- Pi­še: Vu­ko Vla­ho­vić

Za­glu­šu­ju­ća bu­ka sva­ko­dnev­nih hva­lo­spje­va o „im­pre­siv­nom” na­pret­ku Cr­ne Go­re na in­te­gra­ci­o­nom pu­tu stva­ra ne­la­go­du kod iole in­for­mi­sa­ni­jeg slu­ša­o­ca. Da ne ži­vi­mo ov­dje, pa da ne zna­mo stvar­no sta­nje stva­ri, na­ve­li bi nas na po­mi­sao da je ri­ječ o ne­ka­kvom evrop­skom Sin­ga­pu­ru, bez­ma­lo ti­gar-dr­ža­vi evrop­skog ju­go­i­sto­ka. Me­đu­tim, si­tu­a­ci­ja u ze­mlji je da­le­ko od ta­kve idi­le. Isti­na, od­re­đe­ni na­pre­dak u di­na­mi­ci pre­go­va­ra­nja je­ste po­stig­nut, ali je oči­gled­no da je ri­ječ sa­mo o for­mal­nom is­ko­ra­ku. U ključ­nim po­gla­vlji­ma, 23 i 24, ne­ma ozbilj­ni­jeg pro­gre­sa, kao ni u onom naj­o­bim­ni­jem i fi­nan­sij­ski naj­za­htjev­ni­jem, ve­za­nom za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.
Oči­gled­no je da se broj otvo­re­nih po­gla­vlja u jav­nim is­tu­pi­ma dr­žav­nih zva­nič­ni­ka ko­ri­sti sa­mo kao ali­bi za lo­še re­zul­ta­te u su­štin­skom do­sti­za­nju stan­dar­da i kva­li­te­ta ži­vo­ta u sa­moj Uni­ji. Ta­ko ni gra­đa­ni ni­je­su u po­zi­ci­ji da osje­te kon­kret­ne be­ne­fi­te od pro­ce­sa pri­stu­pa­nja, što za re­zul­tat ima pad po­vje­re­nja u EU, ko­ji je kon­stan­tan u pro­te­klih par go­di­na.
Ho­će li EU pri­mi­ti Cr­nu Go­ru u pu­no­prav­no član­stvo kroz prin­cip re­ga­te ili kom­po­zi­ci­je, pi­ta­nje je ko­je ta­ko­đe sve če­šće do­bi­ja pro­stor u jav­nom dis­kur­su. Kon­kret­na di­le­ma ti­če se ne­po­zna­ni­ce da li će na­pre­dak Cr­ne Go­re na in­te­gra­ci­o­nom pu­tu bi­ti vred­no­van sa­mo na osno­vu vla­sti­tog učin­ka ili će, pak, taj na­pre­dak bi­ti po­sma­tran kao dio za­jed­nič­kog pa­ke­ta sa Sr­bi­jom. Do­sad je Cr­na Go­ra ostva­ri­la iz­vje­snu pred­nost na tom pu­tu, otvo­riv­ši ve­ći broj po­gla­vlja od Sr­bi­je. Još jed­na kom­pa­ra­tiv­na pred­nost ti­če se okol­no­sti da Cr­na Go­ra ne­ma fa­mo­zno Po­gla­vlje 35, kroz ko­je će Sr­bi­ja mo­ra­ti da de­fi­ni­še od­no­se s Ko­so­vom. Ipak, či­ni se da se toj okol­no­sti da­je pre­ve­li­ki zna­čaj, po­seb­no ako se ima u vi­du či­nje­ni­ca da je jed­na de fak­to po­di­je­lje­na ze­mlja-Ki­par, čla­ni­ca Uni­je još od 2004. Na dru­goj stra­ni, cr­no­gor­ske ne­do­stat­no­sti na pla­nu ad­mi­ni­stra­tiv­nih ka­pa­ci­te­ta pred­sta­vlja­ju zna­čaj­nu koč­ni­cu na evrop­skom pu­tu. Gle­da­no sa tog aspek­ta, Sr­bi­ja je sva­ka­ko u znat­no bo­ljoj po­zi­ci­ji i to bi mo­gla is­ko­ri­sti­ti za su­sti­za­nje Cr­ne Go­re. Da­lje, Cr­na Go­ra za­sad ni­je ostva­ri­la zna­čaj­ni­ji na­pre­dak u naj­zna­čaj­nim po­gla­vlji­ma, a naj­o­bim­ni­je i fi­nan­sij­ski naj­za­htjev­ni­je Po­gla­vlje 27 još ni­je ni otvo­re­no. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir kon­tekst, pri­je sve­ga pro­ble­me u po­gle­du za­šti­te ul­cinj­ske So­la­ne, osta­je upit­no ka­da će to po­gla­vlje uop­šte bi­ti otvo­re­no. Osim to­ga, pro­cje­ne go­vo­re da će na­šoj ze­mlji bi­ti po­treb­no cir­ka mi­li­jar­du i po eura ka­ko bi u pot­pu­no­sti is­pu­ni­la sve stan­dar­de ko­je Uni­ja po­sta­vlja u ovoj obla­sti.
Uzi­ma­ju­ći u ob­zir pret­hod­no na­ve­de­no, či­ni se da se pro­cje­ne ana­li­ti­ča­ra, kao i gla­so­vi ko­ji se mo­gu ču­ti sa zva­nič­nih evrop­skih adre­sa, o za­jed­nič­kom ula­sku dvi­je ze­mlje u ovom mo­men­tu ipak či­ne naj­re­al­ni­jim. Cr­na Go­ra ni­je is­ko­ri­sti­la vri­je­me ve­ćeg en­tu­zi­ja­zma za pro­ši­re­nje u sa­moj Uni­ji, pri­je sve­ga ura­div­ši ja­ko ma­lo na pla­nu bor­be pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou. Na tom po­lju do da­nas ni­je ostva­ren vi­dlji­vi­ji i su­štin­ski na­pre­dak, te sto­ga ni­je ni re­al­no na­da­ti se da će Cr­na Go­ra po­bi­je­di­ti u „evrop­skoj tr­ci” sa Sr­bi­jom. Ka­ko stva­ri sto­je, u ovom mo­men­tu je naj­re­al­ni­je da bu­du iz­jed­na­če­ne.
Po­seb­no iri­ti­ra­ju­će dje­lu­je ka­da pre­ko pro­vla­di­nih me­di­ja sva­ko­dnev­no slu­ša­mo odu dr­ža­vi-pred­vod­ni­ku na Za­pad­nom Bal­ka­nu. U ze­mlji u ko­joj su zdrav­stvo, kul­tu­ra, obra­zo­va­nje i so­ci­jal­na za­šti­ta na ni­žim gra­na­ma ne­go što su bi­li pri­je 30 ili 40 go­di­na za­i­sta je de­gu­tant­no slu­ša­ti o ne­ka­kvom li­der­stvu. S po­sto­je­ćim sto­pa­ma ra­sta PRO­SJEČ­NI evrop­ski stan­dard do­sti­ći će­mo tek za 50 go­di­na (slo­vi­ma: PE­DE­SET), i to je je­di­na re­al­na sli­ka sta­nja u na­šoj ze­mlji. Do­tad će­mo bi­ti li­de­ri po fe­no­me­nu na­pu­šta­nja ze­mlje od stra­ne naj­spo­sob­ni­jih, po ras­pro­da­ji naj­zna­čaj­ni­jih re­sur­sa, ko­rup­ci­ji, kri­mi­na­lu i slič­nim „in­di­ka­to­ri­ma bla­go­sta­nja”. Ali, kao da je to uop­šte bit­no. Bit­no je da smo li­de­ri!