-Pi­še: Bo­žo V. Li­po­vi­na

Cr­no­gor­ski gra­đa­ni u 21. vi­je­ku ži­ve od do­na­ci­ja, oti­ma­či­na, la­ži, lu­pe­šti­na i pre­va­ra. Ži­vi­mo u do­ba sa­če­ku­ša i na­ru­če­nih ubi­sta­va. Ži­vi­mo u stra­hu i ne­si­gur­no­sti za svoj ži­vot i za ži­vot ne­vi­nih gra­đa­na. Ži­vi­mo od za­du­že­nja kod me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i sva­ko na­red­no ju­tro gra­đa­ni se za­du­žu­ju za po dva mi­li­o­na eura da bi pla­ti­li ka­ma­te. Ži­vi­mo od pro­da­je ono­ga što su na­ši slav­ni pre­ci ma­čem i kr­vlju stva­ra­li, što su ge­ne­ra­ci­je pri­je nas glad­ne, go­le, bo­se i pro­ze­ble gra­di­le. Osta­vi­še nam li­je­pu i bo­gom da­nu Cr­nu Go­ru. Osta­vi­še nam ne­tak­nu­te šu­me, plod­ne rav­ni­ce, bi­stre ri­je­ke, je­ze­ra, bi­ser­no mo­re i pje­nu­ša­ve pla­že. Osta­vi­še nam ne­za­ga­đe­ne či­ste gra­do­ve i oko­li­nu. Osta­vi­še nam in­du­strij­ska, pri­vred­na i tu­ri­stič­ka po­stro­je­nja. Osta­vi­še nam u na­sled­stvo dvi­je po­mor­ske kom­pa­ni­je i 53 bro­da da tr­gu­je­mo, stva­ra­mo no­va pri­ja­telj­stva i upo­zna­je­mo svi­jet. Osta­vi­še nam bol­ni­ce, ško­le, vr­ti­će kao i sre­đe­ne dru­štve­ne usta­no­ve. Osta­vi­še nam mir i slo­bo­du, naj­ve­će bla­go i bo­ga­tstvo čo­vje­ko­vo. Osta­vi­še nam mu­ze­je, spo­me­ni­ke i kul­tur­na bo­gat­stva što bi se sva­ki na­rod na svi­je­tu ti­me po­no­sio. Osta­vi­še nam slo­gu me­đu­vjer­sku, me­đu­et­nič­ku i me­đu­ko­fen­si­o­nal­nu. Osje­ća­li smo se slo­bod­no i bez­bjed­no. Svi smo bi­li isti i ži­vje­li u slo­zi i lju­ba­vi. Gdje smo god za­no­ći­li i za­spa­li, tu smo se ži­vi i zdra­vi bu­di­li. Ni­je bi­lo bo­ja­zni da će nas ne­ko ubi­ti, opljač­ka­ti, si­lo­va­ti ili ma ka­ko zlo­sta­vlja­ti. Pu­to­va­li smo i da­nju i no­ću bi­lo pje­ši­ce, za­pre­ga­ma, ka­ra­va­nom ili auto­mo­bi­lom i sti­za­li zdra­vi i ži­vi na od­re­di­šte. Ako je tre­ba­lo ne­ko­me us­put­na po­moć ma ko­je pri­ro­de, pru­že­na mu je. Da­nas o ta­kvom ži­vo­tu mo­že­mo sa­mo sa­nja­ti. Ne­ma vi­še ni­šta od ono­ga li­je­pog i slo­bod­nog ži­vlje­nja. Mo­žda smo se bi­li i pre­je­li, pa pre­vr­nu­smo ko­ri­to. Mo­žda smo bi­li i la­ko­vjer­ni pa po­vje­ro­va­smo uli­ča­ri­ma sko­ro­je­vi­ći­ma ko­ji is­ko­ri­sti­še na­še ne­is­ku­stvo, ne­zna­nje i ne­pro­svi­je­će­nost. Obe­ća­še nam da će­mo bo­lje ži­vje­ti. Od na­ro­da do­bi­še po­vje­re­nje i po­če­še vla­da­ti. Do­če­pa­še se na­rod­no­ga bla­ga i bo­gat­stva. Pot­ku­pi­še i one što im u pr­vi mah ne vje­ro­va­hu. Po­če­še da blud­ni­če i da se ba­ve svim i sva­čim, što sa­mo mrač­ni um mo­že da iz­mi­sli. Uda­ri­še na dje­cu i omla­di­nu. Dro­ga, al­ko­hol, du­van. Uda­ri­še na sta­re i ne­ja­ke i od njih ku­po­va­še gla­so­ve na iz­bo­ri­ma. Za­tvo­ri­še fa­bri­ke i pred­u­ze­ća, a rad­ni­ke is­tje­ra­še na uli­ce. Ot­po­če ve­li­ka pljač­ka. Ras­pro­da­ja po­mor­skih kom­pa­ni­ja i bro­do­va. Raz­grad­nja fa­bri­ka, ho­te­la i pred­u­ze­ća. Kra­đa ba­na­ka i