-Pi­še: Mi­ško Đu­kić

ALEK­SaN­DAR (Ve­li­ki) MA­KE­DON­SKI (Aléxan­dros ho Mégas) je osvo­jio ve­ći­nu ta­da po­zna­tog i na­se­lje­nog svi­je­ta… Sti­gao i do Ru­si­je, ali je za­mr­zio RU­SE…
Do­šao je 320 god. p.n.e do Epi­da­u­ru­sa, da­na­šnjeg Cav­ta­ta.
Alek­san­dar je po­že­lio da Cav­tat na­zo­ve Epi­dau, jer oči­gled­no je da, Epi­da­u­Rus ima Ru­sa.
Voj­ni bez­bjed­njak u Epi­da­u­Ru­su ( Cav­ta­tu) bio je Kat­nić, po­znat u an­tič­kom svi­je­tu kao Mi­li­vo­je tu­ži­lac. Na­kon pre­go­vo­ra sa Alek­san­drom, Kat­nić pri­sta­je na pro­mje­nu ime­na gra­da, ali da Alek­san­dar pro­mi­je­ni ime u Sa­ša, i bu­de nje­gov za­šti­će­ni svje­dok, ko­ji će Kat­ni­ća da šti­ti.
Mo­gu li da se zo­vem Sa­ša, pa da pro­mi­je­nim ime u Alek­san­dar…Lju­di me već zna­ju, mo­lio je Alek­san­dar Fi­li­pov, Kat­ni­ća i pre­vo­di­o­ca sa grč­kog, go­spo­di­na Ča­đe­no­vi­ća.
Kat­nić je pi­tao pred­sjed­ni­ka su­da, ali ovaj je tu pro­mje­nu već za­veo. Tre­ba­lo je sa­da za­ve­sti osta­le…
Alek­san­dar se dvo­u­mio, ali ka­ko mu je Kat­nić re­kao za Fi­li­pa II Vu­ja­no­vi­ća, Alek­san­dar se sje­tio svo­ga oca Fi­li­pa II, kao i nje­go­vog ubi­stva… a on kao če­stit čo­vjek, ko­ji ima fir­mu, ko­ju ni­je za­veo, za­pla­kao je…
Za­pla­kao je i pri­hva­tio da se zo­ve Sa­ša, ali da mu Kat­nić obe­ća da ne­će u Epi­da­u­Ru­su, ni­ka­da bi­ti Ru­sa jer ne­ma­ju Put tam­nu…
Kat­nić je po­zvao MI­LOG Zev­sa, i za­mo­lio da mu po­ša­lje Su­za­nu, bo­gi­nju za­štit­ni­cu su­da, da ona, po­zi­va­ju­ći se na ZKP, obe­ća Alek­san­dru SVE.
Su­za­na ve­li­ka ( Su­za­na­nos ho Mégas), pod­sje­ti­la je Alek­san­dra na ZKP, i maj­ku Alek­san­dro­vu, Olim­pi­ja­du.
Obe­ća­la je da će Ru­si bi­ti iz­ba­če­ni, ne sa­mo iz Epi­da­u­Ru­sa ( Cav­ta­ta), ne­go i sa Olim­pi­ja­de, da ne bi vri­je­đa­li, ne­do­zvo­lje­nim sred­stvi­ma, sje­ća­nje na Alek­san­dro­vu maj­ku. Pod uslo­vom da Alek­san­dar pri­sta­ne da se zo­ve Sa­ša…
Alek­san­dar se mi­slio, za­tim eks­plo­di­rao od bi­je­sa.
Vik­nuo je BU!
Že­le­ći sa­mo da upla­ši iza le­đa čo­vje­ka … ali je ubio jed­nog far­me­ra, a pri­tom uzeo nje­go­vog ko­nja, ko­je­ga su mno­gi zva­li trak­tor…
Ski­nuo je far­me­ru ma­ji­cu ko­ju su vje­ko­vi­ma ka­sni­je, ko­lek­ci­o­na­ri i voj­vo­de, pro­da­va­li i na njoj pi­sa­li: BU!
