­ja­la o ovom iz­u­zet­nom pi­scu, go­vor­ni­ku i ak­ti­vi­sti na in­ter­ne­tu. Pa utvr­di­te, ako baš ho­će­te da se pot­pu­no de­pri­mi­ra­te, ka­ko su iz­gle­da­li na­stu­pi Fre­de­ri­ka i Vik­to­ri­je u po­re­đe­nju sa Tram­pom… Stva­ri su se iz­mi­je­ni­le kra­jem vi­je­ka, ka­da su, zbog pri­do­bi­ja­nja gla­so­va po­li­ti­ča­ra sa Ju­ga, crn­ci na­pu­šte­ni. Ame­rič­ki fe­mi­ni­zam ta­ko di­je­li isto­rij­sku od­go­vor­nost ame­rič­ke po­li­ti­ke, ko­ja ni­je uspje­la da ri­je­ši ra­sni pro­blem sve do dru­ge po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka.
No, vra­ti­mo se De­kla­ra­ci­ji osje­ća­nja: glav­na autor­ka De­kla­ra­ci­je bi­la je Eli­za­bet Ke­di Sten­ton. Na­pi­sa­la ju je kao pa­stiš De­kla­ra­ci­je o ne­za­vi­sno­sti, upo­tre­blja­va­ju­ći iste uvod­ne for­mu­le, ta­ko da či­ta­o­ci od­mah po­ve­žu smi­sao no­ve de­kla­ra­ci­je. Autor­ka je na kon­ven­ci­ji odr­ža­noj 19-20. ju­la 1848. u Se­ne­ka Fol­su pro­či­ta­la de­kla­ra­ci­ju, pri­hva­će­na je jed­no­gla­sno i od­mah su je pot­pi­sa­li svi uče­sni­ci kon­ven­ci­je, 68 že­na i 32 mu­škar­ca. U do­ku­men­tu, po­red ne­po­sred­nog po­ve­zi­va­nja sa hu­ma­ni­stič­kim prin­ci­pi­ma ame­rič­ke re­vo­lu­ci­je, ja­ki dio po­či­nje sta­vom da je isto­ri­ja čo­vje­čan­stva isto­ri­ja po­na­vlja­nja ne­prav­di i uzur­pa­ci­ja mu­ška­ra­ca nad že­na­ma. Že­ne su, baš kao i sta­nov­ni­ci en­gle­skih ko­lo­ni­ja pri­je ne­kih po­la vi­je­ka, oba­ve­zne da poč­nu re­vo­lu­ci­ju i da za­mi­je­ne de­spot­sku vla­da­vi­nu ko­ja po­lo­vi­ni sta­nov­ni­štva uki­da pro­gla­še­na i pri­do­bi­je­na ljud­ska pra­va. Da bi to obra­zlo­ži­le, že­ne u De­kla­ra­ci­ji iz­no­se spi­sak ne­prav­di: to su „osje­ća­nja“ iz na­slo­va De­kla­ra­ci­je. Pra­vo gla­sa je, na­rav­no, pr­vo. Dru­go je za­pra­vo još ozbilj­ni­je: že­na je pri­nu­đe­na da se po­ko­ra­va za­ko­ni­ma u či­jem pi­sa­nju i do­no­še­nju ni­je uče­stvo­va­la. To su po­li­tič­ki ci­lje­vi ko­ji su u Evro­pi, da pod­sje­ti­mo, pri­hva­ta­ni u ve­o­ma ve­li­kom vre­men­skom ra­spo­nu, sve do se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, a u ne­kim dje­lo­vi­ma svi­je­ta još uvi­jek ni­su. Da­lje sli­je­de ne­prav­de i uzur­pa­ci­je ko­ji su i da­nas ak­tu­el­ne – ne­jed­na­ko pla­ća­nje za isti rad, spre­ča­va­nje do­stu­pa do dru­štve­nih, eko­nom­skih i dru­gih vi­ših po­lo­ža­ja u dru­štvu, ma­nje ili vi­še ne­vi­dlji­vo spre­ča­va­nje obra­zo­va­nja. Na­ro­či­to je ubje­dlji­va op­tu­žba da je „on“, ko­ji se ina­če ja­vlja na po­čet­ku sva­kog pa­ra­gra­fa na­ve­de­nih „osje­ća­nja“, na sva­ki na­čin uni­šta­vao nje­nu, že­ni­nu uvje­re­nost u sop­stve­ne mo­guć­no­sti i moć, sma­nji­vao je nje­no sa­mo­po­što­va­nje, i pri­nu­đi­vao je da vo­di za­vi­san i bi­je­dan ži­vot.
