- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Ostao sam dužan tekst o Noćnim vukovima, ili, pak, dosad nije bilo potrebe pisati o nečemu što se podrazumijeva, odnosno, za šta sam vjerovao da se podrazumijeva i dovoljno zna- možda Vukovi nisu ono najbolje među nama, ali svakako jesu oni koji najboljem teže!
Što se mene tiče, sasvim dovoljno da ih s ponosom zovem- braćom, jer braća jesu!
Ne čudi me histerija koja je na sam pomen Noćnih vukova zavladala u BiH (bez naše Republike Srpske, razumije se) i što su Aleksandra Zaldastanova daleko poznatijeg kao Hirurg i Sašu Savića, brata Švabu, stavili na crnu listu i zabranili im ulazak u državu nastalu na teroru, srpskoj krvi i patološkoj mržnji prema svemu pod svetom sjenkom krsta, ali me zapanjuje koliko neki u Srbiji reže i kidišu na pomen najčuvenijeg moto-kluba, Hirurga, Švabe i ostale braće!
Za pomenutu kvazidržavu, generalnog distributera terora i terorista za Balkan, a bogami i mnogo, mnooogo šire, Noćni vukovi, Hirurg, Švaba, sva ostala braća, svaki pomen zavjetnog jedinstva Srbije i Rusije- predstavljaju smrtnu opasnost jer, avaj, previše mirišu na tamjan, voštanice, liturgiju, pričest, čast, nezaborav zla učinjenog prema srpskom narodu za koji je stradalo i stotine braće Rusa, dobrovoljaca u minulim ratovima, ali, rekoh, tužno je što jednako misle i neki bezumnici odavde, govoreći o njima kao o bahatim i obijesnim motoristima, valjda računajući da su svi na dvotočkašima nalik onim američkim protuvama iz Anđela pakla, ili, što je vjerovatnije, valja im opravdati dušu prodanu za manje od šake dolara i vjeru da Bog živi u Bijeloj kući…
A, šta su, zapravo ko su Noćni vukovi?
Rekoh, braća! Motoristi- da, zapravo, zaljubljenici u ta čuda koja nikad nisam volio, priznajem, ali prije svega ljudine koji uopšte ne pretenduju da to budu, već to jesu!
Aleksandar Zaldastanov Hirurg je čelni čovjek Vukova, izuzetno uticajan u Rusiji, Putinov prijatelj, naizgled grub i zaje.an lik ali nadasve rijetko čista i dobra duša!
Znam, poznajem ga, baš kao i brata Švabu, Doktora, bezmalo sve koji čine ogranak Noćnih vukova u Srbiji i koji su jednako „zaje.ani“ na prvi pogled, ukoliko je taj pogled pun predrasude i osude zato što nisu tek prljavi, pijani i masni bajkeri, već ljudi na motoru s idejom i misijom!
Vukovi su najprije i ponajviše lučonoše pravoslavlja, morala, principa, časti i poštenja!
To ih i kvalifikuje za članstvo u bratstvo, a ne jačina ili model makine koju sedlaju i baš to ih čini toliko „strašnima“ i nepodobnima tamo gdje bi neki da utihnu jevanđelja, liturgije, molebane, pričesti…
Kao takve sam ih i upoznao, ima tome bezmalo decenija, i zavolio! Ne kao motoriste, to nije, ponavljam, moj par rukavica, već kao ljudine koje su stajale ispred svog naroda kada je najteže, a sklanjali se u stranu kad vjetrovi utihnu.
Radeći svojevremeno intervju sa Hirurgom, ostao sam zatečen s koliko ljubavi govori o Kosovu i Metohiji dok su ga se još tad onoliki odricali ovdje.
Govorio je o našoj svetinji kao o svojoj kolijevci, plamtio je zbog stradanja bratskog mu naroda i zaklinjao se da Noćni vukovi nikada neće izdati taj lakat božje zemlje date nam kao najveći blagoslov.
I nisu! Znam, bio sam, vidio, stajali su srpski i ruski Vukovi rame uz rame ispred svog naroda dok je na Kosovu i Metohiji vrilo!
Svog naroda, jer nema za njih kao i za svakoga od nas razlike između dva naroda jedne duše!
Znam, vidio sam koliko su tona humanitarne pomoći sakupili za stradalno Srblje, koliko su akcija organizovali da se pomogne prognanicima, koliko su, onako robusni i naoko grubi, suza isplakali stojeći pred podivljalim kforovcima dok su batinali žene i djecu!
Znam o Noćnim vukovima sve što treba da znam- braća su, svakome!
Znam o Noćnim vukovima sve što treba da znam- nisu najbolji ali najboljem teže!
Znam o Noćnim vukovima sve što treba da znam- mirišu tamjanom više negoli benzinom onih čuda što krote!
Znam o Noćnim vukovima sve što treba da znam i zbog toga sam ostao dužan ovaj tekst, da bi oni bezumnici odavde znali- bratstvo Srba i Rusa blagosloveno je od Gospoda, a vaša mržnja prema toj „pošasti“ od dubine ništavila vašeg jalovog postojanja!
Rekoh i ponoviću- ne čudi me histerija onih koji na sam pomen Srbije, Rusije i pravoslavlja oštre čakije, ali me zapanjuje da im usred Srbije neki terciraju u tome!
Zapravo, ništa me više ne zapanjuje jer odavno je ovdje čovjek čovjeku postao vuk, ali još ima Vukova koji su spremni da brane Srbiju od podivljalih kurjaka- onih Noćnih, blagoslovenih da motorima utru pute do samih nebesa…