- Piše: Magda Peternek

Da se ’’tatin sin’’, nedavno ’’bičevan’’ ne bi osjećao usamljeno u toj mojoj misiji i zasluženoj presiji prema njemu, osjećam veliku odgovornost, a samim tim i ogromnu potrebu da svoj bič usmjerim ka još jednom kiču, i nazovem ga-mamin sin. To je onaj sin što ga majka ’’samo jednom rađa’’. I nije što je njen, nego je ’’objektivno’’ najbolji i najlepši. Niko osim on, njen sin, sin svoje jedine majke ’’u svijet’’, nema takvu majku ’’na svijet’’. Nije što ga je njegova majka rodila, ali je nekako pljunuti ona. Ko da su joj glavu ’’okinuli’’ pa turili na njegova ramena. Oči iste njene, žeravice, ljubi ga majka. Nosila je njega jedina majka (k’o nijedna) devet punih mjeseci u utrobi svojoj. Osjećala svaki trzaj, svaki damar, svaki pokret. Odgajila je ona svoga maminoga sina, vezala ga uz sebe tako jako da nema te sile, ili ne daj Bože kakve žene da ga od rođene majke može razdvojiti. Nije ona džaba osluškivala je li joj sinak od trides’ i kusur došao do ponoći kući. Nije ona džaba sjutra do podneva, išla k’o po jajima da sina ne probudi. Nije ona tek tako podgrijavala pet puta ručak, dok se ’’djetence’’ ne rasani. Nije ona uzalud tepala- Cile, mile, pile.. da bi ga sad tako lako odvojila od sise, ili da bi ga tamo neka još i zavoljela! Ko to može voljeti više sina njenog jedinoga, nego ona! Niko vala, dok je ona u ’’ovu pamet’’. Niko kao ona ne zna zagrliti, ne zna poljubiti, ne zna ušuškati i pokriti. Niko kao ona ne zna utješiti, a tek zakuvati i zamutiti. Samo majka sina svoga jedinoga zna obradovati i razveseliti. Niko kao ona ne zna pitu napraviti. Ne slobodno, ta se još nije niti će se roditi. Ne može se sinu njenom, ’’tamo neka’’, ko zna odakle i od kojih, kao majka pod kožu uvući. Ona, ta neka, iz nečije tuđe kuće i ko zna od kojih, ’oće sina jedinoga da joj preotme. ’Oće sve ono što je uložila u njegovo ’’zdravo i pravo’’ vaspitanje jedna rospija da pokvari i da ga skroz iskvari. Majka je njemu, a ne ’’tamo neka’’ rane vidala i temperaturu skidala, od 25. pa na ovamo.Samo njene ruke znaju koliko je samo krompira ogulila, ne bi li mu na noge obloge privijala. Svaki bogovetni dan mu je supu pileću na slamku davala, čak mu je i za 30. rođendan sve dobro ispasirala. Ljubi ga majka, srce majkino će da prepukne, da mu sad neka druga ruka umjesto njene sarmu savija. Ne može mamin sin da izabere neku, koja će mu više od majke značiti. A tek ako se i tašta pride odnekud pojavi, ne bi majka sredstva birala da je brzopotezno ne ’’odjavi’’. Jedna je majka sine majkin, da bi se sa njom iko mogao upoređivati.Ni majka tebe ni sa kim ne upoređuje, niti ti iko može i primaći. Čuvaj se sine moj, sve su žene iste osim tvoje majke. Svaka bi nešto od tebe da prigrabi, da te iskoristi, da joj dijete napraviš, pa da te posle k’o loptu šutne. U majku se ti uzdaj, za suknju se njenu drži i ne odvajaj se nikad, blagoš majci. Žene dođu i prođu, a majka ostaje zauvjek i kad je nema više. Tek ćeš onda vidjeti šta si u njoj imao i šta su ti njene riječi značile. Ne može ti neka druga od majke veća ljubav biti. A i ako može, onda ona nije za tebe. Bježi od nje koliko te noge nose.
Nego, pile majkino, ’ajde da večeraš, pa da ti majka pročita neku bajku prije spavanja. Neće ti to nijedna druga čitati u tridesetoj. Samo majka, ljubi ga majka.
Eto, dragi moji, ako ste pronašli bar nešto u ovom ’’bičevanju’’ što vas je podstaklo da razmišljate, biće mi drago, jer sam ’’ošinula’’ tamo gdje treba. A, da treba, treba vala! Znamo to i ja i moj bič. Jer mamin sin je kič.
(Autor je pjesnik)