-Piše: Milisav S. Popović

Forenzika i silni stručnjaci za „mikrotragove” često nisu imali vremena da odgovore na neka pitanja... Jer, naizgled obične pojave iskovane su u vatri luči i rose. Među njima su prsti, a na njima krovovi bajke… Evo šta sam otkrio. Da li otisci zarastaju istim putem, istim šarama?

Uglavnom da. U većini slučajeva površinske povrede na prstima neće poremetiti zapis na vrhovima. Samo kada nastupe opekotine većeg stepena, brazde mogu da se izmijene. Tada se jezikom struke kaže da su papilarne linije na jagodicama oštećene, ili u potpunosti nestale. Ipak, među narodima koji žive oko ledenih mora primijećena je neuobičajenost - čak i kada bi odsjekli parče jagodica, zajedno sa dermisom, otisci bi se regenerisali.

Koliko dugo se otisci zadržavaju na površinama predmeta?

Zavisi od mnogo faktora: dostupnosti predmeta i uslova koji vladaju u okolini. Zavisi od površine i prirode materijala, svakako… ali i od toga od kakve je tvari duša počinioca. Jer, Asirci i Vavilonci su vjerovali da obeščašćene žene i ubijena djeca na butnom dijelu palca uvijek kriju trag od kažiprsta ubice. Trag, kažu, ostaje i kada tijelo istruli. Slijepi se sa kostima.

Ako se vratimo modernoj nauci, potvrđeno je da u nekim slučajevima otisci mogu biti izolovani i nakon četrdeset godina - ako je predmet čuvan u idealnim uslovima.

Pa, od kada datira ova tehnika?

Otisak prsta najstarija je bimoterijska analiza za identifikaciju lica. Vrlo drevan zanat… nastao nekih dvije hiljade godina prije Hrista. Tradiciju korišćenja otisaka kao sredstva za prepoznavanje uveliko su praktikovali Kinezi, Japanci i već pomenuti Vavilonci i Asirci.

Ipak, bez obzira na dugu tradiciju, prve naučne temelje dao je škotski doktor Henri Faulds 1880. godine. Šest godina kasnije (1886.) ponudio je svoj koncept Londonskoj metropolskoj policiji. No, bio je odbijen. Skoro ismijan. Govorkalo se u određenim krugovima da je ta metoda bila previše „vještičarska”.

Kako nastaju otisci, odakle dolaze?

Ovaj odgovor se krije u majčinom stomaku… tokom trudnoće. Dok je žgepče malo, počinje nehotice da dodiruje jastučnicu u kojoj spava. Povremeno prstići pređu po pupčanoj vrpci ili taknu neke druge sitne tvari što plutaju u plodovoj vodi. Svaki od tih dodira ostavlja za sobom brazdoutisnutu uspomenu.

Iako nauka ovo još potvrdila nije, glavni razlog za formiranje papilarnih linija jeste u djetetovoj namjeri da čim se rodi što čvršće zagrli mati… i da uz pomoć sitnih zareza na prstima ne sklizne iz zagrljaja.

Postoji li naučno objašnjenje o svrsi?

Analize i laboratorije nemaju pojma… ali prije nekoliko hiljada godina je zapisano da te šare sa jagodica sačinjavaju Makebu. Mapu mjesta na koje za života treba da stigneš.Tamo te čeka nešto što ti tako jako treba… neko blago, možda biće neko drago… šta god bilo, neznano je drugome. Onog trena kada stigneš – otisci se brišu, prsti postaju glatki i nezagrebani… Makeba je ispunjena. Ali za tu priču treba nešto više od heroja.

* * *

U „Pravilniku” piše da su otisci u mastilu najefikasnija metoda prepoznavanja… isto mislim da je miris duše najpouzdanija biometrija.

* * *

Dlanovi su stegnuti u pesnicama. Krune su na glavama pogrešnih kraljeva. Čisti ljudi zalutali u prljavim gomilama. Svi oko tebe su kao meteori – pojave se i nestanu iznenada.

Nema otisaka… od većine neće ostati tragova. Osim u glupim administrativnim arhivama. Samo smo površinske povrede na civilizacijskim kandžama.

Jedno ti ne dovrših… Makeba traži više od heroja. Traži čovjeka koji je ostao bez ikoga. Jer, tragični gubici sagore u čeljadetu sve ono što druge čini običnima. Samo takav ćeš moći da pročitaš mapu papilarnih linija… samo na taj način možda odgonetneš šta je zapravo tvoja misija… kako se završava Makeba.

Heroji se pamte, legende su vječne. Jedna ti je na prstima. Pitaš li se i dalje „Čemu služe linije na prstima?” Da zagrliš, da se zadržiš i ne sklizneš. Više nikada.

(Autor je književnik)

---