- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Rat­ku Mla­di­ću, ge­ne­ra­lu i na­čel­ni­ku ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske, iz­re­če­na je pr­vo­ste­pe­na pre­su­da Ha­škog tri­bu­na­la. Ge­ne­ral je osu­đen po svim osim jed­ne tač­ke op­tu­žni­ce, uklju­ču­ju­ći i ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci. Do­su­đe­na mu je ka­zna do­ži­vot­nog za­tvo­ra.
Iako je osta­lo da u dru­go­ste­pe­nom po­stup­ku bu­du iz­re­če­ne ko­nač­ne pre­su­de ge­ne­ra­lu Mla­di­ću i pred­sjed­ni­ku Ka­ra­dži­ću, kao i da bu­de po­no­vljen po­stu­pak vi­so­kim funk­ci­o­ne­ri­ma Slu­žbe dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Sr­bi­je Jo­vi­ci Sta­ni­ši­ću i Fran­ku Si­ma­to­vi­ću, Ha­ški tri­bu­nal – Me­đu­na­rod­ni sud za rat­ne zlo­či­ne po­či­nje­ne u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i Ru­an­di – usko­ro za­vr­ša­va s ra­dom i for­mal­no se ga­si.
Ka­kvo je na­sle­đe Ha­škog tri­bu­na­la? Tre­ba­lo je da do­ne­se prav­du i po­mi­re­nje. Oči­gled­no je da ih ni­je do­nio. Tre­ba sa­mo po­gle­da­ti sta­ti­sti­ke. Ka­žnja­vao je uglav­nom sa­mo zlo­čin­ce či­je su žr­tve bi­le bo­šnjač­ke, al­ban­ske i hr­vat­ske na­ci­o­nal­no­sti. Ni­je osu­dio ni­ti jed­nog po­li­ti­ča­ra ili ge­ne­ra­la voj­ski ko­je su ubi­le hi­lja­de srp­skih ci­vi­la. Li­ce­mjer­ne tvrd­nje bo­šnjač­kih i hr­vat­skih na­ci­o­na­li­sta da su srp­ske žr­tve bi­le naj­ma­nje, ne­va­žne su ka­da zna­mo da su i pre­ma nji­ho­vim uma­nju­ju­ćim pro­cje­na­ma ci­vil­nih srp­skih žr­ta­va (uz­gred šta bi bi­lo s ka­žnja­va­njem sre­bre­nič­ke tra­ge­di­je da je ne­ko bez­o­čan po­čeo da raz­ma­tra šta su za­i­sta ci­vil­ne žr­tve?), one bro­jem op­tu­žni­ca i pre­su­da­ma vi­še­stru­ko pot­ci­je­nje­ne. Po­li­tič­ki i voj­ni ko­man­dan­ti Bo­šnja­ka i Hr­va­ta ni­su osu­đi­va­ni i po­red nji­ho­vih jav­nih pri­zna­nja, sni­ma­ka na li­cu mje­sta i či­nje­ni­ce da su oko njih već iz­gra­đe­ni šo­vi­ni­stič­ki i pre­ma dru­gim na­ci­ja­ma agre­siv­ni mi­to­vi. S na­ci­o­nal­nim pra­vo­su­đi­ma je isti slu­čaj. Srp­ski sud za rat­ne zlo­či­ne u 90 od­sto slu­ča­je­va osu­đi­vao je op­tu­že­ne ko­ji su srp­ske na­ci­o­nal­no­sti. Ka­da je u ne­ko­li­ko pri­li­ka po­ka­zao na­mje­ru da su­di, ma­kar i ne­po­sred­nim iz­vr­ši­o­ci­ma zlo­či­na iz re­do­va dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, na­i­šao je na je­din­stve­ni ot­por. Hr­vat­ska pre­mi­jer­ka je ta­ko po­sta­la ku­ma iz­vje­snom go­spo­di­nu Pur­di tek ka­da ga je za rat­ne zlo­či­ne op­tu­žio sud u Be­o­gra­du. O gr­če­vi­toj fi­zič­koj od­bra­ni gđe Flo­rens Art­man - za ne­po­što­va­nje su­da na smi­je­šnih se­dam da­na za­tvo­ra osu­đe­ne biv­še port­pa­rol­ke su­da - od stra­ne ,,Maj­ki Sre­bre­ni­ce’’, da i ne go­vo­ri­mo...
