-Piše: Boris Jovanović

Ime:
-Na­to­je.
Pre­zi­me:
-Na­to­vić.
Na­di­mak:
-Mi­lo
Da­tum ro­đe­nja:
-Ima ih tri. Bi­će i če­tvr­ti. Da ne na­bra­jam ra­di ušte­de vre­me­na i pro­sto­ra...
Mje­sto ro­đe­nja:
-Na vrh mi je je­zi­ka. Jed­no je­zi­vo­i­di­lič­no mje­sto pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Pod­go­ri­ce. Ne­će­te mi za­mje­ri­ti što sam tre­nu­tač­no za­bo­ra­vio...
Vi­si­na:
-Dva i po me­tra. Ma­da još ra­stem...
Te­ži­na:
-Sto­ti­nak mi­li­o­na. Ma­da se još de­bljam...
Broj ci­pel­ki:
-Evo ti đon, pa sam vi­di...
Na­ci­o­nal­nost:
-An­ti­srp­ska.
Je­zik:
-An­ti­srp­ski.
Stra­ni je­zi­ci:
-Za­jed­nič­ki. Ame­rič­ki, tu i ta­mo. Ko­sov­ski, kad mi se otvo­ri pi­sak. Sr­bi­jan­ski, kad šmrk­nem i cirk­nem ( do­bar je za pso­va­či­nu). I ru­ski( nje­ga sam za­bo­ra­vio)...
Omi­lje­no pi­ćen­ce:
-Vi­njak. He, he, he. Da se ma­lo na­ša­li­mo...
Omi­lje­na klo­pa:
-Mo­že li dva je­la?
-Na­rav­no.
-Ma­sa­ni­ca, pri­ga­ni­ce i plo­do­vi pla­vet­nog mo­ra...
To je tri, go­spo­di­ne.
-On­da sa­mo jag­nje­ti­na...
Ho­bi:
-Raz­de­mo­ni­zo­va­nje đa­vo­la. I po­ne­kad ko­šar­ka ( sa đa­vo­li­ma) da se ma­lo na­ša­li­mo. He, he, he...
Do­ba da­na:
-Po­noć. Ta­da do­bi­jem kri­la. Ili je to od...Da se ma­lo na­ša­lim...
Naj­bo­lji pri­ja­telj:
-Ja sam ože­njen čo­jek. A bi­lo ih je... Odav­no ih ne vi­đam... Šta li je sa nji­ma?
Isto­rij­ska lič­nost:
-Ja, Kle­o­pa­tra i Edi Ra­ma.( Ni­je valj­da Fi­lip Ne­do­zre­li). Da se ma­lo na­ša­li­mo...
Omi­lje­na knji­ga:
-Sta­rac na mo­re. I Pro­kle­ta avli­ja( ma­da mi se na­slov ne svi­đa, a ni kraj)...Či­tao sam i Do­sto­jev­skog. Onu bra­ću ma­ni­tu...Što se to smi­ju­ljiš...Nas je sa­mo dvo­ji­ca. Pri­pa­zi ma­lo...
Omi­lje­na se­ri­ja:
-Muć­ke i Bo­žić­ni usta­nak.
Omi­lje­ni film:
-Or­lo­vi ra­no le­te i Kum ( ma­da je kraj da se na­je­diš).
Omiljena kazališna predstava:
- Nažalost ne idem u kazalište. Nemam kad od pozorišta.
Životni moto:
-Živi i pusti druge da umru. A ima i ono: Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slabog čojeka...( mada mi se drugi dio ne dopada)...
Omi­lje­ni za­tvor:
-Mon­te­ne­gro.
Omi­lje­ni sli­kar:
-Je li onaj Lu­bar­da Sr­bin?
-Na­rav­no.
-E ni­šta on­da....Mo­žda Edi Ra­ma. Ma­da je on isto­rij­ska lič­nost i či­ni mi se va­jar...Slič­no je to...
Omi­lje­na ban­ka:
-Pr­va i po­sljed­nja. A sad me pi­taj i ko mi je omi­lje­ni brat !
Omi­lje­ni ča­sov­nik:
-Onaj iz dru­gog dnev­ni­ka!
Kuć­ni lju­bi­mac:
-Ima ih mno­go. Sa­mo tu ne­ma lju­ba­vi. Ni­ka­kve. Ma­da su slat­ki. Pi!
Naj­ve­ća že­lja:
-Da iz­gu­bim iz­bo­re...
Naj­ve­ći strah:
-Da ne iz­gu­bim iz­bo­re...
Šta Vas či­ni sret­njim?
-Ni­šta. U to­me je taj­na mog uspje­ha...
Vje­ro­i­spo­vi­jest:
-Op­se­siv­no-kom­pul­ziv­na-ank­si­o­zno­ne­u­ro­ti­čar­ska, ate­i­stič­ko-ka­tun­ska vi­še­bo­žač­ko­a­u­to­ke­fal­na...
Omi­lje­ni ne­pri­ja­telj:
-Am­fi­lo­hi­je. I Pe­đa Zlo­po­gle­đa...
Neo­stva­re­ni san:
-Da no­sim ki­šo­bran i da pla­tim ma­kar ka­vu i par­king. He, he, he...
Hva­la.
-Hva­la i va­ma...Što za­klju­ča­va­te vra­ta. Šta je ovo?! Dr­žav­ni udar! Ha­lo, ha­lo, Du­ško! Ha­lo, Du­go­u­ško!!! Šta is­klju­čen zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na?! Ka­ko ja da pla­tim ra­čun?! Ha­lo, ha­lo!
Bu­di se vas u znoj...
(Autor je knji­žev­nik)