Ne znam da li je Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ha­đao zlo­gla­snu „Ku­mro­vač­ku ško­lu?!“ Ako ni­je, to je znak da je ta „Sor­bo­na“ ko­mu­ni­stič­kih bi­ro­kra­ta us­kra­će­na ne­ko­me ko bi joj po ta­len­tu i ka­ri­je­ri sva­ka­ko mo­rao bi­ti pr­vi alum­ni­sta. Ni­sam či­tao da je cr­no­gor­ski dik­ta­tor (u od­la­sku) ho­do­ča­stio u Ku­mro­vec. Ne­ka­da je go­vo­rio o me­đu­re­pu­blič­kim gra­ni­ca­ma kao o ne­dje­lu pri­u­če­nih bolj­še­vi­ka, ali zar to ni­je sta­ri ko­mu­ni­stič­ki ket­man. Ako je Sta­ljin mo­gao da ide u sa­vez sa Hi­tle­rom i na­zdra­vlja „an­ti­ko­min­ter­nov­skom Sta­lji­nu“, zar ni­je mo­gao je­dan Đu­ka­no­vić da se sa­kri­je iza sta­ri­jeg i uti­caj­ni­jeg Mi­lo­še­vi­ća, bar dok se ne na­ku­pi nov­ca od sank­ci­ja i ra­ta i dok se na­rod ma­lo ne ras­hla­di? Za Đu­ka­no­vi­ća je do­volj­no bi­lo da zno­jav iz­mu­ca jed­no sram­no i čo­vje­ka ne­do­stoj­no iz­vi­nje­nje Hr­vat­skoj. U tom iz­vi­nje­nju sa­dr­ža­na je ja­sna Đu­ka­no­vi­će­va že­lja da po­sta­ne „po­li­ti­čar-sa­rad­nik“, ne­ka vr­sta sa­vre­me­nog kvi­slin­ga. Nje­ga su smje­sta pro­gla­si­li „naj­e­vro­plja­ni­nom“, a srp­ski na­rod su obes­pra­vi­li. Sva pri­ča o to­me da Ha­ški tri­bu­nal i dru­ga iz SAD i EU spon­zo­ri­sa­na su­đe­nja za rat­ne zlo­či­ne ni­su usmje­re­ni pro­tiv cje­lo­kup­nog srp­skog na­ro­da pa­da­ju na slu­ča­ju Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i vr­ha DPS-a. Od ka­ko je ušla u NA­TO Cr­na Go­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Du­ška Mar­ko­vi­ća hap­si i iz­ru­ču­je pen­zi­o­ne­re po Cr­noj Go­ri, ofi­ci­re ko­ji ne bi ura­di­li ni­šta što im vlast Mi­la Đu­ka­no­vi­ća (ili ona ko­ju je on omo­gu­ćio i jav­no po­dr­ža­vao) ni­je na­re­di­la. Đu­ka­no­vić i Mar­ko­vić su po­sta­li po­slu­šni i sve im je opro­šte­no. I ka­da ne­ki sa­ra­jev­ski mu­dža­he­din pro­tiv­u­stav­no tu­ži Sr­bi­ju za ge­no­cid on smje­sta za­bo­ra­vi da je Sr­bi­ja to­kom tra­ja­nja gra­đan­skog ra­ta u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni bi­la u za­jed­nič­koj dr­ža­vi sa Cr­nom Go­rom. Đin­đić, Ko­štu­nu­ca, Ta­dić i Vu­čić ta­da su bi­li u opo­zi­ci­ji, a Đu­ka­no­vić je i ta­da i sa­da bio na vla­sti.
Umje­sto da ho­do­ča­sti u Ku­mro­vec, bez ko­ga ta­kvih kao što je on ne bi bi­lo, Đu­ka­no­vić je oti­šao na Bri­o­ne. Šta će on ta­mo? Ne­sta­lo eks­klu­ziv­nih de­sti­na­ci­ja? Da vi­di ko­li­ko je pre­va­zi­šao svog po­li­tič­kog dje­da? Da se pro­vo­za u sku­po­cje­nom auto­mo­bi­lu či­je iz­najm­lji­va­nje ko­šta ko­li­ko i jed­na pro­sječ­na pla­ta za­po­sle­nog gra­đa­ni­na Cr­ne Go­re?
I dok Đu­ka­no­vić uži­va u sjet­nim re­mi­ni­scen­ci­ja­ma ko­je ta­ko pod­sje­ća­ju na da­ne pred eg­zil ili ne­što go­re, pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re Du­ško Mar­ko­vić tvr­di da je „Cr­na Go­ra li­der re­gi­o­na“...
