-Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

Pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić ne­dav­no je iz­ja­vio da su od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ,,pri­stoj­ni”,,,ko­rekt­ni “ i ,,do­bri”, i sa vla­sti­ma i sa opo­zi­ci­jom. Re­kao je i da su da­li no­vac za ku­po­vi­nu ,,Srp­ske ku­će’’, do­dao da ,,si­tu­a­ci­ja za srp­ske stran­ke u Cr­noj Go­ri ni­je la­ka”. Bi­lo je to sve što je iz­ja­vio. Ubr­zo na­kon Vu­či­će­ve iz­ja­ve, pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je i mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić bo­ra­vio je u dvo­dnev­noj po­sje­ti Cr­noj Go­ri. Sa­stao se sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Du­škom Mar­ko­vi­ćem, vi­dio se sa Fi­li­pom Vu­ja­no­vi­ćem i sreo sa Sr­đa­nom Dar­ma­no­vi­ćem, cr­no­gor­skim mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va. Raz­go­va­rao je i sa čla­no­vi­ma pred­sjed­ni­štva DF-a, di­rek­to­rom ,,Srp­ske ku­će’’ i sa pred­sjed­ni­kom Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta, a po­sje­tio je i Ma­ti­cu srp­sku- Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri.
Da­čić se ni­je sreo s no­vim ,,go­spo­da­rem’’ ( ba­rem ne da se zna) pa kao da ni­je ni do­la­zio, ako bi se gle­da­lo po sta­rom obi­ča­ju da do­ma­ći i stra­ni ugled­ni­ci ko­ji su svo­je­vre­me­no po­sje­ći­va­li Ce­ti­nje, a ni­je ih pri­mio sta­ri go­spo­dar ni­je se ni ra­ču­na­lo da su do­la­zi­li. Ko­ga no­vi go­spo­dar (ni­je bit­no da li ima dr­žav­nu funk­ci­ju) ne pri­mi- dža­ba je mla­tio po Pod­go­ri­ci.
Da­čić je je­dan od onih srp­skih po­li­ti­ča­ra ko­ji se jav­no hva­li da ne­ma cr­no­gor­skih ko­ri­je­na- sma­trao je da će mu to bi­ti pred­nost po­sli­je pred­sjed­ni­ka Mi­lo­še­vi­ća i Ta­di­ća. Mla­đan je ušao u po­li­ti­ku- bio je pr­vi pred­sjed­nik mla­dih so­ci­ja­li­sta u Be­o­gra­du 1990. i port­pa­rol SPS-a od 1992. do 2000 . go­di­ne.
Ka­da je po­čet­kom de­ve­de­se­tih Be­o­grad po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja bri­tan­skih la­bu­ri­sta, u sa­li za sa­sta­nak str­plji­vi en­gle­ski džen­tlme­ni na­kon du­žeg če­ka­nja gu­be živ­ce i tra­že od do­ma­ći­na ob­ja­šnje­nje za­što ne­ma nji­ho­vih pred­stav­ni­ka. Od­go­vo­re­no im je: oni su (Ivi­ca Da­čić i Go­ran Per­če­vić) bi­li pri­sut­ni od po­čet­ka sa­stan­ka. Srp­ska dvo­čla­na de­le­ga­ci­ja iz­gle­dom i go­di­na­ma ni­je se, po svoj pri­li­ci, ukla­pa­la u en­gle­ske kri­te­ri­ju­me ba­vlje­nja po­li­ti­kom. Ina­če, dvo­ji­ca mla­dih so­ci­ja­li­sta su ,,svo­je­vre­me­no či­ni­li ne­raz­dvoj­ni tan­dem SPS-a”. No­vi­na­ri su ih zbog za­jed­nič­kog na­stu­pa­nja zva­li Bim i Bam. Sa­rad­nja je pre­ki­nu­ta ka­da je Per­če­vić po­lo­vi­nom no­vem­bra 2014. uhap­šen zbog sum­nje da je iz­vr­šio vi­še kri­vič­nih dje­la u ve­zi sa Uni­ver­zal ban­kom. Po­mi­njao se ta­da i Da­či­ć.
U po­li­tič­koj isto­ri­ji Sr­bi­je Da­čić će osta­ti upam­ćen po od­no­su pre­ma svom po­li­tič­kom ocu Slo­bo­da­nu Mi­lo­še­vi­ću. Uza­lud je Mi­lo­še­vić va­pio i tra­žio od glav­nog od­bo­ra SPS-a da smi­je­ne i iz­ba­ce iz par­ti­je Da­či­ća, na­zi­va­ju­ći ga iz ha­škog ka­za­ma­ta ime­ni­ma ko­ja ni­je­su za na­vo­đe­nje. Bu­du­ći pred­sjed­nik par­ti­je vje­što je ma­ner­vi­sao i ko­ri­stio okol­no­sti po­što je Mi­lo­še­vić bio za­u­zet i po­sve­ćen od­bra­ni svog na­ro­da i svo­je ze­mlje od NA­TO agre­so­ra i ame­rič­kog neo­im­pe­ri­ja­li­zma.