Po­sle „osje­ća­nja“, De­kla­ra­ci­ja na­vo­di mje­re ko­je će bi­ti pre­u­ze­te: že­ne i nji­ho­vi sa­ve­zni­ci će se ogla­ša­va­ti na svim in­sti­tu­ci­o­nal­nim ni­vo­i­ma, pe­ti­ci­ja­ma, za­htje­vi­ma i svim dru­gim gra­đan­skim ak­ci­ja­ma. Ka­ko su sta­nov­ni­ci Se­ne­ka Fols ima­li od­lič­no is­ku­stvo u skri­va­nju i pre­ba­ci­va­nju cr­nih ro­bo­va sa Ju­ga u Ka­na­du, ne­ma sum­nje da su u ak­tiv­no­sti ura­ču­na­va­li i ono svo­je dje­lo­va­nje ko­je je ta­da bi­lo pro­ga­nja­no… Vr­lo va­žan dio De­kla­ra­ci­je od­no­si se na – me­di­je. Pot­pi­sni­ce i pot­pi­sni­ci, svje­sni ne­ga­tiv­nog od­zi­va ko­ji iza­zi­va­ju nji­ho­va mi­šlje­nja i ak­ci­je, pred­vi­đa­ju ši­ro­ku ak­ci­ju uti­ca­ja na me­di­je, od lo­kal­nih pa na­da­lje, pi­sa­nja, do­pi­si­va­nja, jav­nih iz­ja­va i to­me slič­no, da bi ši­re­njem zna­nja o ljud­skim pra­vi­ma gra­đa­ne pod­sje­ti­li na za­bo­ra­vlje­ne prin­ci­pe i te­me­lje dr­ža­ve u ko­joj ži­ve. Ovaj je za­klju­čak od­mah spro­ve­den u ak­ci­ju: sa kon­ven­ci­je je iz­vje­šta­vao već po­me­nu­ti Fre­de­rik Da­glas, ko­ji je na­pi­sao se­ri­ju čla­na­ka za raz­li­či­te ta­da­šnje no­vi­ne i ča­so­pi­se.
Či­ta­ti da­nas De­kla­ra­ci­ju osje­ća­nja zna­či, pri­je sve­ga, ob­no­vi­ti osnov­ne lek­ci­je sva­kog ak­ti­vi­zma. Lov­ci na od­bje­gle ro­bo­ve u de­vet­na­e­stom vi­je­ku u Se­ver­noj Ame­ri­ci ni­su bi­li ni­šta ma­nje kr­vo­loč­ni i na­sil­ni od neo-kvi­slin­ga da­nas; ni­su se za­dr­ža­va­li sa­mo na jed­nom ci­lju, hva­ta­nju ro­bo­va, ne­go su na­pa­da­li sve što im je iz­gle­da­lo sum­nji­vo na­klo­nje­no ljud­skim pra­vi­ma – že­ne, iz­bje­gli­ce, abo­li­ci­o­ni­ste, mi­ro­ljup­ce, kao i da­nas; glu­post ni­je bi­la ni­šta ma­nje pri­sut­na i do­bro ras­po­re­đe­na ne­go da­nas; ko­ri­sto­lju­bi­vost i ko­rup­tiv­nost, isto ta­ko. Pa ka­da sve to smje­sti­mo u da­na­šnje okol­no­sti, raz­mi­sli­mo o to­me za­što je ovaj po­kret ta­ko ka­snio sa žen­skim pra­vi­ma – vi­še od po­la vi­je­ka, i za­što je s pri­mar­nim ci­ljem abo­li­ci­je rop­stva ka­snio for­mal­no ma­nje, ali su­štin­ski du­že, ka­da se umje­sto rop­stva usta­lio ra­si­zam… a što se ti­če uki­da­nja smrt­ne ka­zne, SAD su osta­le da­le­ko u pro­šlo­sti. Ko­he­zi­ju gru­pe iz Se­ne­ka Fols odr­ža­va­li su raz­li­či­ti, ali za­jed­nič­ki shva­će­ni i tra­že­ni ci­lje­vi. Ras­pad pr­vo­bit­ne ko­a­li­ci­je raz­dvo­jio je ci­lje­ve, ko­ji su on­da po­sta­li ne­u­po­re­di­vo lak­ša žr­tva po­li­ti­ke i na­si­lja. Pa ako ima ne­ke utje­he i na­da­nja, on­da su one u to­me da je da­nas, još ne­ko vri­je­me, či­ta­nje lak­še ne­go ika­da.
Pe­šča­nik.net