Po če­mu je li­der re­gi­o­na? Po eko­nom­skoj mo­ći?! Da: drh­te eko­no­mi­je Hr­vat­ske i Sr­bi­je od sna­žne cr­no­gor­ske in­du­stri­je. Ita­li­ja za­vo­di sank­ci­je, sa­mo da joj gli­se­ri­ma ne pre­ne­su ne­što pro­iz­ve­de­no u bal­kan­skoj Ki­ni po ime­nu Cr­na Go­ra... Po na­pred­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji? Ko­ja po ka­pa­ci­te­tu mo­že da se tak­mi­či sa ko­sov­skom ili al­ban­skom... Po vi­so­kom stan­dar­du? Pa je­ste... Za­i­sta. Jed­na bo­lja boj­kot kam­pa­nja u Sr­bi­ji pro­tiv lje­to­va­nja u ze­mlji u ko­joj je srp­ski na­rod obe­spra­vljen i po­no­vo će nam ov­dje do­la­zi­ti po dva­de­se­tak hi­lja­da rad­ni­ka go­di­šnje „na pre­hra­nu“ (ka­ko se to go­vo­ri­lo u 19. vi­je­ku). Po NA­TO i evrop­skim in­te­gra­cij­ma? Ah, iz­vi­nja­vam se... Tu Cr­na Go­ra za­i­sta pred­nja­či. Ušla je u NA­TO... Za­mi­sli­te... Sr­bi­ja i BiH ne že­le da uđu u NA­TO po­što im NA­TO ne­gi­ra osnov­na pra­va – pr­voj na po­sto­ja­nje, dru­goj na su­ve­re­ni­tet. Ma­ke­do­ni­ji u NA­TO ne da­ju Gr­ci... Baš je Cr­na Go­ra je­dan „šam­pi­on NA­TO-a“. Pri­tom, nje­na vlast ni­je smje­la da pi­ta na­rod o to­me...
U in­tre­vjuu ko­ji je na­ja­vljen na na­slov­noj stra­ni jed­nog ni­sko­ti­ra­žnog ne­djelj­ni­ka ko­ji iz­la­zi u Sr­bi­ji, pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić re­kao je još mno­go to­ga što bi kod sva­kog ko je pi­smen i ra­zu­man isto­vre­me­no iza­zva­lo i smi­jeh i pre­zre­nje. Iz­me­đu osta­log, re­če ka­ko su na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne in­te­gri­sa­ne u dru­štvo Cr­ne Go­re i sa nji­ma ne­ma pro­ble­ma. Za Mar­ko­vi­ća je to pi­ta­nje, da­kle, su­štin­ski ne­po­sto­je­će. Đu­ka­no­vi­ćev po­li­tič­ki pra­dje­da bi re­kao „Ne­ma čo­vje­ka – ne­ma pro­ble­ma.“ Isti­na, ka­kav pro­blem pred­sta­vlja­ju Sr­bi ka­da či­ne tre­ći­nu sta­nov­ni­štva dok po­lo­vi­na gra­đa­na Cr­ne Go­re pri­pa­da srp­skoj kul­tu­ri, a u dr­žav­noj upra­vi i lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi Sr­bi ni­gdje ne či­ne vi­še od pet od­sto za­po­sle­nih! Ka­kav pro­blem mo­že pred­sta­vlja­ti na­rod či­ji su pi­smo, kul­tu­ra i vje­ra si­ste­mat­ski obes­pra­vlji­va­ni i gu­še­ni od stra­ne ne­de­mo­krat­ske ve­li­ko­cr­no­gor­ske dr­ža­ve? Ne­ma ot­po­ra. Srp­ski zlo­čin je sa­mo po­sto­ja­nje. A i Al­ban­ci su baš sreć­ni. Na­ci­o­nal­ni pri­o­ri­te­ti su na Ko­so­vu u ma­ke­don­skoj „Ili­ri­di“... Ali ja ne znam za dr­ža­vu u Evro­pi gdje je po­sla­nik jav­no, u skup­šti­ni, uni­šta­vao pra­vo­pis na­ro­da po ko­me je dr­ža­va na­zva­na... Kod Du­ška Mar­ko­vi­ća sve je mo­gu­će. On je u NA­TO-u. Tom sa­ve­zu po­vje­rio je dr­ža­vu i gra­đa­ne, ka­ko bi bi­la oču­va­na vlast gru­pe ko­joj pri­pa­da.
Ne­dav­ne iz­ja­ve pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­ra­da Do­di­ka po­ka­zu­ju da će, ako NA­TO na­sta­vi ova­ko, Sr­bi­ja i Srp­ska bi­ti sve od­luč­ni­je da u nje­go­vo član­stvo ni­ka­da ne stu­pe. Na pu­tu de­mo­kra­ti­za­ci­je Cr­ne Go­re iz­gle­da da ne­će sta­ja­ti sa­mo je­dan de­ka­dent­ni i de­ge­ne­ri­sa­ni re­žim, već i NA­TO. To­kom nje­go­ve isto­ri­je mno­ge dr­ža­ve su u NA­TO ula­zi­le, po lo­gi­ci stva­ri ne­ka bi mo­gla i da iza­đe.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)