Da­či­će­ve pri­sta­li­ce sma­tra­ju da on ima ve­li­kih za­slu­ga za ,,re­for­mi­sa­nje” SPS-a. Ne­kad (u vri­je­me dok je Mi­lo­še­vić bio pred­sjed­nik ) SPS je imao 500.000 čla­no­va- naj­ja­ča par­ti­ja na Bal­ka­nu. Ko­li­ko Da­či­ćev SPS ima čla­no­va ni­je mi po­zna­to, znam sa­mo da je no­vi šef par­ti­je mo­rao tra­ži­ti ko­a­li­ci­o­ne part­ne­re da bi ušao u Skup­šti­nu Sr­bi­je.
Da­čić je po­li­ti­čar bo­ga­te me­ta­mor­fo­ze. Na­kon iz­bo­ra 2008. po­dr­žao je ko­a­li­ci­ju ,,Za evrop­sku Sr­bi­ju’’ i po­stao pot­pred­sjed­nik i mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va u vla­di Mir­ka Cvet­ko­vi­ća. Tu du­žnost je oba­vljao do 2012. go­di­ne. Da­lje nje­go­vo po­li­tič­ko pre­li­je­ta­nje do­bro je po­zna­to- ta­mo je gdje je i vlast.
Da­či­će­ve iz­ja­ve da­te u to­ku po­sje­te za­slu­žu­ju po­seb­ne ko­men­ta­re. Jed­nu od njih iz­dva­ja­mo. Ri­ječ je o ,,sa­vje­tu” ko­ji je dao Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri da ne bi tre­ba­lo da pre­i­spi­tu­ju nje­nu dr­žav­nost, ni­ti da se ba­ve za­vr­še­nim pi­ta­nji­ma, ka­kva su ne­za­vi­snost ili član­stvo u NA­TO-u”. Da­kle, tre­ba da se in­te­gri­šu u si­stem, da ne po­kre­ću pi­ta­nja ko­ja su ap­sol­vi­ra­na, a i sam Da­čić zna ka­ko je odr­žan re­fe­ren­dum o tzv. ne­za­vi­sno­sti i ka­ko smo ugu­ra­ni u NA­TO. Da­či­ću, i ne sa­mo nje­mu, od­go­va­ra da ak­tu­el­ni cr­no­gor­ski vla­sto­dr­šci s ko­ji­ma dr­žav­ni vrh Sr­bi­je ima ,,do­bre”, ,,ko­rekt­ne” od­no­se, ima­ju što ma­nje pro­ble­ma s opo­zi­ci­jom, na­ro­či­to onim nje­nim bor­be­nim di­je­lom( DF).
Pi­ta­mo Da­či­ća: ka­ko to da Sr­bi­ja ko­ja je pro­gla­si­la voj­nu ne­u­tral­nost ima baš ta­ko do­bre od­no­se s go­spo­da­re­vom dr­ža­vi­com- po­lu­pro­tek­to­ra­tom, ko­ja je li­der u re­gi­o­nu ka­da je ri­ječ o iz­me­ća­re­nju u Va­šing­to­nu i Bri­se­lu. Pr­va je me­đu pr­vi­ma da uve­de sank­ci­je Ru­si­ji- iskre­nom pri­ja­te­lju, ko­ja je za­jed­no sa Ki­nom ga­rant po­što­va­nja Re­zo­lu­ci­je 1244 SB, to jest pu­nog te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i dr­žav­nog su­ve­re­ni­te­ta Sr­bi­je, uklju­ču­ju­ći i po­kra­ji­nu Ko­so­vo i Me­to­hi­ju. Is­pa­da da je zva­nič­na Cr­na Go­ra naj­ve­ći ne­pri­ja­telj naj­ve­ćeg pri­ja­te­lja Sr­bi­je- Ru­si­je. Ima u tim od­no­si­ma zva­nič­nog Be­o­gra­da sa zva­nič­nom Pod­go­ri­com mno­go to­ga ne­ja­snog, da ne ka­žem mut­nog. Vri­je­me će uči­ni­ti svo­je -mno­ge stva­ri će iza­ći na vi­dje­lo.
Bio je red da Da­čić, ma­kar ukrat­ko, pro­ko­men­ta­ri­še muč­ko, na­ru­če­no ubi­stvo Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, ro­đe­nog u po­ro­di­ci cr­no­gor­skog po­ri­je­kla. Da je po­me­nuo, mo­rao je re­ći da su na­ru­či­o­ci nje­go­vog ubi­stva htje­li da po­ru­če pre­o­sta­lim Sr­bi­ma na Ko­sme­tu da im ta­mo ne­ma op­stan­ka, ni­ti po­vrat­ka oni­ma ko­ji su mi­sli­li da se vra­te na svo­ja og­nji­šta.