-Autor: Zoran Šaponjić

Ovo je naša 1914. Oni su onda bili pred ultimatumom. I mi smo danas pred ultimatumom.

Predati se, ili ne odustati. Ne odstupiti. Od sebe i svega svojega. Od onoga što smo bili i što jesmo. Oni pješke preko Albanije. Mi pješice od manastira do manastira, od crkve do crkve. Od grada do grada i od sela do sela. Od svetinje do svetinje. Onda je bilo teško.

Teško je i danas. Oni ostavili otadžbinu pa se vratili. Mi ako je danas ostavimo nemamo se gdje vratiti. Ni mi, ni naša djeca. Niti ko naš. Oni nisu imali izbora. Nemamo ga ni mi danas.

Njih pratile starice majke, na put sa koga su znale da se neće vratiti. Onomad u Pljevljima starice majke sa suzmama dočekale nas. Plakale kao 1914. dok su oni prolazili.

Ovo je naša 1914. Kud ćemo ako se predamo? Kako da im na oči izađemo? Njima i majkama staricama? Njima je onda bilo lako praštati se sa životom. Danas je teže.

A opet je lako. Naš Bog je dobar. On je Bog ljubavi i Bog dobra. On svakome da njegovo iskušenje. Svakome onoliko koliko može da ponese. Ni manje ni više. I mi smo dobili naše. Da ga ponesemo. Svako dobio svoj krst. Jesmo li kadri da ga nosimo? Ne znam. Znam da Bog iskušava one koje voli. I da će svako sa onim što je zaprtio pred Njega. Kad nam dođe sudnji dan. Šta ćemo djeci ostaviti ako ne iznesemo ono što smo ponijeli?

Naši onda sa ikonom i svijećom preko Albanije. I mi danas sa ikonom i svijećom i svako sa sobom i pred njima i pred Bogom živim. Ovo je naša 1914. Je li sad lakše no onda?

Ma nije. Još je teže. I naša će djeca jednom, kad dođe njihov red kao mi danas. I kao oni onda.

To kod nas nikoga ne promaši i nikoga ne mimoiđe. Od njih je onda zavisilo kako ćemo mi danas.

Od nas danas zavisi kako će naša djeca kad dođe njihov red. To se kod nas zna i nikog ne promaši. Svakom svoj krst. A Bog sve vidi. Kako ćemo onda odgovoriti na Pitanje kad iziđemo pred Njega? To mora svako sa sobom da vidi. Ovo je naša 1914. Veliki je Gospod Bog.

Dao i nama ono što smo zaslužili. A jesmo li zaslužili? To je na nama da odgovorimo.

Danas. Zapalo nam. Blago nama. Nismo zaslužili, ali se On veliki smilovao i nama.

Da vidimo od kakve smo građe. Je li šta ostalo u nama od njih. Da djeca naša vide kakvi smo.

Jesmo li dostojni? Ili nismo? Velika je i bezgranična ljubav tvoja, Gospode. Prema nama nedostojnima. Ovo je naša 1914. Ovo je naš Kajmakčalan. Smilovao se Bog i na nas.

Stavio nas na iskušenje. Teško. Hoćemo li umjeti odgovoriti? To mora svako sa samim sobom.

Kad ostane sam. Sa svijećom i ikonom. I mrtvim prađedom. Sa svojim mrtvima i svojim živima.

Ovo je naša 1914. Drugu nećemo imati.

iskra.co

---