-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

SAD su agre­si­jom na Sr­bi­ju sru­ši­le Po­ve­lju UN po ko­joj ni­su smje­le ni­ko­ga da na­pad­nu bez do­zvo­le Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti, a raz­boj­nič­kim upa­dom u ru­ska di­plo­mat­ska pred­stav­ni­štva su sru­ši­le svjet­sku di­plo­ma­ti­ju i iz­vr­ši­le agre­si­ju na Ru­si­ju. Na­i­me, di­plo­mat­ska pred­stav­ni­štva, čak i sta­no­vi i vo­zi­la di­plo­ma­ta, sma­tra­ju se te­ri­to­ri­jom ze­mlje go­sta i neo­vla­šće­ni upad u njih je ra­van oru­ža­nom upa­du na te­ri­to­ri­ju ne­ke ze­mlje.
Pu­tin je ja­sno re­kao da su SAD pla­ni­ra­le da ras­par­ča­ju Ru­si­ju kao Ju­go­sla­vi­ju, ko­ja im je slu­ži­la kao prob­ni po­li­gon za to. I upad u ru­ska di­plo­mat­ska pred­stav­ni­štva su še­ri­fi uvje­žba­va­li na na­šim di­plo­ma­ta­ma o če­mu svje­do­či biv­ši mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ži­va­din Jo­va­no­vić: „Na sa­mom po­čet­ku agre­si­je NA­TO-a pro­tiv ta­da­šnje SRJ, SAD su prak­tič­no oku­pi­ra­le na­šu Am­ba­sa­du u Va­šing­to­nu, pro­tje­ra­le sve oso­blje i ostva­ri­le uvid u či­ta­vu do­ku­men­ta­ci­ju i sve što se na­la­zi­lo u njoj. FBI je ta­da sa ja­kim sna­ga­ma iza po­no­ći utje­rao vi­še po­li­cij­skih pa­sa i za­stra­šio na­še oso­blje.
Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ima­ju jed­nu tra­di­ci­ju shva­ta­nja da je nji­ma sve do­pu­šte­no, a da je dru­gi­ma do­pu­šte­no sa­mo ono što je u in­te­re­su SAD i tu le­ži ve­li­ki iz­vor opa­sno­sti od ši­rih kon­fli­ka­ta i ne­spo­ra­zu­ma, jer ova su vre­me­na dru­ga­či­je ne­go ona de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ru­si­ja ni­je vi­še ono što je bi­la Ru­si­ja Jelj­ci­na i Ko­zir­je­va.
Ru­si­ja Pu­ti­na je ve­li­ka si­la u ja­ča­nju i u ši­re­nju svog uti­ca­ja u glo­bal­nim od­no­si­ma, a Ame­ri­kan­ci po iner­ci­ji na­sta­vlja­ju da se po­na­ša­ju kao da se ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo, kao da je Ber­lin­ski zid ju­če sru­šen, a ko­li­ko go­di­na je od ta­da pro­šlo.“
Put niz­br­do, ne sa­mo Va­šing­to­na, već cje­lo­kup­nog neo­li­be­ral­nog glo­bal­nog si­ste­ma je odav­no po­čeo, a SAD i Za­pad po­ku­ša­va­ju očaj­nič­ki da sa­ču­va­ju na­sil­no ste­če­na bo­gat­stva i ži­vot na tu­đoj gr­ba­či. Me­đu­tim, go­to­vo je sa uni­po­lar­nim svi­je­tom. Evro­a­tlan­ti­sti ži­ve u pro­šlo­sti, ne vi­de bu­duć­nost, jer im je je­di­ni cilj da ži­ve u per­pe­tum mo­bi­le sa­da­šnjo­sti la­žno je pred­sta­vlja­ju­ći kao je­di­ni mo­gu­ći svi­jet. To je po­li­ti­ka pro­tiv isto­ri­je i ne­mi­nov­no­sti ko­ja je osu­đe­na na pro­past. Ni atom­ska bom­ba ne mo­že vi­še da za­u­sta­vi na­sta­nak pra­ved­ni­jeg eko­nom­skog i po­li­tič­kog po­ret­ka. Ali, ni­jed­na im­pe­ri­ja se ni­je do­bro­volj­no od­re­kla iz­ra­blji­va­nja i za­to ni­jed­na ni­je iz­bje­gla pro­past.
Ame­ri­ka ima sa­da dvi­je dr­ža­ve od ko­jih je jed­na Tram­po­va za­sno­va­na na Usta­vu, a dru­ga je ta­ko­zva­na Hi­la­ri „du­bo­ka dr­ža­va“ fi­nan­sij­skog ka­pi­ta­la, voj­no-in­du­strij­skog kom­plek­sa i di­ri­go­va­nih me­di­ja, od­no­sno po­li­ti­ke u ru­ka­ma mul­ti­na­ci­o­nal­nog kor­po­ra­tiv­no-pljač­ka­škog ka­pi­ta­la. Ta „dru­ga“ Ame­ri­ka že­li su­kob sa Ru­si­jom, jer još uvi­jek mi­sli da mo­že da po­stu­pa sa njom kao u post­hlad­no­ra­tov­skom pe­ri­o­du. Ali, oku­pi­ra­nje di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nog pred­stav­ni­štva Ru­si­je mo­že da bu­de i bu­me­rang re­ci­pro­ci­te­ta, jer Ame­ri­ka ima svo­ju imo­vi­nu na ru­skoj te­ri­to­ri­ji.
A Mi­lo­gor­ci su se okre­nu­li ame­rič­koj po­li­ti­ci iza­zi­va­nje ra­to­va i su­ko­ba sa ci­ljem da voj­no-in­du­strij­ski kom­pleks do­bi­ja no­ve po­slo­ve. To­me je kraj, jer su ze­mlje BRIKS-a po­sta­le ne­u­po­re­di­vo moć­ni­je od SAD, pa je pred­sjed­nik Ki­ne Si Đin­ping, na ne­dav­nom sa­mi­tu BRIKS-a, po­zvao Ame­ri­ku i svi­jet „da shva­te da je vri­je­me za­ko­na džun­gle pro­šlo“.
To va­ži i za Go­spo­da­ra ko­ji još ži­vi u pro­šlo­sti svog ma­fi­ja­škog šver­ca du­va­na ka­da je či­nio što je htio, jer mu je en­gle­ska špi­ju­na­ska slu­žba MI6 omo­gu­ći­la da se kao iz­daj­nik bo­ri pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća ko­ji je bra­nio otadž­bi­nu. Ali, ima sig­na­la da će se Za­pad usko­ro pri­sje­ti­ti či­me se on ba­vio, jer mu ni­je vi­še po­tre­ban. Osta­će i bez pa­ra, Bez obra­za ne­će, jer ga i ne­ma.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)