fon­do­va. Ras­pro­da­ja sve­ga što se mo­glo unov­či­ti ili na svo­je bli­žnje pre­ni­je­ti. Ako ne­ko i po­ku­ša da dig­ne glas pro­tiv ta­kvih či­nje­nja, bio je od­mah ućut­kan, a po­je­di­ni su i gla­vom pla­ti­li. Ot­po­če ši­ka­ni­ra­nje ne­is­to­mi­šlje­ni­ka. Iz­mi­šlja­ju mon­ti­ra­ne sud­ske pro­ce­se. Po­sva­đa­še na­rod. Na­sta­de iz­da­ja i sva­đa me­đu bli­žnji­ma. Otac iz­da­je si­na, đed unu­ka, brat bra­ta ili obr­nu­to, da bi se ne­sreć­ni­ci do­dvo­ri­li re­ži­mu. Po­je­di­ni i že­ne svo­je pod­vo­de sa­mo da bi se do­če­pa­li po­lo­ža­ja. Jed­ni dru­gi­ma do­dje­lju­ju di­plo­me, pri­zna­nja, od­li­ko­va­nja, sti­ska­ju ru­ke, ve­li­ča­ju po­bje­de „če­sti­ta­ju uspje­he“, lju­be se, a po­je­di­ni me­di­ji ta­kve skan­da­le na sva zvo­na is­pra­ća­ju. Oni ko­ji su kra­li i pro­da­va­li na­ci­o­nal­no mu­zej­sko i ma­na­stir­sko bla­go iko­ne, umjet­nič­ke sli­ke, re­li­kvi­je i do­ku­men­ta od ne­pro­cje­nji­ve isto­rij­ske vri­jed­no­sti, pro­gla­ša­va­ju se na­ci­o­nal­nim he­ro­ji­ma i ju­na­ci­ma ovog pa­sjeg to­ta­li­tar­nog i uli­čar­skog re­ži­ma. Oni­me što je vje­ko­vi­ma bi­la sra­mo­ta u na­ro­du, da­nas se u Cr­noj Go­ri po­no­se. Od ova­kvog sta­nja u dru­štvu ima­ju ko­ri­sti sa­mo oni ko­ji su u istom ko­lu s vla­da­ju­ćom oli­gar­hi­jom, i oni što bje­hu obi­lje­že­ni ra­znim afe­ra­ma i kra­đa­ma u pret­hod­nom ko­mu­ni­stič­kom dru­štvu. Da­na­šnji re­žim ima ih u ša­ci. Ucje­nju­je ih i nji­ma ma­ni­pu­li­še. Ta­kvi za re­žim od­ra­đu­ju naj­pr­lja­vi­je po­slo­ve od pro­da­je du­va­na, nar­ko­ti­ka, špi­ju­na­že do te­ških kri­vič­nih dje­la. Ko god od na­ro­da oti­ma, zbo­re mu: ,,Alal vje­ra, spo­so­ban je, sna­šao se’’. Ko ni­je htio ili ni­je imao pri­li­ke da to či­ni go­vo­re: ,,Ne­ka, to je ja­do, šo­njo i ne­spo­sob­nja­ko­vić’’. Lo­po­vi­ma, kri­mi­nal­ci­ma, ubi­ca­ma, ka­ma­ta­ši­ma i utje­ri­va­či­ma du­go­va ra­ste ugled u dru­štvu. Svu­da su im vra­ta otvo­re­na, i kod su­di­je, i kod po­li­ti­ča­ra, i kod po­pa, i kod pro­sti­tut­ke, za­to što ima­ju no­vac. Ta­kvi mo­gu ra­di­ti što god po­že­le i sve im je opro­šte­no. Bor­ba za vlast, oti­ma­či­na i na­glo bo­ga­će­nje sva­kim da­nom su sve že­šće i okrut­ni­je i če­sto se za­vr­ša­va­ju smrt­nim is­ho­dom. Sve se obr­nu­lo pro­tiv gra­đa­na i ne­ma na­ja­ve da će se sta­nje po­pra­vi­ti. De­sni­čar­ska Evro­pa i ame­rič­ka ma­ši­ne­ri­ja ša­lju re­ži­mu u Cr­noj Go­ri po­dr­šku i ka­žu: „Mi smo uz vas“, sa­mo na­sta­vi­te ta­ko. Ša­lje­mo vam ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad, za­ra­že­no pi­le­će me­so, uže­gle svinj­ske i go­ve­đe bu­to­ve, otr­ca­ne auto­mo­bi­le, da po­pu­ni­te ru­pe u bu­dže­tu, a vaš vo­lje­ni Mon­te­ne­gro ne­ka bu­de još cr­nji i go­ri. Ži­vje­la va­ša Vla­da i do­bro­ži­ve­ći mi­ni­stri. Ži­vio čaj od na­ne. Ži­vio stub isti­ne. Ži­vio ,,Cr­ve­ni fa­ra­on’’ i nje­go­ve pu­zi­ga­će. Ži­vje­li čo­ba­ni, a na­rod- ko pre­ži­vi, pri­ča­će.