-Piše: Vojislav Bulatović

Pijevac: Moje je da otkukuričem, a da li će svanuti, to nije moje! (Narodna mudrost)

Vremenske (ne)pogode sistem oglašava alarmima određenih boja (žuti, narandžasti, crveni). Odnos prema meteo-promjenama je svuda uređen odgovarajućim pravilima ponašanja pa svako društvo ima organizovane službe koje funkcionišu u sklopu cjelokupnog sistema kao njegovi podsistemi. Uređenost tog sistema praćenja i bezbjednosti danas je olakšan satelitskim osmatranjima planete. Više niko i ne pomišlja na vradžbine „upućenih” u „božja dešavanja”, kao nekada. Ako ćemo da budemo realni u komparaciji sa drugim zemaljskim prostorima, u pogledu klimatskih promjena i elementarnih nepogoda od Istoka do Zapada, moramo priznati da smo smješteni u dosta zaštićenoj zoni. Šta bismo radili kad bismo imali američke uragane, azijske cunamije i monsunske kiše, bure priobalnih zemalja i ogromne rijeke, žestoke zime i duga sušna ljeta? To je sve regionalna realnost naše planete. Naše reakcije i nedisciplinovano ponašanje, u odnosu na relativno umjereno „iskakanje” prirodnih sila, koje remete našu opuštenost i prijete imovini na nekom lokalnom prostoru, odražava našu kulturu življenja koja neće da uvaži da priroda nije kriva (bar kod nas) za naše nevolje sa njom!

Zašto sistemski ne postavljamo sebi pitanje: zašto smo uvijek zatečeni većom kišom, „iznenadnim” snijegom, nadošlim rijekama (poslije sušnog perioda!) i zašto smo izgradili kuće u plavnom području ne štedeći ni obradivo tlo? Imamo i Direktorat za vanredne situacije čiji je zadatak da zajedno sa nepogodama objavi svoje postojanje, da nas upozori na oprez, solidarnost, strpljenje i odgovornost… Nije ovaj direktorat jedini direktorat koji zauzima važno mjesto u sistemu, a radi zaklonjen od javnosti. Od francuskog predsjednika smo saznali da je,,NATO u stanju moždane smrti“ a,,EU na ivici ponora“! Narodu je odavno jasno da su veliki uvijek svuda prisutni, a da se mali provlače između njihovih nogu! Ko bi se usudio od mnogih „ravnopravnih“ EU i NATO da kaže ono što je rekao francuski predsjednik? Uprkos ovom saznanju, naši direktorati, komisije, pregovarači i sl. i nadalje će tražiti velike svote budžetskih sredstava za unapređenje pregovaračkog procesa. Što više traje, za njih je bolje! Mogu se pronaći u narodnoj mudrosti u zaglavlja ovog teksta o kukurikanju i zori!

Nikšić je ovih dana, „iznenadila” Zeta (i podzemne vode) koje su u plavnom području Gornjeg polja pokazale lokalnom stanovništvu takvu moć „kakvu niko ne pamti!” (tako su izjavili neki „potopljeni” domaćini).

Vode će i dalje teći kuda im je lakše, ako im „ne pokažemo” drugi put, a obilne jesenje kiše, na našu sreću, vraćaće zemlji vodu koju joj je oduzela ljetnja suša. Tu nauku znaju sva zemna bića pa valjda, i mi, odnedavno, digitalni! Velike kiše su napravile veće probleme nego što bi organizovani sistem bezbjednosti trebalo da dozvoli. Gradski vodovodni sistemi u Podgorici i Nikšiću su bili „iznenađeni” velikom zamućenošću vode u vodovodima koja je više dana bila neupotrebljiva za piće, pa i za druge potrebe! Otkuda u vodovodima toliko mulja? Zar ne postoji način filtriranja na izlazima iz rezervoara? U uređajima domaćinstava (česme, bojleri, vodokotlići) nataložen je, takođe, veliki mulj što nije bez posledica i štete. Građani su upućeni putem medija da piju flaširanu vodu koju će kupiti u trgovini. Trgovina je takođe bila zatečena ovim pritiskom potrošača pa su brzo ispražnjene sve zalihe (čak i one iz uvoza na čiji uvoz je bilo „ozbiljnih” prigovora). Trgovina nije na početku ni prstom mrdnula da bi se oslobodila svojih zaliha, jer im je drugi podsistem obezbijedio promet. Bilo je sličnih prilika i ranije. Ako nije bilo svjesno, onda je bilo greškom u funkcionisanju sistema. Građani će, ionako, platiti: i onu prljavu vodu i onu flaširanu i… štete od nataloženog mulja. I dugoročno, možda, svojim zdravljem, zbog nečistoće u vodovodnom sistemu. I nerad i neodgovornost se može naplatiti! To je monopolski položaj koji omogućava da se administrativnim pritiskom može ubaciti novac u svoju kasu! Posredno se to može učiniti i za drugoga. Je li ovaj podsistem jedini? Naravno, ne! Šta rade monopolisti u Elektroprivredi? Uzmi ili ostavi! Ako uzmeš - platićeš! Ako ne uzmeš - biraš mrak i prošlost! Monopolisti vuku „konce” iz javnih preduzeća i institucija naslonjenih na budžete.

---