- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Evrop­ski ko­me­sar Jo­ha­nes Han po­sje­tio je Pod­go­ri­cu i sve što je re­kao bi­lo je već vi­đe­no i ra­ni­je re­če­no. No­va stra­te­gi­ja EU bi­će, to je već iz­vje­sno, no­va man­tra vla­sti u Cr­noj Go­ri, a bez mno­go sum­nje i u Sr­bi­ji. Da li je iko od po­li­ti­ča­ra, no­vi­na­ra i uop­šte za­in­te­re­so­va­nih či­tao do­ku­men­te EU? Ako već ni­ko­ga ozbilj­no ne za­ni­ma bi­ro­krat­ska skri­bo­ma­ni­ja, mo­gli bi ma­kar da se pri­sje­te ra­ni­jih obe­ća­nja: od So­lu­na 2003. sve na­o­va­mo... Sje­ti­mo se Van Rom­pe­ja, od pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Ve­li­ka obe­ća­nja i na­ja­ve uklju­či­va­nja Cr­ne Go­re su već tra­di­ci­ja.
Po­seb­no je bio za­ni­mljiv istup pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća. On je kao po­seb­nu pred­nost Cr­ne Go­re na­veo ka­ko je ona si­gur­na na svom pu­tu. Mi­slio je valj­da da ta­ko de­nun­ci­ra svo­je ne­sreć­ne su­sje­de – Sr­bi­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu i, mo­žda, Ma­ke­do­ni­ju, ko­ji­ma je za­jed­nič­ko to što su u ve­ćoj mje­ri de­mo­krat­ske i što bra­ne svoj iden­ti­tet i ze­mlje. Za raz­li­ku od njih, Cr­na Go­ra ima re­žim ko­ji je va­žni­ji i ne­ka­ko „ši­ri“ i od dr­ža­ve i od gra­đa­na.
Za­ni­mlji­vo je ka­ko evrop­ske bi­ro­kra­te la­ko i br­zo iz­no­se ocje­ne ko­je od­go­va­ra­ju in­te­re­si­ma nji­ho­vog rad­nog mje­sta, a po­ne­kad i dr­ža­ve iz ko­je su po­te­kli. Ni­ko da spo­me­ne za­što EU go­vo­ri o pro­ši­re­nju do 2025. go­di­ne? Ri­ječ je o raz­do­blji­ma stra­te­gi­je i pe­ri­o­di­ma fi­nan­si­ra­nja. Bu­du­ći da će sle­de­ći bu­džet EU – sed­mo­go­di­šnji – bi­ti do­ne­sen tek 2020. iz­gled­ni­ja per­spek­ti­va je 2027. go­di­na. Vla­sti Cr­ne Go­re, me­đu­tim, ra­ču­na­ju čak na du­blju neo­ba­vi­je­šte­nost gra­đa­na. Kao da se ne sje­ća­ju ka­ko smo svi bi­li svje­do­ci vi­še­go­di­šnjeg nad­mu­dri­va­nja na­ci­o­nal­nih vla­da dr­ža­va čla­ni­ca EU oko sva­kog va­žni­jeg ko­ra­ka ne­ke dr­ža­ve pri­li­kom pri­stu­pa­nja. Od­lu­ka bi­ro­kra­ti­je u Bri­se­lu ni­je bez zna­ča­ja, ali ni­je pre­sud­na i ni­je raz­log za ovo­li­ku pro­sla­vu. Sje­ti­mo se ka­ko je oko ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO do­slov­no sva­ki ame­rič­ki kon­gre­smen po­je­di­nač­no mo­gao da za­u­sta­vi i od­lo­ži či­tav pro­ces.
Uvi­jek sam mi­slio da je Evrop­ska uni­ja, iz­me­đu osta­log, i skup vri­jed­no­sti. Za­što on­da uoči pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri i iz­u­zet­no va­žnih iz­bo­ra za upra­vu u Gra­du Be­o­gra­du iz­la­ze sa ova­kvim na­ja­va­ma ko­je ne zna­če ni­šta dru­go do jef­ti­ne iz­bor­ne slo­ga­ne za auto­krat­ske vla­sti? Pri­je šest go­di­na u Bri­se­lu su To­mi­sla­vu Ni­ko­li­ću če­sti­ta­li iz­bor­nu po­bje­du ne­ko­li­ko sa­ti pri­je za­tva­ra­nja bi­rač­kih mje­sta. U to vri­je­me ova če­stit­ka ima­la je zna­čaj za­to što je pod­sta­kla dio na­ših naj­si­ro­ma­šni­jih i od ži­vo­ta po­naj­vi­še une­sre­će­nih gla­sa­ča da po­žu­re, ostva­re svo­je pra­vo i iz­vr­še du­žnost pre­ma po­bjed­ni­ku.
