-Piše: Milisav S. Popović

Krazim hora - posuda u koju Bog nakuplja molitve što ih jadni ljudi sriču. U nekim spisima je nazivaju i „kotao potreba“. Na svakih osam hiljada godina, mora da je napuni do vrha, kako bi se (onako neuslišene) izlile u melem... i izliječile Gospoda. Jer... da li ste uopšte znali da je Bog ranjen od sopstvenog trajanja?
Papirdžija - sestra Svetog duha. Tiha pratilja Božja... čuva i zapisuje njegove silaske na Zemlju. Miriše na izlegle laste i žubor potoka. Vrlo je usamljena... toliko, da je nevidljiva.
Čovjek - rijetka ruža među ljudima. Nekad, skoro nikad doduše, ali nekad... ljepša i od samog neba. Skoro pa sunce... skoro da je i nema. Kunem se... Najređa legenda.
* * *
Raširio je dlanove... voda od ljudske svrhe poteče niz prste i uli se u sud.
-Gospode - prilika od vječnog zapisa obrati mu se čim je odmjerila sadržinu Krazim hore - Da li si sakupio koliko si želio?
Ošinu je pogledom. Da nije bila od besmrtnosti, sagorela bi.
-Nešto... Većinu, da.
-Hoćeš li me počastvovati objašnjenjem?
Svuče sa sebe prikaz čovjeka, i zablista u božanskoj odori.
-Uhh... draga moja Papirdžijo... - djelovao je umorno, iako to bijaše nemoguće -... Falila je samo kap. Samo kap. Kako sam mogao da tako loše procijenim, pitam se?
-Ispričaj mi, a ja ću zapisivati...
-Tri dana sam proveo među ljudima... Tri dana sam dodirivao najnesrećnije.
-Koga sve?
-Prvo je bila ona udovica... - prikaza lik žene koja je djelovala osušeno -... Kad sam joj rekao da sam njen Bog, pala je ničice i molila da joj djecu spasim bijede.
-Što si učinio, Gospode?
-Darovao sam joj sve... i više od toga. Eno je dolje, u raskoši. Neće biti nedaća... biće pod zaštitom anđela.
-Koliko si od nje dobio?
-Izvukao sam dosta. Dva krčaga „srži“... sigurno dovoljno da ne moram da joj tražim da se više moli ikome...
-Ko je bio sledeći?
-Onaj jadni starac... što je od gube krepavao. Njemu sam dao novu mladost, vid i noge sam mu povratio... sve što me zamolio... ostvario sam.
-Koliko od njega?
-Sigurno tri puna krčaga. Ruke su mi otežale od vode njegovih potreba.
-To je već pet punih. - Papirdžija odgovori - Falilo je samo još dva. Koga si sledećeg spasio?
-Izgubljene što su tumarali pustinjom... Međutim, među njima je bilo i go.ana... ubica i sjecikesa... njih sam ostavio da tumaraju... dok ne pocrkaju. Ostale sam odveo do oaze. Puna dva krčaga izvukoh... ali falilo je samo malo. Možda kap ili dvije...
-Šta se desilo?
-Vrijeme je isticalo... a ja sam na kraju te kolone mučenika vidio sitnu priliku... Jedno ubogo dijete bez ruku... pomislih da je dječak, zbog prljavih obraza i kratke kose... kad se približih, gle! - djevojčica. Stopalima je valjala neke grudve od vlažnog pijeska. Nos joj curio u slinama... nije imala vid kakav treba. A ni zuba... čini mi se da je umirala... u mukama. Ali... - dodirnu Papirdžiju do ramena -... igrala se. Zaigrala. Nešto pjevušila... kikotala se insektima što su je ujedali... Priđoh joj, ponadah da ću od nje kolosalne molitve dobiti... - utanji mu glas u mukoj pauzi.
-Gospode?
-Oprosti... Elem, priđoh... rekoh joj „Zdravo bila, dijete. Kako si mi? Ja sam tvoj Bog. Tvoj Bog jedini!“
-Pa šta bi? Da li ti se isplaka siroče? Šta te sve umoli?
-Papirdžijo... pogledala me dubokom maglom iz očiju... prestala je grudve od pijeska valjati i odgovorila: „Drago mi je, Bože. Ja sam Alma“ - sad se Gospod zagrcnu - Zato se ne mogu izliječiti... Nije ništa tražila... kotao potreba pred njom je ostao nemoćan. Pitala me... ona mene?! Svoga Boga...: „Kako ti mogu pomoći?“
* * *
Kad ne možeš da spavaš
od boli koja te grli kao što noć savija u sebi mrak
postoje zakoni koji se prekršiti mogu ako je u tebi nebeski dah.
Tinjaju nekud okolo sitne kapi što nemaju odliva.
Oni, što i dok nestaju ne daju drugima da sa životom prestanu.
Ne mole... samo slušaju.
*
Reći ću ti, prije poslednjeg poljupca,
„Ako je za me noć već istekla... tebi je večer tek počela.“
Za tvojih narednih osam hiljada godina.
~Moja jedina molitva~
*
U svijetu skrušenih ljudi i oštećenih bogova
Gdje svako puni svoj krčag potreba
Krazim hora sačinjena od brige i davanja
tu je tajna sveg melema.
U meni je Alma zavazda.
Zato... Kako ti mogu pomoći?
dušo ranjena...
(Autor je književnik)