-Autor: Ja­smin Re­dže­pi

Ovih da­na je u Ma­ke­do­ni­ji u me­di­ji­ma i po so­ci­jal­nim mre­ža­ma za­bi­lje­žen ve­li­ki rast kse­no­fo­bi­je i isla­mo­fo­bi­je usmje­ren pre­ma iz­bje­gli­ca­ma i ire­gu­lar­nim mi­gran­ti­ma. Ta­kvo ne­što se ni­je de­ša­va­lo ni u je­ku iz­bje­glič­ke kri­ze 2015. go­di­ne, ka­da je kroz ze­mlju tran­zi­ti­ra­lo i po 13.000 iz­bje­gli­ca u 24 sa­ta.
Sve je po­če­lo ka­da je Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je do­ni­je­lo pred­log Stra­te­gi­je o in­te­gra­ci­ji iz­bje­gli­ca i stra­na­ca 2017-2027. Mi­ni­star­stvo je osta­vi­lo pro­stor za pri­mjed­be gra­đan­skog sek­to­ra i in­sti­tu­ci­ja, pri­je ne­go li do­ne­se ko­nač­nu ver­zi­ju ko­ja bi se raz­ma­tra­la i odo­bri­la u par­la­men­tu.
Sa­ma stra­te­gi­ja je iz­ra­đe­na u sa­rad­nji sa UN­HCR-om i ge­ne­ral­no se ba­vi re­al­nim pro­ble­mi­ma i po­tre­ba­ma svih apli­ka­na­ta za azil. Ob­ra­đu­ju­ći bit­ne če­ti­ri obla­sti: udo­mlja­va­nje, obra­zo­va­nje, za­po­šlja­va­nje i obu­ka, te na­tu­ra­li­za­ci­ja i in­te­gra­ci­ja, po­pra­vlja sve ne­do­stat­ke pret­hod­ne stra­te­gi­je i ubr­za­va pro­ces in­te­gra­ci­je.
Ima­ju­ći u vi­du da još ni­je pro­šlo ni pr­vih sto da­na od pro­mje­ne vla­sti i da su ras­pi­sa­ni lo­kal­ni iz­bo­ri za 15. ok­to­bar, po­li­tič­ke par­ti­je su već po­če­le sa pred­iz­bor­nom kam­pa­njom. Je­dan od na­či­na za de­fo­ku­si­ra­nje jav­no­sti oda­bra­li su da bu­de pi­ta­nje iz­bje­gli­ca, a kon­kret­no no­va stra­te­gi­ja MTSR-a za in­te­gra­ci­ju iz­bje­gli­ca.
S tim ci­ljem sa­zva­na je Ko­mi­si­ja za rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku da bi se raz­ma­tra­la stra­te­gi­ja. Bu­du­ći da je sa­zva­na pri­je vre­me­na, pre­kr­še­na je par­la­men­tar­na pro­ce­du­ra i pra­vil­nik ra­da, pa su se ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je su­zdr­ža­le od ak­tiv­nog uče­šća u di­sku­si­ji, po­go­to­vo na­kon što su iz­lo­že­ne pri­mjed­be.
Ne­ke od njih su neo­sno­va­ne, kao što je tvrd­nja da EU pra­vi pri­ti­sak da u Ma­ke­do­ni­ju pre­se­li 10.000 iz­bje­gli­ca, što bi re­zul­ti­ra­lo pro­mje­nom de­mo­gra­fi­je ze­mlje; za­tim da se uzi­ma no­vac iz bu­dže­ta da bi se pra­vi­li sta­no­vi i otva­ra­la rad­na mje­sta za iz­bje­gli­ce, da je to­li­ki broj iz­bje­gli­ca si­gur­no­sno pi­ta­nje jer ne­ma­ju na­čin ka­ko da utvr­de ko je od njih te­ro­ri­sta, a da je dio njih bla­go in­dok­tri­ni­ran eks­trem­nim ide­o­lo­gi­ja­ma. Ovo ka­zu­je da ne­ma­ju ozbilj­ne pri­mjed­be u ve­zi do­ku­men­ta, već da je na­mje­ra po­sti­ći strah me­đu gra­đa­ni­ma.
Pi­ta­nje iz­bje­gli­ca je sa­mo jed­no u ni­zu po­ku­ša­ja de­fo­ku­si­ra­nja jav­no­sti od re­al­nih po­li­tič­kih pro­ble­ma, kao što su do­go­vor sa Bu­gar­skom i za­kon o je­zi­ci­ma. Savje­sni i hu­ma­ni gra­đa­ni su zgro­že­ni ovim či­nom po­li­ti­zi­ra­nja ta­ko ra­nji­ve ka­te­go­ri­je lju­di.
Sve po­li­tič­ke par­ti­je tre­ba da ima­ju na umu da smo svi svje­sni da se sa­da na­la­zi­mo u dru­gom po­li­tič­kom sta­nju i da jed­ne bo­li što su osta­li bez vla­sti, a dru­ge je uhva­ti­la eufo­ri­ja i tr­če po po­zi­ci­je vla­sti, ali to je nji­hov par­tij­ski pro­blem.
Iz­bje­gli­ce i ire­gu­lar­ni mi­gran­ti ne­ma­ju ve­ze s tim, pa vas za­to lju­ba­zno mo­lim, kao što do sa­da ni­su bi­li pred­met pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, ta­ko i na­da­lje, ne ko­ri­sti­te iz­bje­gli­ce u va­šim dnev­no­po­li­tič­kim pre­pu­ca­va­nji­ma. Odr­ži­te po­li­tič­ku eti­ku na po­zi­tiv­nom ni­vou kao i ra­ni­je. Ne bu­di­te raz­log za ši­re­nje kse­no­fo­bi­je me­đu gra­đa­ni­ma.
