- Autor: Boris Dežulović

Pitalo je to petnaestak znatiželjnih mladića iz noćne smjene splitske Torcide grupicu prolaznika u kasnovečernjoj šetnji supetarskom rivom, djevojku iz Varaždina i trojicu njenih kolega iz Vukovara na sezonskom poslu na Braču. Kako u toj dalmatinskoj verziji kviza „Potjera” nisu dobili tačan odgovor, mladi splitski lovci su, sasvim razumljivo, sustigli i premlatili trojicu sumnjivih Vukovaraca, zajedno s njima i mladu Varaždinku koja se bacila da tijelom zaštiti jednog od njih, a zajedno s njom i lokalnog vatrogasca iz Supetra koji je napadnute nerazumno htio da odbrani.

„Tko je od vas Srbin?” Naizgled jednostavno pitanje očito je u sebi krilo zamku, i vi ste je odmah prepoznali. Svih četvoro sezonskih radnika i lokalni vatrogasac, reći ćete, u formalno-pravnom smislu državljani su Republike Hrvatske. Naravno, pogrešno: udarite se sami o čelo dvadeset sedam puta zaredom. Lijepo, zatrčite se glavom u zid. Tako, dobro vam ide, još samo sedam puta, tri, dva, jedan. Odlično. Idemo ponovo.

„Tko je od vas Srbin?” Dobro, sklupčani na tlu shvatićete da pitanje možda ipak nije krilo zamku i da je odgovor jednostavniji nego što je izgledalo. Od četvero sezonskih radnika na supetarskoj rivi – reći ćete ne razmišljajući predugo – Srbi su ona dvojica iz Vukovara, što se od ostalog Vukovarca razlikuju po tome što su srpske nacionalnosti.

