Kada je te večeri u centralni štab srpske opozicije za osmišljavanje strategije kako naći pravog čovjeka koji će srušiti Vučića uletio neki tip i ushićeno viknuo: „Imamoglu!”, svi su ga gledali u čudu.

-Imamoglu!? Šta je to? – pitao je mali radni kolektiv lidera opozicije.

-Imamoglu, to na turskom znači: „Imamo ga!” – rekao je onaj što je ushićeno uletio i viknuo: „Imamoglu!”

-Imamo ga! – bili su veseli i lideri Saveza za Srbiju, jerbo je biblijsko pitanje srpskog opozicionog miljea - kako naći pravog čovjeka za slanje Aleksandra V. na đubrište istorije.

-Ne mora to biti baš đubrište istorije, može biti i neki drugi nastavni predmet, možemo Aleksandra V. poslati i na đubrište fizike, đubrište matematike, đubrište biologije, đubrište hemije ili đubrište geografije, bitno je samo da je đubrište! – često se čuje u razmišljanjima svekolike srpske opozicije.

Trebalo je dakle više od sedam godina da srpska opozicija konačno kaže: „Imamoglu!”, što na turskom, valjda, znači: „Imamo ga!”, i valjalo je samo otkriti ime tog idealnog čovjeka za spas Srbije.

Ime čovjeka koga imamo je Imamoglu – objasnio je onda onaj što je ushićeno utrčao i viknuo „Imamoglu”.

Stvar je doduše bila malko komplikovana za srpske prilike – Ekrem Imamoglu, novi gradonačelnik Istanbula, razvalio je Erdoganovog kandidata na izborima sa 770.000 glasova razlike, u jednoj tipično vučićevskoj akciji. Prvo je, naime, Imamoglu pobijedio sa 13.000 razlike, ali se onda neki baja erdogansko-vučićevske političke poetike sjetio da bi te izbore trebalo poništiti jerbo u demokratijama srpsko-turskog tipa pobjeđuje isključivo veliki vođa sa svojom još većom strankom i nekim malim gradonačelnikom.

Biju Turci, al’ biju i Srbi, tek – desilo se da na ponovljenim izborima naš idol Imamoglu pobijedi ne sa 13.000, nego sa skoro 800.000 glasova razlike, jerbo je kod Turaka proradio srpski inat. Srpski inat, zanimljivo, bolje proradi kod Turaka nego kod Srba, pa se svekolika srpska opozicija iskreno nada da će kod Srba uskoro proraditi makar turski inat, kad već srpski neće.

-Imamoglua imamo, daj da vidimo šta još treba da imamo što imaju Turci! – odmah je organizovan analitički štab srpske opozicije za analizu turskih lokalnih izbora u Istanbulu.

Utvrđeno je da Turci imaju još nešto što je srpsko, a mi o tome uopšte nismo razmišljali.

-Turci imaju nadu! – rekao je neko na centralnom štabu za analizu istanbulskog glasanja.

-Tačno! Naš srpski narod je izgubio nadu, ali moramo mu vratiti nadu, što prije! – objasnio je jedan od učesnika sastanka srpske opozicije.

Posle duže debate o mitskom pitanju – kako Srbima vratiti nadu koja se trenutno nalazi kod Turaka – zaključeno je da vraćanje nade i nije tako težak poduhvat kao što izgleda.

-Je l’ ima neko broj Nade Topčagić? – pitao je u jednom momentu šef štaba srpske opozicije za analizu istanbulskih izbora.

-Nade Topčagić! – svi su bili zblanuti ovim pitanjem, zblanutiji nego kada se u noći posle 5. oktobra u živom programu na Studiju B pojavila Vesna Zmijanac da podijeli suze radosnice sa gledaocima zbog rušenja Miloševića.

-Turci imaju nadu, ali Topčagić! – objasnio je neko okupljenima na sastanku da se te noći nada među Turcima pojavila kada je sa razglasa puštena pjesma Nade Topčagić „Jutro je”.

-Bog te mazo, sedam godina razmišljamo kako građanima Srbije vratiti nadu, i onda nam Turci uzmu Nadu Topčagić, koja je sve vrijeme bila tu, pored nas, a niko se toga ranije nije sjetio! – među liderima srpske opozicije vladala je euforija, jer je vraćanje nade, njihova omiljena floskula, postala tako opipljiva kategorija.

Na kraju je, jelte, zaključeno da treba angažovati Nadu Topčagić i čovjeka koga konačno imamo, Imamoglua…

-Ništa lakše! A činilo se mnogo komplikovano! – uzdahnuli su lideri srpske opozicije pošto su blagodareći braći Turcima našli recept za rušenje Vučića.

Smišljen je i slogan pod kojim će čovjek koga konačno imamo, Imamoglu, nastupati na izborima protiv Vučića.

Prvi slogan će biti: „Bolje 500 godina pod Turcima, nego 500 godina pod Vučićem!”

A drugi slogan će biti: „Ruši k'o Turčin!”, pandan onom čuvenom: „Puši k'o Turčin”.

Negdje na drugom kraju grada u štabu Aleksandra Vučića zabrinuto su pripremali kontrajmere.

-„Informer”, „Alo” i „Srpski telegraf” sjutra moraju da objave naslove: „Posle makedonskog i ukrajinskog, opozicija sprema turski scenario!” Zatim, Đilasu i Šolaku kao najvećim neprijateljima Srbije treba dodati Nadu Topčagić! Svi moramo u medijima stalno ponavljati: „Đilas, Šolak i Nada Topčagić”. A tokom kampanje non-stop moramo podvlačiti da je Aja Jung mnogo ljepša od Aja Sofije! – napisane su osnovne smjernice za predstojeću kampanju.

I to vam je to. Vaše je samo da izađete na izbore i zaokružite čovjeka koga konačno imamo, Imamoglua!

​rs.n1info.com