-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Glo­bal­na me­dij­ska in­du­stri­ja i nje­ni kon­zu­men­ti se u po­sled­njih dva­de­se­tak da­na na­sla­đu­ju te­mom ko­ja je van stan­dard­nog me­ni­ja po­li­tič­kih kri­za, ra­to­va, se­ce­si­ja, te­ro­ri­stič­kih na­pa­da i Tram­po­vih ga­fo­va, ma­da se ipak do­ga­đa u svi­je­tu moć­ni­ka.
Za­plet o ko­me je ri­ječ je ho­li­vud­ski, u do­slov­nom smi­slu te ri­je­či. U glav­noj ulo­zi je Har­vi Vajn­štajn, je­dan od naj­po­zna­ti­jih i naj­u­ti­caj­ni­jih pro­du­ce­na­ta ame­rič­ke ”in­du­stri­je sno­va” i sre­di­šta ”me­ke mo­ći” naj­ve­će si­le. Na nje­ga se, po­sle gru­dve sa­dr­ža­ne u op­tu­žbi sa­mo jed­ne že­ne, sru­či­la la­vi­na pri­zna­nja još oko 40 vi­še ili ma­nje po­zna­tih glu­mi­ca ko­je su iz­ni­je­le da ih je, u ne­koj fa­zi nji­ho­vih ka­ri­je­ra, sek­su­al­no uz­ne­mi­ra­vao, na­pa­dao, a u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va i si­lo­vao.
Afe­ru ko­ja se ras­pli­će ta­ko što je Vajn­štajn (65) iz­ba­čen iz Ame­rič­ke film­ske aka­de­mi­je (to je onaj esnaf film­skih pro­fe­si­o­na­la­ca ko­ji do­dje­lju­je Oska­re), a u Nju­jor­ku i Lon­do­nu su za­po­če­le kri­vič­ne is­tra­ge – pra­ti mo­ral­no zgra­ža­va­nje, ko­je je, kao i uve­jek li­ce­mjer­no, prije sve­ga za­to što je nje­go­vo na­sil­nič­ko po­na­ša­nje bi­lo jav­na taj­na, i što je to ne­što što je pri­je pra­vi­lo ne­go iz­u­ze­tak, ne sa­mo u Ho­li­vu­du.
Vajn­štajn sva­ka­ko ni­je pr­vi moć­nik op­tu­žen za na­pa­stvo­va­nje že­na i sva­ka­ko ne­će bi­ti po­sled­nji: pri­mje­ri­ma slič­nim nje­go­vim is­pu­nje­na je i no­vi­ja i po­zni­ja isto­ri­ja. U Ame­ri­ci, dru­štvo mu u tom po­gle­du pra­vi i njen sa­da­šnji pred­sjed­nik, Do­nald Tramp, ko­ga na pu­tu do iz­bor­ne po­bje­de ni­je za­u­sta­vi­la ni sni­mlje­na iz­ja­va ka­ko, za­to što je zvi­je­zda, sa že­na­ma mo­že da ra­di sve što po­že­li, pa i da ih ”hva­ta za p…”.
,,Afe­ra Vajn­štajn’’ je za­tim pod­sje­ti­la na Bi­la Klin­to­na i nje­gov skan­dal sa sta­žist­ki­njom u Bi­je­loj ku­ći Mo­ni­kom Le­vin­ski, ko­ja ga je 1999. uma­lo ko­šta­la po­lo­ža­ja: po­stu­pak opo­zi­va je bio po­kre­nut, ali ni­je do­vr­šen, da bi on­da pa­žnju jav­no­sti sa svo­jih ne­po­dop­šti­na skre­nuo po­kre­ta­njem NA­TO ma­ši­ne­ri­je pro­tiv Sr­bi­je.
Klin­to­nu to ina­če ni­je bi­lo pr­vi put: Po­li Džons, slu­žbe­ni­ci dr­ža­ve Ar­kan­zas gdje je bio gu­ver­ner, is­pla­tio je 850.000 do­la­ra u van­sud­skom po­rav­na­nju zbog nje­nih op­tu­žbi da ju je sek­su­al­no uz­ne­mi­ra­vao. Biv­ši pred­sjed­nik (i nje­go­va su­pru­ga, ne­u­spje­li pred­sjed­nič­ki kan­di­dat) ima­ju i dru­ge ve­ze sa Vajn­štaj­nom: on je bio da­re­žlji­vi do­na­tor Fon­da­ci­je Klin­to­no­vih, a ho­li­vud­ska afe­ra je bi­la po­vod da se is­ko­pa po­da­tak da je ho­li­vud­ski mo­gul svo­je­vre­me­no pla­tio prav­ne tro­ško­ve pred­sjed­ni­ku u spo­ru sa za­u­vi­jek osra­mo­će­nom mla­dom že­nom.