Han go­vo­ri o to­me da opo­zi­ci­ja tre­ba da pre­ki­ne boj­kot skup­šti­ne?! To­ga za­i­sta ne­ma u de­mo­krat­skim evrop­skim dr­ža­va­ma. Ali, da li je Đu­ka­no­vi­će­va Cr­na Go­ra de­mo­krat­ska? Da li je ona evrop­ska u smi­slu vri­jed­no­sti ko­je Bri­sel, ma­da ne vi­še ta­ko gla­sno i ja­sno, ipak pro­mo­vi­še?! Ko­li­ko je u EU po­li­ti­ča­ra sta­vlje­no van za­ko­na i otje­ra­no na sud zbog na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra? Ko­li­ko je po­li­ti­ča­ra po­put An­dri­je Man­di­ća, Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća pro­go­nje­no na osno­vu iz­mi­šlje­nih i fal­si­fi­ko­va­nih do­ka­za? Ko­li­kom bro­ju evrop­skih po­li­ti­ča­ra je od­u­ze­to dr­ža­vljan­stvo ka­ko što je to bio slu­čaj sa Pre­dra­gom Po­po­vi­ćem? Ko­li­ko njih je vri­je­đa­no i go­nje­no kao Ne­boj­ša Me­do­je­vić? U Ukra­ji­ni je u to­ku gra­đan­ski rat u ko­me su već iz­gi­nu­le hi­lja­de lju­di, pa upr­kos sve­mu ne ču­je­mo za ova­ko si­ste­mat­ski, ma­li­ci­o­zan i ma­lig­ni pro­gon.
Ha­nu je ne­pri­ja­tan taj boj­kot. Mo­žda bi že­lio da u nje­go­voj Austri­ji par­la­ment jav­no osu­đu­je od­lu­ke su­da, kao što je ne­dav­no uči­ni­la Skup­šti­na Cr­ne Go­re?! Ta in­va­lid­na, re­žim­ska ve­ći­na ogla­si­la se gr­de­ći od­lu­ku Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci da Go­ran Đu­ro­vić u ro­ku od osam da­na bu­de vra­ćen na mje­sto čla­na Sa­vje­ta RTCG. Mo­žda je ide­al­ni po­li­ti­čar za Austri­ju cr­no­gor­ski mi­ni­star ko­ji i zva­nič­no pri­ma dvi­je pla­te?!
Po če­mu je da­nas Cr­na Go­ra već čla­ni­ca EU? Pre­mi­jer Mar­ko­vić se di­čio spolj­nom i bez­bjed­no­snom po­li­ti­kom. Sva­ka mu čast! So­li­da­ri­še se sa sva­kom im­pe­ri­ja­li­stič­kom i za­vo­je­vač­kom od­lu­kom Bri­se­la. Div­no. Sank­ci­o­ni­še Ru­sku Fe­de­ra­ci­ju. Do­mi­šlja­to. To ni­ka­da ni­ko u Cr­noj Go­ri ni­je ra­dio. Ali, haj­de da ka­že­mo da je ri­ječ o vi­zi­o­na­ri­ma i ino­va­to­ri­ma. Gdje je ta od­lič­na do­bro­su­sjed­ska po­li­ti­ka? Da li su ri­je­še­ni gra­nič­ni spo­ro­vi sa „Re­pu­bljik Ko­so­va“, ne­pri­zna­tom pa­ra­dr­ža­vom ko­ju je Đu­ka­no­vi­ćev re­žim pri­znao me­đu pr­vi­ma u svi­je­tu? Ni­su. Ima li rje­še­nja za gra­nič­ni spor sa brat­skom Re­pu­bli­kom Hr­vat­skom? Ne­ma. Ka­ko mo­že bi­ti do­brih od­no­sa sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom ka­da je srp­ski na­rod, ko­ji je u BiH su­ve­ren, obes­pra­vljen u či­ta­voj Cr­noj Go­ri? Ko­nač­no, ako je zva­nič­na Pod­go­ri­ca u ne­ka­kvom sa­u­če­sni­štvu sa Vu­či­ćem i Da­či­ćem, to ne zna­či da smo mi ov­dje za­bo­ra­vi­li da je Đu­ka­no­vi­ćev re­žim obes­pra­vio če­tvrt mi­li­o­na na­ših gra­đa­na (uglav­nom Sr­ba, ali ima tu i Cr­no­go­ra­ca, Bo­šnja­ka i Mu­sli­ma­na), ko­ji su isto­vre­me­no gra­đa­ni Cr­ne Go­re. Mi­sli li Mar­ko­vić da je do­bro­su­sjed­ska po­li­ti­ka od­nos nje­go­ve vla­de pre­ma cr­kvi, isto­ri­ji, Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, svoj bra­ći na­šoj...?
Mi mo­žda tre­ba da pri­stu­pi­mo Evrop­skoj uni­ji. Han i bra­ti­ja sva­ka­ko tre­ba tek po­no­vo da po­sta­nu „Evro­pa“.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)