- Piše:m. sc. e.e. Dragan Perišić


-Zdravo, Vujki!

-Zdravo Britvi, kako si mi?

-E, da znaš da sam dobro. Na usluzi su mi Beba-švaba, onaj arapin, naš zajednički prijatelj s Beograda na vodi, i masa drugih sa bijelim čalmama i zlatnim polugama.

-Ali uzdrmali su te početkom prošle godine.

- Ko uzdrm'o, čovječe? Jest' da me malo preznojio onaj moj bivši prijatelj, očajnik iz Londona. I dobio je šut kartu: nema više prijateljstva i zna se šta ga sleduje. Nego, ti mi nešto šeprtljaš s bracom oko Jovanjice, natrpavaju ti se afere oko Krušika, dr Nešo, ostavio posao ocu. Kod vas izgleda važi krilatica: od sina je ostanulo ocu.

-I kod tebe je slično: od sina je ostanulo majci. A što se braca i sestrice tiče ni tebi nije krivi dio: Limenka, Telekom, državna pomoć banci... da ne nabrajam.

-U pravu si, ali izmiču ti narko- dileri, rušiš – ne rušiš onu vilu bespravno sagrađenu na vrhu Kopaonika, Kosovari ti zavrnuli takse, popuštaš opozicionim fašistima i lopovima, smanjuješ cenzus usred izborne godine... Nikako da se izmigoljiš. A onaj moj nazovi premijer pokušao da se dodvori opoziciji i kaže kao hajde da se dogovorimo po modelu iz 2016. A ja presiječem: „Pogrešno ste čuli, nije on tako rekao“, a narod mora da sluša, jer zna se ko je gospodar. Svojim ušima nema više šta da vjeruje. Može ih baciti u donorske svrhe.

-U pravu si, Britvi, ali mene pritisla i ala i vrana. S jedne strane Englezi – nikad prijatelji – još sam pokušao da ih odobrovoljim pa sam Tonija Blera promovisao za savjetnika - uzalud, a govorim perfektno engleski i praksu sam kao student obavljao tamo, bio sam najbolji student. S druge Njemci, njihov naum znaš, a okrenu mi leđa i Makron. Za Hrvate sam šaka jada, muslimani bi me u top stavili. Svi hoće da priznam Kosovo, a ja bih da priznam ali da ispadne kod mojih da nisam priznao. Ostali mi samo Orban i Putko.

-Ma, pusti tvoj engleski, tvoj ruski, čujem da učiš i kineski, i tvoje desetke i devetke na fakultetu kojima se hvališ. Šta ti to vrijedi? Evo ja: ne znam ni da beknem nijedan strani jezik, završio sa šesticom, ali ona vrijedi više, kad je malo zarotiram, od tvoje devetke. Putko ti ne vjeruje, Orban je čvrst, ali čuva sebe. Drži se ti naših savjetnika. Ja ti ne krasnorječim, već podignem obrve (koje su uvijek i podignute!) pa odbrusim: Sjedi, bitango, budalo, kretenu...! Već trideset godina instaliram kadrove u sudstvu, policiji, tužilaštvu, javnim ustanovama, RTCG-u, univerzitetu, agencijama, sindikatu, NVO... Ništa ne može da promakne ispod mog radara. I ko da mi protivrječi, ko da pisne? Ako se neko opusti i malo osili, dobije metak, najčešće u nogu kao opomenu. Pa im poslije krivo što ih nisam u bolnici posjetio. Dobro je rekao jedan junoša u Skupštini: ja sam za njega Sveti Petar. Čuj dobro: za života svetac! I šta hoće onaj morački bradonja da mi oduzme pravo da pravim autokefalnu crnogorsku crkvu? Ili onaj tvoj što se presamićeš s njim, što izjavi: poturica gori od Turčina, a potom ja sam iz čestite porodice.

Nego, ovo sa SPC smo dobro izveli. Krenule afere s mojim gensekom, sve od onog očajnika, pa sam presjekao sa 97.000 eura na 47.000 eura, zatim sam podviknuo da mi genseka niko ne dira. Ojađena opozicija u koju sam, inače, ubacio svoje ljude, proziva me za kuću na Gorici, pa za one dvije ruševine u Kočanima (što su sad – među nama kazano - postale prave hacijende) i sad, da li sam putovao privatno ili službeno u Majami. Ma, ja sam gospodar i mogu da pitaju do mile volje, dok im ne dosadi – neću im odgovarati, a putovaću gdje hoću i kad hoću. I kako hoću: avionom, helikopterom, službeno, privatno, s prijateljima... pa neka je, kako kažu, od para poreskih obveznika. I ranije su me pitali kako helikopterom da dolazim na otvaranje tunela Ivica, a nisam formalno bio državnik. E, jadi moji, ne znaju da sam ja gospodar Crne Gore i Brda. I Morače tvrde, nego se malo onaj Moračanin uzjogunio. Meni izborna godina, a ja mudro podijelih stanove mojima; čak sam i onoj Kozi, kako li se ono zvaše, dodijelio nekolika stana, a ima nekolike kuće. A on, naivko, nebitan, javno saopšti da je to sinovima dao zbog državnog posla koji je radio. A kog se posla dohvatio, sve je urnisao! Ja tužnu opoziciju zamutio, sirotinju pritegao i potegao ovaj zakon kao kec iz rukava da zavadi narod, da zaboravi na gladan stomak.

-Divide et impera – Podijeli pa vladaj.

-Ne znam ti ja taj jezik, latinski, reče li, ali ovim odlično manipulišem. A ni ti nijesi nevješt u tome. Nego, onaj moj kobajagi premijer se istrča: dade žuti karton mitropolitu, odnosno poslednju opomenu, a ovaj, mačak, odgovori mirnim molitvama i litijama - brat bratu preko sto hiljada. E, tu sam opet intervenisao preko onog nazoviopozicionara, anarhiste, koji utvrdi da sve ukupno nije moglo premašiti dvadeset hiljada. A ona moja delija iz Šibenika, Kažin, fino kaže: objasnićemo vam svaki član zakona, svaku tačku, zapetu, budite sigurni. I tako će vrijeme da teče, opozicija da se međusono gloži, ako nekome ključnom prifali malo medovine, tu sam da mu namedim usta ko i ranije, kao onom vrlom opozicionaru što je sad u Kini, i začas dobih izbore. U međuvremenu ćemo da se tobože svađamo ja i ti. Ti prvo optužiš za državni udar, pa poslije šalješ avion za njih. Vojvodi dodijeliš orden i mač, ako se ne varam, on mrtav zadovoljan, a ja i ti trljamo ruke. Nego, šta mi radi stari drugar, Marović? Narod ovdje zaboravi začas na njega.

-Vidio da kod tebe ne cvjetaju ruže, pa se preselio ovamo da razvija biznis.

-Oprostismo mu silne milione eura, samo da zatvori gubicu. A, da li mu vi otplaćujete one desetine miliona za izraelske satelite?

-Pojma nemam, pitaj žute. Nego, skokneš li do Boke naše nevjeste Jadrana?

-Naravno, naravno. No, kako mi je rođaka, kad je već riječ o nevjestama?

-Odlično, zahvaljujući meni i tebi.

-Da nazdravimo.