Kat­nić, je po­zvao Fi­li­pa II Vu­ja­no­vi­ća da smi­ri Alek­san­dra, pod­sje­tiv­ši ga na oca Fi­li­pa II…i pra­vo­sna­žnu ka­znu od dva­de­set go­di­na!
Fi­lip II Vu­ja­no­vić, po­znat u an­ti­ci, kao advo­kat i ve­li­ki ora­tor, re­kao je Alek­san­dru da je va­žno da sa­ču­va KE­FA­LO, ko­je ima­ju sa­mo uspje­šni lju­di.
Alek­san­dar je ba­cio mr­tvog far­me­ra u obli­žnji žbun, a ko­nja, ni­je že­lio zva­ti trak­tor, već Bu­ke­fal, po Fi­li­po­vom KE­FA­LU… I svom pre­pa­da­nju far­me­ra: BU.
Konj se po­bu­nio i ni­ko ni­je mo­ga da ga po­ja­še…
Fi­lip II Vu­ja­no­vić se za­ču­dio, ka­da je Alek­san­dar uspio.
Alek­san­dar je vik­nuo ko­nju:
ka­da ja mi­je­njam ime, mi­je­nja­ćeš i ti …
Ta­ko i bi…
Uz­ja­hao je Bu­ke­fa­la, a Kat­nić vik­nuo:
AVE, Sa­ša, po­bje­da je na­ša…
(Po­bje­da je vje­ko­vi­ma ka­sni­je, pre­ni­je­la na na­slov­noj stra­ni, da je KAT­NIĆ, još u an­ti­ci, pr­vi upo­tri­je­bio rim­ski po­zdrav AVE ).
Su­za­na je pu­sti­la su­zu ( ZKP je bio vla­žan), a Ve­sna Me­de­ni­ca, i an­ti­ci ne­po­zna­ta, od Su­za­ni­nih su­za for­mi­ra­la je u Ko­la­ši­nu Wal­ter Gro­up d.o.o Tre­ba­de­sno bb…
Na­pla­ći­va­la je Ve­sna, Su­zi­nu su­zu, a za­ra­du di­je­li­la su­di­ja­ma da bi bi­li mo­ral­ni…
Fi­lip II Vu­ja­no­vić je omo­gu­ćio da Ari­sto­tel bu­de Sa­šin uči­telj, i da on sve sre­di, za­to ga je i na­zvao ETI…
Ovo je skra­će­ni­ca od, van­ze­ma­ljac RUS, ne­po­zna­tog po­ri­je­kla …
Alek­san­dar ka­sni­je svje­do­či, da je ETI (Ari­sto­tel) bio za­pra­vo, ko­lek­ci­o­nar, ko­jem je Sa­ša pr(o)edao MAČ.
Od tre­nut­ka pre­da­je ma­ča, Alek­san­dar, po­sta­je Sa­ša, i Kat­ni­ćev za­šti­će­ni svje­dok…
Alek­san­dar Ve­li­ki Sa­ša, je osvo­jio ve­li­ki dio ta­da na­se­lje­nog svi­je­ta…
Kat­nić mu je dao i ti­tu­lu voj­vo­de i si­vog VU­KA…
Kao DO­KAZ svo­je pri­vr­že­no­sti, dao mu je 125 hi­lja­da an­tič­kih eura.
Dao mu je i naj­no­vi­je, ra­sta­vlje­no i po­to­plje­no na­o­ru­ža­nje, jer je mač pro­dao, pre­dao, ko­lek­ci­o­na­ru uči­te­lju, ETI­ju…
Ove do­ka­ze Kat­ni­će­ve pri­vr­že­no­sti, pro­na­đi­te, mno­go vje­ko­va ka­sni­je, na Vi­ki­pe­di­ji…