- Autor: Haris Pašović

Postoji pretpostavka, u medijma i dijelu međunarodne zajednice da stanovnici Bosne i Hercegovine žele da žive bolje. Međutim, kada ispitamo dominantne osobine društva u BiH, moguće je izvesti sedam dokaza koji obaraju tu pretpostavku.
Ima nešto skoro mistično u životnom stilu većine BiH građana. Broj sedam ima svoju mitsku povijest: hrišćanstvo tvrdi da je Bog stvorio zemlju za sedam dana, govori se o sedam smrtnih grehova; islam i judaizam govore o sedam nebesa.
U Bosni i Hercegovini možemo govoriti o sedam stanja društvenog duha zbog kojih nam je ovako kako nam je. Ovi dokazi su izvedeni iz društvene prakse.
Prva tri dokaza spadaju u sferu političkog mišljenja:
1. „Dobro je, samo nek‘ ne puca!” - Mir se u BiH shvata kao odsustvo rata. Sve dok te neko ne ubija, ili tebe ne tjera da ubijaš – život je dobar. Mir se ne shvata kao napredak, kreativnost i inventivnost. Mir se shvata isključivo kao odsustvo fizičke prinude.
2. „Izdržao je Mujo i gore!” - Ovaj princip herojstva u trpnji obezbjeđuje da nema želje za bilo kakvim individualnim ili društvenim napretkom. Kapacitet Muje da trpi je neograničen.
3. „Ne talasaj‘‘ - Ukoliko neki pojedinac i poželi da akcijom sprovede promjenu, aktivira se društveni princip „Ne talasaj‘‘. Društveno okruženje se obrušava na pojedinca, demontira njegovu ili njenu akciju koja vodi promjeni i teži da pojedinca vrati u mediokritetsku ravan poznatu pod imenom „Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane”.
Sledeći dokaz pripada sferi duhovnosti:
4. „Akobogda” - Primjena uzrečice „akobogda” u svakodnevnom jeziku poprimila je razmjere pandemije. „Akobogda” pokriva sve od ekonomskog prosperiteta do seksa. Polaganje ispita na fakultetu, zakazana kafa za sjutra po podne, politički napredak, sportska kladionica, izgradnja autoputa – zapravo sve - zavisi od božje volje. Ovaj komotni determinizam oslobađa odgovornosti za bilo koju akciju. Sve je u božijim rukama, pa tako nema potrebe za bilo kakvim planom, strukturom, ili, ne daj bože, zalaganjem. Prebacujući na Boga da se brine da li će im zagoreti ručak, da li će im dijete postati narkoman ili da li će vlada povećati porez, Bosanci i Hercegovci su uspješno skinuli sa sebe svaku odgovornost za vlastiti život.
Sledeća dva dokaza su iz domena ekonomskog razvoja:
5. „Ne mogu oni mene malo platit‘ kol‘ko ja mogu malo radit‘.” - Ova drevna bosansko-hercegovačka izreka opisuje ekonomsku mudrost stanovnika jedne od tri najsiromašnije zemlje Evrope. Nije poznato da se ovakva ekonomska misao pojavljuje i u jednom drugom svjetskom jeziku, osim u bosanskom, srpskom i hrvatskom.
6. „Nemam ja vremena da radim” - Moderna biznis misao u BiH bilježi još jedan doprinos svjetskim ekonomskim teorijama. Ovaj misaoni dijamant, koji transcendira logiku i fiziku, uspješno devastira svaku do sada poznatu ekonomsku doktrinu. Princip „Nemam ja vremena da radim” nastao je krajem 20. vijeka u BiH kao progresivni bh pogled na tranziciju ka slobodnom tržištu. U svakodnevnoj praksi očituje se u i u sledećim formulama: „Daj meni i daj odmah!”, „Pare dolaze same, samo treba skontat‘ kako!” i „Previše sam ja pametan/a da bih radio/la.”
Sedmi dokaz je iz domena fizike i oslanja se na Opštu teoriju relativnosti:
7. „Ma” - Početak rečenice sa „Ma...” omogućava dosledno rušenje svakog strukturiranog napora. „Ma...‘‘ obezvrjeđuje svaki rad, odluku, svaki konstruktivni pokušaj i svaki izniman rezultat. „Ma, daj, šta on ima doktorirat‘, a ja iš‘o s njim u školu?‘‘‘, „Ma, hajde popi, ba, jaro!‘‘ (npr. upućeno liječenom alkoholičaru); „Ma, ne mogu se ja njoj zamjerat‘...”, i mnogi drugi primjeri uvijek su u funkciji relativiziranja svakog idividualnog ili kolektivnog napora. Riječ „Ma‘‘ je riječ-zločinac i morala bi biti stavljena izvan zakona.
Žalosno je što Evropa nikako da prihvati fatalnu privlačnost ovih sedam stupnjeva duhovnog razvitka u BiH. To je ista ona Evropa koja radi od jutra do mraka, a i vikendom, ta anti-neradnička, racionalna, bosnofobična Evropa! Ta Evropa koja njeguje svoju demokratiju, svoju nauku i umjetnost, koja ima auto-puteve, parkove, bazene i sportska igrališta. Mi u takvu Evropu nećemo!
wwwbuka.com