Da­nas već kla­sič­na di­jag­no­za Hen­ri Ki­sin­dže­ra da je ”moć naj­ve­ći afro­di­zi­jak” po­tvr­đe­na je na mno­go pri­mje­ra po­li­ti­ča­ra: u naj­svje­ži­jem pam­će­nju su pod­vi­zi te vr­ste biv­šeg ita­li­jan­skog pre­mi­je­ra Sil­vi­ja Ber­lu­sko­ni­ja i fran­cu­skog po­li­ti­ča­ra Do­mi­nik Stros Ka­na, či­ja je ka­ri­je­ra (uklju­ču­ju­ći i re­al­nu mo­guć­nost da se do­mog­ne Je­li­sej­ske pa­la­te) okon­ča­na po­sle skan­da­la sa so­ba­ri­com jed­nog nju­jor­škog ho­te­la.
U Ame­ri­ci, ,,afe­ra Vajn­štajn’’ je do­šla po­sle slič­nih u ko­ji­ma su ak­te­ri bi­li dva ključ­na čo­vje­ka me­dij­ske im­pe­ri­je glo­bal­nog taj­ku­na Ru­per­ta Mar­do­ka: glav­na zvi­je­zda nje­go­ve Foks te­le­vi­zi­je (naj­gle­da­ni­je u SAD), vo­di­telj Bil Orej­li kao i njen di­rek­tor Ro­džer Ejls bi­li su pri­nu­đe­ni da od­stu­pe po­sle op­tu­žbi mno­gih no­vi­nar­ki da je ovaj dvo­jac svo­je po­lo­ža­je ko­ri­stio za iz­nu­đi­va­nje sek­su­al­nih od­no­sa.
Har­vi Vajn­štajn ne po­ri­če da je bio in­ti­man sa glu­mi­ca­ma ko­je ga op­tu­žu­ju, ali tvr­di da je sve što se me­đu nji­ma do­ga­đa­lo bi­lo uz obo­stra­ni pri­sta­nak. Pri­zna­je do­du­še da im se ”opi­si tih si­tu­a­ci­ja raz­li­ku­ju” , pa je jav­no­sti (i even­tu­al­no su­du) pre­pu­šte­no da za­klju­ču­ju da li su nje­go­vi do­če­ci glu­mi­ca (uglav­nom po­čet­ni­ca) u ho­tel­skim so­ba­ma, ka­da je na se­bi od odje­će imao sa­mo otvo­re­ni ba­de man­til, a če­sto ne vi­še od oskud­nog pe­ški­ra, bi­li na­čin da se raz­go­va­ra o nji­ho­vim bu­du­ćim ulo­ga­ma.
Da je put do ho­li­vud­ske sla­ve po pra­vi­lu (ko­je, na­rav­no, pod­ra­zu­mi­je­va iz­u­zet­ke) vo­dio pre­ko kre­ve­ta moć­nog pro­du­cen­ta (ili re­ži­se­ra), do pri­je ne­ki dan je svje­do­či­la i umjet­nič­ka in­sta­la­ci­ja u po­pu­lar­nom šo­ping cen­tru Los An­đe­le­sa či­je je ime ”Put u Ho­li­vud”, gdje je je­di­ni eks­po­nat – ka­uč za ”dnev­ni od­mor” , kao sim­bol šta sva­koj am­bi­ci­o­znoj mla­doj že­ni pred­sto­ji na sta­zi do (even­tu­al­ne) film­ske sla­ve.
Ta in­sta­la­ci­ja je ovih da­na uklo­nje­na, s obra­zlo­že­njem da je ”po­sta­la pred­met po­ve­ća­ne pa­žnje i da po­sto­ji opa­snost da bu­de ošte­će­na”.
U ana­li­za­ma ka­ko je Vajn­štajn svoj po­lo­žaj mo­gao da zlo­u­po­tre­blja­va to­li­ko du­go (me­đu nje­go­vim žr­tva­ma su i naj­po­zna­ti­je zvi­je­zde da­na­šnji­ce, An­đe­li­na Džo­li i Gvi­net Pal­trou), od­go­vor je da su ga šti­ti­le pa­re i ti­mo­vi advo­ka­ta ko­ji bi se na žr­tvu ob­ru­ši­li već po­sle pr­vih na­go­vje­šta­ja po­bu­ne.
Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je sek­su­al­nom uz­ne­mi­ra­va­nju u ši­ro­kom op­se­gu, od ”mjer­ka­nja”, pre­ko ne­pri­stoj­nih po­nu­da do fi­zič­kog na­pa­stvo­va­nja, iz­lo­že­na sva­ka dru­ga že­na, na svim me­ri­di­ja­ni­ma. Svog Vajn­štaj­na ima­li smo i mi – Rat­ko Dra­že­vić, ču­ve­ni di­rek­tor Ava­le fil­ma, hva­lio se da je ”spa­vao sa dvi­je hi­lja­de že­na”, što je mno­gi­ma iz­gle­da­lo sim­pa­tič­no. Na Bal­ka­nu je ina­če u to­ku bor­ba za rod­nu rav­no­prav­nost, či­ji će is­hod, kao i dru­gdje, bi­ti da će se mno­go to­ga pro­mi­je­ni­ti – da bi sve osta­lo ka­ko je i bi­lo.
(Autor je biv­ši
glav­ni i od­go­vor­ni
ured­nik ,, Po­li­ti­ke’’)