Šta se do­go­di­lo sa ve­li­kom ide­jom da na me­đu­na­rod­nom ni­vou bu­du su­đe­ni rat­ni zlo­či­ni? Po­što je SAD i nje­ni sa­ve­zni­ci ni u te­o­ri­ji ni­su že­lje­li pre­to­če­nu u stal­nu, glo­bal­nu usta­no­vu, uni­ver­zal­nih in­ge­ren­ci­ja, pre­tvo­ri­la se u oru­đe nji­ho­ve im­pe­ri­jal­ne po­li­ti­ke. Sje­ti­mo se slič­nog me­đu­na­rod­nog su­da za Li­bi­ju ko­ji ni­je uspio čak ni da pri­do­bi­je po­dr­šku ne­ke od frak­ci­ja u toj po­di­je­lje­noj ze­mlji, ma­kar da mu is­po­ru­če ne­kog od Ga­da­fi­je­vih si­no­va... Rat u Si­ri­ji do­veo je do rav­no­te­že sna­ga me­đu su­prot­sta­vlje­nim ve­li­kim si­la­ma i me­đu­na­rod­no go­nje­nje pro­tiv­ni­ka SAD sa­da je za ne­ko vri­je­me one­mo­gu­će­no. Pro­fe­sor La­hland odav­no je pri­mi­je­tio ka­ko su u raz­do­blju krat­ko­traj­ni­jem od jed­ne de­ce­ni­je, SAD i sa­ve­zni­ci na pri­mje­ru Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća uspje­li da na­pra­ve pre­se­dan. Ve­ći­na še­fo­va dr­ža­va u isto­ri­ji iz­ve­de­na je pred su­do­ve upra­vo to­kom pr­vih de­set go­di­na 21. vi­je­ka, a uze­to je u ob­zir vi­še­vje­kov­no raz­do­blje evrop­ske isto­ri­je, još od sre­di­ne 17. vi­je­ka i su­đe­nja en­gle­skom kra­lju Čar­lsu Pr­vom Stju­ar­tu.
Ka­ko po­sle sve­ga da u Sr­bi­ji ne­ko ra­zu­mi­je i so­li­da­ri­še se sa žr­tva­ma zlo­či­na u Sre­bre­ni­ci, ko­ji je ne­sum­nji­vo naj­ve­ći zlo­čin u ra­to­vi­ma iz de­ve­de­se­tih go­di­na, ka­da Ha­ški tri­bu­nal ne sa­mo da ni­je imao ra­zu­mi­je­va­nja za srp­ske žr­tve, već pre­su­đu­je za ubi­stvo „ne­ko­li­ko hi­lja­da“ lju­di? Ha­ški tri­bu­nal već de­ce­ni­ja­ma uče­stvu­je u gra­đe­nju mu­če­nič­kog na­ci­o­nal­nog mi­ta Bo­šnja­ka, Al­ba­na­ca i Hr­va­ta. Ute­me­lje­nom si­ste­ma­tič­ni­je ne­go što je slu­čaj sa srp­skim mi­tom mu­če­ni­štva iz Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­me su u Ha­gu to­li­ko za­mje­ra­li i u nje­mu vi­dje­li uzrok sve­mu. Umje­sto da žr­tve i zlo­čin­ci bu­du pre­ci­zno iden­ti­fi­ko­va­ni i ka­žnje­ni, mi da­nas slu­ša­mo o kri­vi­ci Sr­bi­je, o to­me ka­ko „Bo­šnja­ci ni­su iz­vr­ši­li ge­no­cid u Šap­cu“ (a Sr­bi­ja valj­da ne­ma pra­vo da bri­ne o Sr­bi­ma iz­van nje­nih gra­ni­ca čak ni ka­da ži­ve za­jed­no u Ju­go­sla­vi­ji) i o na­stav­ku ge­no­cid­ne po­li­ti­ke Be­o­gra­da. Da­kle, to što Ha­ški sud iz ne­kih raz­lo­ga, ko­ji po­no­vo ni­su ima­li ve­ze sa bi­lo čim dru­gim osim sa in­te­re­si­ma SAD, za zlo­či­ne u BiH ni­je osu­dio ni­ti jed­nog ofi­ci­ra ili po­li­ti­ča­ra iz Sr­bi­je, ni­šta ne zna­či bo­šnjač­kim šo­vi­ni­sti­ma ko­ji pre­o­vla­đu­ju u sa­ra­jev­skoj no­men­kla­tu­ri. Prav­da i me­đu­na­rod­ni sud za njih oči­gled­no ni­su ni­šta vi­še od sred­stva da rat­ni is­hod bu­de iz­mi­je­njen u mi­ru ili no­vom ra­tu.
Do­kle će­mo sti­ći, mi na­ro­di ju­go­slo­ven­skih dr­ža­va, ako i me­đu­na­rod­ni sud do­pri­no­si ne­prav­di i po­dje­la­ma? Ka­kva je na­ša bu­duć­nost ako je va­žni­ja ve­li­ko­bo­šnjač­ka dr­ža­va ili uspjeh u op­ko­lja­va­nju Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, od prav­de u slu­ča­ju zlo­či­na pre­ma su­na­rod­ni­ci­ma ili šti­će­ni­ci­ma onih ko­ji da­nas zlo­u­po­tre­blja­va­ju od­la­ze­ći Ha­ški tri­bu­nal? Gdje će za­vr­ši­ti srp­ski na­rod ako mu su­sje­di i ve­li­ke si­le, ko­je su mu vje­ko­vi­ma bi­le uzor i sa­ve­zni­ce, sta­vlja­ju u iz­bor da pri­hva­ti šo­vi­ni­stič­ku po­li­ti­ku no­vo­na­sta­ju­ćih na­ci­ja kao sop­stve­nu ili da i sâm po­đe tim pu­tem, ne­gi­ra zlo­či­ne i sla­vi ne sa­mo svo­je bor­ce za slo­bo­du već i one ko­je bi sva­ki sud osu­dio za rat­ne zlo­či­ne?
(Autor je isto­ri­čar i do­cent
na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)