Mi, kao gra­đan­ski ak­ti­vi­sti, ko­ji smo dio sek­to­ra ko­ji se bri­nuo, bri­ne i na­sta­vi­će da se bri­ne o pra­vi­ma i sta­nju ovih lju­di, bi­li smo mak­si­mal­no po­sve­će­ni to­me da se na­ša dr­ža­va naj­bo­lje sna­đe u iz­bje­glič­koj kri­zi, sa­ra­đu­ju­ći i po­ma­žu­ći svim in­sti­tu­ci­ja­ma. Bi­li smo kri­tič­ni, tra­ži­li da se po­štu­ju me­đu­na­rod­ne kon­ven­ci­je i stan­dar­di, ali ujed­no smo nu­di­li naj­bo­lja rje­še­nja za pro­ble­me i iza­zo­ve ko­je je dr­ža­va pri­hva­ti­la i ni­je se po­ka­ja­la.
Ma­ke­do­ni­ja ni­ka­da ni­je bi­la de­sti­na­ci­ja iz­bje­gli­ca sa Bli­skog is­to­ka, već sa­mo dio tran­zit­ne ru­te. To će ta­ko i osta­ti sve dok i na­ši gra­đa­ni bje­že iz svo­je dr­ža­ve u EU zbog eko­nom­skih pro­ble­ma. Ne­ma raz­lo­ga za strah od na­se­lja­va­nja de­se­ti­na hi­lja­da iz­bje­gli­ca.
Ni­ko, pa ni EU, ne­ma pra­vo ni­ko­ga da dr­ži ov­dje si­lom, pro­tiv če­ga smo bi­li i ka­da se u mar­tu 2016. za­tvo­ri­la bal­kan­ska ru­ta, a u Ma­ke­do­ni­ji je osta­lo za­gla­vlje­no 1.500 iz­bje­gli­ca u tran­zit­nim cen­tri­ma bez pra­va i slo­bo­de kre­ta­nja. To je kr­še­nje fun­da­men­tal­nih ljud­skih pra­va, po­seb­no lju­di ko­ji ni­su ni­ko­me ni­šta skri­vi­li. Od 1.500 iz­bje­gli­ca, na­kon 16 mje­se­ci, osta­lo je sa­mo njih šest ko­ji če­ka­ju od­go­vor na apli­ka­ci­je za azil.
Po pi­ta­nju iz­dva­ja­nja iz dr­žav­nog bu­dže­ta za udo­mlja­va­nje, in­te­gra­ci­ju i za­po­šlja­va­nje iz­bje­gli­ca na šte­tu gra­đa­na, tre­ba zna­ti da stra­te­gi­ja ne pred­vi­đa ta­kvo ne­što. U ta­kvom slu­ča­ju, kao i u pret­hod­nim is­ku­stvi­ma za vri­je­me iz­bje­glič­kih kri­za s po­čet­ka i kra­ja de­ve­de­se­tih na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, te do­la­ska iz­bje­gli­ca sa Bli­skog is­to­ka 2015, ve­ći­nu tro­ško­va sno­se me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i stra­ni do­na­to­ri. I ta­da, kao i sa­da, gra­đa­ni i dr­ža­va sa­mo su pro­fi­ti­ra­li od sve­ga to­ga.

Po pi­ta­nju bez­bjed­no­sti, ni­ka­da ni­je za­bi­lje­že­no da je iko od iz­bje­gli­ca na­u­dio ma­ke­don­skom gra­đa­ni­nu, ali za­to ima­mo sto­ti­ne re­gi­stro­va­nih slu­ča­je­va pljač­ka­nja, fi­zič­kih na­pa­da na iz­bje­gli­ce i ire­gu­lar­ne mi­gran­te ko­je su po­či­ni­li na­ši kri­mi­no­ge­ni su­gra­đa­ni, a ko­jih su za­tvo­ri pu­ni. Iz­bje­gli­ce su žr­tve te­ro­ri­zma u nji­ho­vim ze­mlja­ma, a ne te­ro­ri­sti ili eks­tre­mi­sti. Spa­si­ti ži­vu gla­vu ni­je te­ro­ri­zam, ni­ti eks­tre­mi­zam.
Do­no­še­nje stra­te­gi­je i za­ko­na ko­ji ga­ran­tu­ju pra­va iz­bje­gli­ca i ire­gu­lar­nih mi­gra­na­ta, kao dio mno­gih re­for­mi ko­je tre­ba da pri­bli­že Ma­ke­do­ni­ju evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma, sa­mo će po­bolj­ša­ti sta­tus na­še dr­ža­ve u me­đu­na­rod­nim okvi­ri­ma, bez bi­lo ka­kve šte­te na­ne­se­ne gra­đa­ni­ma. Na­ša sa­rad­nja i do­pri­nos dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma upr­kos iza­zo­vi­ma i da­lje će bi­ti na mak­si­mal­nom ni­vou, u okvi­ri­ma pot­pi­sa­nih me­mo­ran­du­ma o sa­rad­nji, a ne na­ru­ša­va­ju­ći uza­jam­ni in­te­res dr­ža­ve, gra­đa­na i iz­bje­gli­ca.
Al Ja­ze­e­ra