piše: Jovo Pejović

Otac hr­vat­skog bok­se­ra Fi­li­pa Hr­go­vi­ća, osva­ja­ča bron­za­ne me­da­lje na OI u Ri­ju, Pe­tar po­ru­čio je si­nu da se ne sli­ka sa po­li­ti­ča­ri­ma po po­vrat­ku u Hr­vat­sku. „Zna­te ka­ko ja gle­dam na to? Od­svi­ra se him­na, dig­ne se za­sta­va, po­li­ti­ča­ri te do­če­ka­ju i fo­to­gra­fi­šu za svo­je po­tre­be i ide se da­lje. Re­kao sam Fi­li­pu j... maj­ku svi­ma. Ne daj im da se sli­ka­ju sa to­bom. Ne za­to što je on ne­ka ve­li­či­na već za­to što će oko nje­ga sa­da da le­te le­ši­na­ri.“ Da je go­spo­din Hr­go­vić u pra­vu ne tre­ba po­seb­no do­ka­zi­va­ti, na sto­ti­ne spor­ti­sta iz biv­ših re­pu­bli­ka za­jed­nič­ke nam dr­ža­ve ra­di­lo je i ra­di u po­ni­ža­va­ju­ćim uslo­vi­ma bez po­mo­ći dr­ža­ve. Ko­li­ko je ka­ri­je­ra i po­red ne­spor­nog ta­len­ta uni­šte­no sa­mo za­to što spor­ti­sti ni­je­su ima­li sred­sta­va da ula­žu u se­be. S re­zul­ta­ti­ma cr­no­gor­skih spor­ti­sta na OI u Ri­ju, a na­ro­či­to kad su u pi­ta­nju ru­ko­me­ta­ši­ce mno­gi ni­je­su za­do­volj­ni, a di­je­lom ni sa re­zul­ta­ti­ma va­ter­po­li­sta... Ka­da se nji­ho­vi re­zul­ta­ti upo­re­de s re­zul­ta­ti­ma ne­kih svjet­skih ve­le­si­la, on­da bi­smo mo­ra­li bi­ti za­do­volj­ni. Za­što dr­ža­va Cr­na Go­ra te mla­de lju­de ko­ji su nas to­li­ko pu­ta na ra­znim tak­mi­če­nji­ma ob­ra­do­va­li vr­hun­skim re­zul­ta­ti­ma ni­je do­sto­jan­stve­no do­če­ka­la sa­da ka­da ti re­zul­ta­ti ni­je­su bi­li na ni­vou nji­ho­vih re­al­nih mo­guć­no­sti? Svjet­ski po­zna­ta i pri­zna­ta ime­na kao što su Bo­ja­na Po­po­vić, Ka­ta­ri­na Bu­la­to­vić, Mla­đan Ja­no­vić i mno­gi dru­gi ni­je­su to za­slu­ži­li... Na­pro­tiv, zbog sve­ga što su da­li cr­no­gor­skom i svjet­skom spor­tu, bez ob­zi­ra na nji­ho­ve učin­ke u Ri­ju, za­slu­žu­ju sva­ko po­što­va­nje. Da li su se i na­ši spor­ti­sti za­pi­ta­li za­što je to ta­ko? Me­ni to ne tre­ba ob­ja­šnja­va­ti, jer se u Cr­noj Go­ri sve po­li­ti­zu­je pa i spor­ti­sti i sport­ski re­zul­ta­ti. Zbog to­ga ne­ma­li broj gra­đa­na Cr­ne Go­re nji­ho­ve re­zu­ta­te ne do­ži­vlja­va kao svo­je, što ta­ko­đe ni­je do­bro. Ne do­ži­vlja­va­ju ih za­to što ne­ki spor­ti­sti do­zvo­lja­va­ju se­bi da se nji­ho­vi re­zul­ta­ti i nji­ho­va ime­na zlo­u­po­tre­blja­va­ju u pro­mo­ci­ja­ma re­ži­ma bi­lo da se ra­di o iz­bor­nim kam­pa­nja­ma, kam­pa­nji za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO i u če­mu sve ne, a u Cr­noj Go­ri se sve mje­ri po­li­ti­kom. Go­to­vo da ne­ma spor­ti­ste u na­ci­o­nal­nim se­lek­ci­ja­ma Cr­ne Go­re ko­ji se jav­no smi­je ogla­si­ti da opo­zi­ci­o­no mi­sli, a vje­ru­jem da ta­kvih ima, jer lič­no po­zna­jem po­ro­di­ce ne­kih od njih i nji­ho­vo po­li­tič­ko ras­po­lo­že­nje. To je i je­dan od raz­lo­ga za­što su se broj­ni cr­no­gor­ski spor­ti­sti od­lu­či­li da igra­ju za re­pre­zen­ta­tiv­ne se­lek­ci­je dru­gih dr­ža­va. Mno­gi od njih su se u Ri­ju na­šli na po­bjed­nič­kom po­sto­lju oki­će­ni me­da­lja­ma naj­ve­ćeg sja­ja. I to nam do­volj­no go­vo­ri o to­me ka­ko nam funk­ci­o­ni­šu sport­ski sa­ve­zi i or­ga­ni­za­ci­je. Te sjaj­ne mom­ke i dje­voj­ke, na­še go­re list, re­žim­ski gla­sa­či na­zi­va­ju iz­daj­ni­ci­ma i ne­pri­ja­te­lji­ma Cr­ne Go­re, što je još jed­na u ni­zu na­ših sra­mo­ta. Nji­ho­ve me­da­lje su i na­še me­da­lje ma ko­li­ko to ne­ko­me sme­ta­lo, jer svi oni ko­ji vo­le Cr­nu Go­ru mo­ra­ju vo­lje­ti An­dri­ju Pr­la­i­no­vi­ća, Du­ša­na Man­di­ća, Mi­li­cu i Anu Da­bo­vić, Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća, Ni­ko­lu Mi­ro­ti­ća, kao što mo­ra­ju vo­lje­ti i No­va­ka Đo­ko­vi­ća, Mi­lo­ša Ra­o­ni­ća, Ga­vri­la Su­bo­ti­ća i mno­ge dru­ge. Sport je naj­u­zvi­še­ni­je za­ni­ma­nje, za­to po­što­va­ni spor­ti­sti ne obra­ćaj­te pa­žnju na po­li­ti­ku, po­li­ti­ča­re i nji­ho­ve pri­če. Sport je uni­ver­zalan. Va­šim vr­hun­skim re­zul­ta­ti­ma se ra­du­ju na­vi­ja­či ši­rom svi­je­ta. Ime­na mno­gih od vas se u svi­je­tu po­mi­nju s po­seb­nim po­što­va­njem, za­to uži­vaj­te u va­šim re­zul­ta­ti­ma ko­ja su lič­na kar­ta va­ših lič­no­sti i ne do­zvo­li­te da se va­ši re­zul­ta­ti po­li­ti­zu­ju. Ta­ko će­te naj­du­že tra­ja­ti u sr­ci­ma onih ko­ji istin­ski vo­le sport.