Autor: Emir Ku­stu­ri­ca

Ako do­đe do ka­ta­kli­zme ka­pi­ta­li­zma, ako kre­ne raz­mje­na nu­kle­ar­nih ra­ke­ta, ne­sta­će lju­di u pa­kle­noj va­tri, a va­si­o­na će ćut­ke ap­sor­bo­va­ti ovaj do­ga­đaj. I, ze­mlja će bi­ti po­no­vo, ali za­slu­že­no, sa­ma, baš kao što je bi­la i pri­je 15 mi­li­o­na go­di­na! Ako se ne­ke ži­vo­ti­nje pro­šver­cu­ju, što bi bi­lo pra­ved­no, sve će li­či­ti na Uefi­ne za­bra­nje­ne utak­mi­ce, pre­o­sta­le ži­vo­ti­nje igra­će fi­na­le za op­sta­nak svo­je vr­ste, ali ne­će bi­ti gram­zi­vih ljud­skih oči­ju u are­ni. Na ovo me na­vo­di po­da­tak da su po­sli­je atom­ske bom­be, ko­ju su SAD ba­ci­le na Hi­ro­ši­mu, bilj­ke pa­met­no is­ko­ri­sti­le ra­di­ja­ci­ju. Ra­sle su pred oči­ma lju­di ko­ji su umi­ra­li u pa­kle­noj vru­ći­ni i ra­di­ja­ci­ji. Ako se to de­si – za­što će bi­ti ta­ko? Zbog to­ga što se u po­sled­njih de­set go­di­na sva­ki pred­met ko­ji se do­bro pro­da­vao na­zi­vao smart! Od te­le­fo­na do klo­zet šo­lje. U tom po­stup­ku svi su po­sta­li pa­met­ni sa­mo je čo­vjek ostao glup. I šta dru­go mo­že da se de­si ne­kom ko je smi­slio sve što mu je po­treb­no, a pri­tom ostao glup!?
…Ni­je mi te­ško da za­mi­slim ka­ko či­ta­va pla­ne­ta po­sli­je atom­skog uda­ra klju­ča kao vo­da u šer­pi dok se pri­pre­ma su­pa. Te­ško mi je da za­mi­slim šta će bi­ti sa na­ma. Ne tre­ba ma­šta da se taj nu­kle­ar­ni rat po­is­to­vje­ti sa Apo­ka­lip­som i čo­vje­ko­vim ko­ra­kom u pa­kao! Ma­lo šta će se tu de­si­ti, a da već ni­smo či­ta­li u knji­ga­ma ili ni­smo već vi­dje­li u fil­mo­vi­ma! Pi­ta­nje je da li će­mo sti­ći da vi­di­mo?! No­je­va bar­ka će ovog pu­ta bi­ti va­si­on­ska na­pra­va ko­ja će spa­se­ne od­ve­sti na dru­gu pla­ne­tu! Ta­mo gdje, u me­đu­vre­me­nu, pro­na­đu da ima va­zdu­ha i vo­de! Ni­je po­zna­to ko je bio na sta­ro­za­vjet­noj No­je­voj bar­ci i do­če­kao bi­je­log go­lu­ba sa gran­či­com ru­zma­ri­na u klju­nu i ta­ko pre­po­znao da je dru­štvo sa bro­da spa­se­no! Ne­ma­mo uvid u nji­ho­ve bi­o­gra­fi­je, ali je odav­no ja­sno da je ka­zna zbog ko­je su is­tje­ra­ni iz ra­ja bi­la pra­ved­na. Ni­je bi­la do kra­ja iz­ve­de­na ka­ko va­lja! Tre­ba­lo je da nas, kar­go avi­o­nom, a ne No­je­vom bar­kom, iz­ba­ce, ne on­da i ta­mo, ne­go da­nas na Bli­ski is­tok, ne­ko od ra­ti­šta ko­je su ta­mo u ime de­mo­kra­ti­je za­po­če­li hu­ma­ni­sti!
…Ko su put­ni­ci ko­ji će se ukr­ca­ti u va­si­on­sku No­je­vu bar­ku? Pred­stav­ni­ci eli­te, isti lju­di, per­verz­nja­ci ko­ji sve či­ne da­nas da se de­si nu­kle­ar­ni rat! Oni ko­ji nas fi­nan­sij­skim špe­ku­la­ci­ja­ma vo­ze na kraj. Dok iz va­si­on­skog bro­da bu­du ba­ca­li po­gled na maj­ku ze­mlju, per­verz­nja­ci će kri­vi­cu pre­ba­ci­ti na či­tav ljud­ski rod i kroz su­ze kon­sta­to­va­ti da je ta­ko mo­ra­lo bi­ti. Naj­te­že mi pa­da što će, iz­gle­da je­di­no, na kra­ju, eli­ta ko­ja je pro­iz­vo­di­la bru­tal­nu isto­ri­ju, ima­ti ko­ri­sti od pro­hu­ja­lih vje­ko­va i bli­sta­vih tre­nu­ta­ka na­u­ke, umjet­no­sti i ve­li­kih na­dah­nu­ća! Isti­ni na vo­lju, na krat­ko, po­što će na tom dru­gom svi­je­tu uči­ni­ti istu gre­šku! Ali ako do­đe ta pro­past, ne­ka bu­de, ka­ko ka­že jed­na pje­sma, ni­je šte­ta! Ka­da pred­stav­ni­ci eli­te sle­te ta­mo gdje tre­ba, oni će i ži­vot na no­voj pla­ne­ti po­če­ti od kra­ja! Zbog to­ga što u va­si­on­skoj No­je­voj bar­ci ne­će bi­ti In­di­jan­ci ko­ji su shva­ti­li pri­ro­du svo­je pla­ne­te i ni­su je po­sma­tra­li kao vla­sni­štvo. Tu je mo­žda is­ka­za­na i naj­ve­ća za­blu­da čo­vje­čan­stva. Ze­mlja po­sje­du­je nas, a ne mi Ze­mlju. Svi na kra­ju leg­ne­mo u njen za­gr­ljaj! Za­to ne tre­ba una­pri­jed tu­go­va­ti za ta­kvim spa­som! Ni­šta ro­ba! Jer čo­vjek ipak ne mo­že za­po­či­nja­ti ži­vot s kra­ja. Onaj ko­ji je uni­štio rat­nom eko­no­mi­jom jed­nu pla­ne­tu uni­šti­će i dru­gu.
wwwi­skra.co