PIŠE: MILOŠ RAJKOVIĆ

Kri­la­ti­ca „sve te­če, sve se mi­je­nja” zvu­či do­bro, ali - da li se ona mo­že pri­mi­je­ni­ti na po­li­tič­ku sce­nu u Cr­noj Go­ri po­sled­njih 25 go­di­na?
Na­ža­lost, NE!
S jed­ne stra­ne, je­dan čo­vjek, jed­na par­ti­ja, de­se­ti­ne ku­mo­va i pri­ja­te­lja, vi­le, mi­li­o­ni, neo­gra­ni­če­na moć, ko­rup­ci­ja, ba­ha­tost i ubje­đe­nje – DR­ŽA­VA, TO SAM JA. To su mo­ji lju­di, dr­ža­va - to je mo­ja par­ti­ja!
S dru­ge stra­ne, NA­ROD: Nas ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da gra­đa­na ko­ji smo si­ro­ma­šni ili na ivi­ci eg­zi­sten­ci­je. Mi ko­ji se bo­ri­mo za pro­mje­ne, mi ko­ji ho­će­mo no­vu, mo­der­nu i nor­mal­nu Cr­nu Go­ru. Jer, ovo vi­še ni­je bor­ba pro­tiv jed­nog čo­vje­ka, već su­kob ide­ja i vi­zi­ja. Na­ro­da i od­na­ro­đe­nih.
Kon­stant­no se ba­ra­ta flo­sku­lom da pa­dom ovog si­ste­ma ne­sta­je i dr­ža­va. O tem­po­ra, o mo­res! Cr­na Go­ra je na­še og­nji­šte, na­ša je­di­na dr­ža­va i tu smo sta­vi­li tač­ku 21. ma­ja 2006. go­di­ne. Pro­da­va­nje pri­če o apo­ka­lip­si ko­ja sli­je­di na­kon pa­da Od­na­ro­đe­nih je sa­mo za one ko­ji ne­će i ne že­le da vi­de.
Sje­ćam se, te go­di­ne sam bio dje­čak ko­ji je bio ma­lo vi­še zbu­njen, ne­go svje­stan či­nje­ni­ce ko­ju su mi go­vo­ri­li ro­di­te­lji i pri­ja­te­lji: Ovo je na­ša dr­ža­va i vo­lje­li bi­smo da bu­de ne­za­vi­sna, ali ne že­li­mo da bu­de pri­vat­na!
Sa­da, de­set go­di­na ka­sni­je, u pot­pu­no­sti ra­zu­mi­jem po­ru­ku. Cr­na Go­ra je ne­za­vi­sna, ali pri­vat­na dr­ža­va. Nas Cr­no­gor­ce, Sr­be, Bo­šnja­ke, Al­ban­ce, Hr­va­te i sve osta­le uje­di­nio je je­dan cilj - bor­ba pro­tiv vi­so­kog, ugla­đe­nog, a iz­nu­tra pot­pu­no pra­znog. Već ste ga za­mi­sli­li?
Raz­mi­sli­te po­no­vo. To je PRA­ZAN FRI­ŽI­DER!
Što vam la­ko po­ka­zu­je da su aso­ci­ja­ci­je za za­jed­nič­kog ne­pri­ja­te­lja i nje­go­vu po­gub­nost uvi­jek išle na po­gre­šnu stra­nu. Ne, ni­je ON, već ne­ko či­ja je pra­zni­na po­gub­ni­ja. Fri­ži­der.
Udru­ži­le su nas za­tvo­re­ne fa­bri­ke, si­ro­ma­štvo, ra­zo­re­na eko­no­mi­ja, ne­po­ti­zam, ko­rup­ci­ja...
Gra­đan­ska opo­zi­ci­ja se bo­ri za slo­bod­nu i pra­vu, pra­ved­nu Cr­nu Go­ru. Ne že­li­mo no­vog dik­ta­to­ra.
Da­nas, ima­mo si­stem u ko­jem ključ­na mje­sta do­bi­ja­ju dje­ca mi­ni­sta­ra, di­rek­to­ra, cr­no­gor­skih taj­ku­na i mi­li­o­ne­ra bli­skih vla­sti, ko­ji su sva­ki dan bo­ga­ti­ji, a na­rod Cr­ne Go­re je sve si­ro­ma­šni­ji. Na­še uje­di­nje­nje je i na­ša že­lja da u naš tim pri­vu­če­mo i do­bre i po­šte­ne lju­de, ko­ji su do­sad po­dr­ža­va­li DPS. U nji­ho­vom ta­bo­ru po­sto­je vr­hun­ski lje­ka­ri, uči­te­lji, rad­ni­ci, po­ljo­pri­vred­ni­ci... I nji­ma je mje­sto s na­ma, jer u broj­no­sti je pred­nost!
No­va Cr­na Go­ra će bi­ti ja­ka dr­ža­va, ko­ja će ima­ti ne­za­vi­sne i ne­pri­stra­sne in­sti­tu­ci­je, do­bro obra­zo­va­nje, pra­vu kon­ku­ren­ci­ju ko­ja će se ma­ni­fe­sto­va­ti ta­ko što će naj­bo­lji po­kri­va­ti ključ­na mje­sta. I naj­va­žni­je - efi­ka­snu kon­tro­lu, jer bez ta­kve kon­tro­le ne­ma vla­da­vi­ne pra­va i bo­ga­te i uspje­šne dr­ža­ve.
Na kra­ju, va­žno je da smo mi, gra­đa­ni ove ze­mlje, svje­sni či­nje­ni­ce da od­go­vor­ne dr­ža­ve i pro­spe­ri­tet­na dru­štva ula­žu u mla­dost i bu­duć­nost i zbog to­ga tre­ba gle­da­ti pra­vo, jer da se htje­lo gle­da­ti iza se­be, do­bi­li bi­smo oči na po­tilj­ku.
Za­to vas po­zi­vam da svi bu­de­mo hra­bri, je­din­stve­ni i da po­dr­ži­mo mir­ne, de­mo­krat­ske pro­mje­ne. Zbog svih nas, zbog na­še je­di­ne ku­će, dr­ža­ve Cr­ne Go­re, zbog onih ko­ji su tu i onih ko­ji će tek do­ći. Jer, čast ne­će za­vi­si­ti od to­ga oda­kle do­la­zi­mo, ne­go ku­da ide­mo!