Naravno, pogrešno: donesite sad iz kuhinje nož – ne taj, nego onaj veći – pa drškom noža porazbijajte sami sebi obje arkade i ubodite se u slezenu. Dublje malo, nije za pašticadu, bog ga je.a. Tako, tako. Odlično. Idemo ponovo. „Tko je od vas Srbin?” Zgrčeni od bolova, krvave glave i zamagljena pogleda shvatate da ovo nije popis stanovništva opštine Vukovar, i da je riječ ipak o trik-pitanju. Naravno, promucaćete, da su Srbi sva trojica sezonskih radnika iz Vukovara. I naravno, pogrešno: uzmite sad bejzbol palicu – dobro, može i pajser– pa pažljivo sami sebi nanesite nekoliko težih povreda u predjelu čeljusti. Jače... Tako, tako, vrlo dobro. Idemo ponovo. „Tko je od vas Srbin?” Dobvo, u vedu, reći ćete krvavih usta, držeći u rukama tri-četiri zuba, sad ste vvvo dobvo vazumjeli i pitanje i odgovov. Zabovavivi ste, naime, cuvu: Svbi su dakve svih četvevo. Što ste rekli? Svbi su svih četvevo, i ona tvojica iz Vukovava i ona cuva iz Vavaždina. Srbi su svih četvoro? Da, na to ćete vi nesigurno. I naravno, pogrešno: donesite iz garaže let-lampu, pa spalite sebi lijevo uho. Da, da, do kraja. Odlično. Idemo ponovo. „Koga od vas svrbi?” Nemate, jasno, pojma niti koga svrbi, niti kakve to veze i sa čim ima. Što se vas tiče, to što vas peče i žeže na mjestu lijevog uva svakako nije svrab. „Tko o vama skrbi?” Trenutno niko, iako spaljeno uvo upravo gori od želje za kakvom hitnom medicinskom pažnjom. „Tko je od vas Srbin?” Treći put konačno čujete na ono preostalo desno uvo, pa se udarate po čelu. Aha, to! Da vidimo, ko je Srbin – razmišljate naglas kroz crvenu slinu iz razvaljenih usta – i odjednom vam se iz krvi, dima i slatkastog mirisa spaljenog mesa odgovor sam kaže: pa da, vatrogasac! Zaboravili ste lokalnog vatrogasca! Srbi su dakle svih petoro – i tri Vukovarca, i cura iz Varaždina, i vatrogasac iz Supetra. Naravno, pogrešno: pođite sad lijepo u garažu po bor-mašinu i oprezno probušite sebi oba koljena. Vrlo dobro, sad i drugo, tako. Odlično. Idemo ponovo. „Tko je od vas Srbin?” Nemate više opcija i shvatate da je pitanje mnogo teže nego što ste mislili, pa poslednjim snagama grozničavo kupujete vrijeme i glavu u zarđaloj bačvi prljave, smrdljive vode zadržavate čak i duže nego što vam je splitski torcidaši drže. Razmisli, sjeti se, ko je od vas Srbin, ko je od vas Srbin… „Tko je od vas Srbin?” Halapljivo hvatate vazduh, a iz vode u bačvi očajnički vas gleda odraz nekog odnekud strašno poznatog lica. U krvavoj i izobličenoj bezuboj glavi što vas gleda iz masne vode naposletku prepoznate sami sebe i shvatite: to ste vi. „Eto, je li bilo teško?” začujete onda zadovoljan krezavi glas, i vi konačno otkrijete tačan odgovor na pitanje „Tko je od vas Srbin?”. Da, naposletku prepoznate sami sebe i shvatite: to ste vi. „Tko je od vas Srbin?” Pitalo je to petnaestak znatiželjnih mladića iz splitske Torcide grupicu prolaznika u kasnovečernjoj šetnji supetarskom rivom, ali na kraju ćete – kao i uvijek, na teži način – shvatiti da pitanje nije bilo retoričko, već da je retorički bio odgovor. To što su Srbi te večeri bili samo dvojica sezonaca, a na kraju ispali i njih dvojica i njihov zemljak iz Vukovara i koleginica iz Varaždina i supetarski vatrogasac i vi zajedno s njima – to je samo zato što su se njih dvojica, njihov zemljak iz Vukovara, koleginica iz Varaždina, supetarski vatrogasac i vi našli na putu radoznaloj splitskoj mladosti. Sami po sebi, i oni i vi ste nevažni. Stvar nije bila lična, nije bila ni međunacionalna. Zvučaće vam komplikovano, ali zapravo nije: da biste u Hrvatskoj 2019. godine bili Srbin, uopšte ne morate biti Srbin. „Tko je od vas Srbin?” Pitanje ljubopitljivih splitskih mladosti na supetarskoj rivi zapravo je ključno pitanje hrvatskog identiteta, temeljno hrvatsko pitanje Ljeta Gospodnjeg 2019., efektan odgovor na ono „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj?” iz nedavne predizborne kampanje Pupovčevog SDSS-a za Evropski parlament. Jednostavno pitanje očito je u sebi krilo zamku, i vi ste je odmah prepoznali. „Kako je biti Srbin u Hrvatskoj?” Isto kao i biti Hrvat, odgovorili ste malodušno, jer vam je dosta i Hrvata i Srba i Milorada Pupovca. Kako, međutim, znate? Ko je među vama Srbin, pa da zna kako je biti Srbin u Hrvatskoj? Kažete, niko? Gotovo da više i nema Srba u Hrvatskoj? Naravno, pogrešno: izvadite sad sjekiru i onim se tupim krajem sami snažno udarite 27 puta zaredom u čeonu kost. Jače, jače. Tako, bravo, još samo sedam puta, tri, dva, jedan. Odlično. Idemo ponovo. „Tko je od vas Srbin?” Dobro, obliveni krvlju i sklupčani na tlu shvatićete da pitanje možda ipak nije krilo zamku i da je odgovor jednostavniji nego što je izgledalo. Uz bolnu grimasu i titanski napor, pokazaćete na onu dvojicu sezonskih radnika na supetarskoj rivi, u kasnovečernjoj šetnji sa zemljakom iz Vukovara, koleginicom iz Varaždina i lokalnim nekim vatrogascem. Naravno, pogrešno: uzmite sad iz garaže onaj kamionski akumulator – ne taj, onaj veći – pa potegnite gutljaj sumporne kiseline. Ajde, nije espresso, bog ga je.a. Još, još, tako. Odlično. Idemo ponovo. „Tko je od vas Srbin?” Zgrčeni od bolova, spržene utrobe i zamagljenog pogleda shvatate da ovo nije ni popis stanovništva, ni anketa, ni formular za radnu dozvolu, i da je ipak bila riječ o trik-pitanju. U magnovenju, shvatate da Srbin u Hrvatskoj nije ni po ocu ni po materi, nego po potrebi: kad Domovina zove, svaki je građanin Srbin. Ovdje se, naime, Srbin ne postaje rođenjem, nego smrću. Gdje smo ono stali? Da. „Tko je od vas Srbin?”

wwwbuka.com

---