- Piše: Maksim Drašković

(Odnosi se na one koje će svi drugi nepogrešivo prepoznati, a oni sami sebe neće.)

Samo da ti se jacnem. Moram. Ne bih ja, no me Bog i pravda nagone. Vrijeme tako donijelo. A i vakat je više. Jackanje nije čikanje – ajde da se pojakamo pa ko šta makne. To nije nadgornjavanje i starijanje po cijenu života. Nije to da istaknem sebe, da te nadjakam, da vide da sam jači. Jackanje jeste jačina, ali nije moć. Nijesi ti nikad nikoga ni nadjakao – samo si bio osilio. Zeman donio, zeman odnio. Bilo pogan zapalo carstvo. Bilo pa prošlo. Sve dođe i prođe, pa i ovo tvoje. Ovo je samo da ti kažem. Da posvjedočim istinu. Da je krivda zamrkla u grobu, a praskozorje pravde osvanulo i zadanilo.

Dosta sam ćutao, iako sam ti zaludu zborio. Preklinjao te da ne radiš što niko tvoj radio nije. Da ne budeš ono što nijesi, a ti se obrete u sve što jesi, samo to nijesi. Ubjeđivao te da si rođen da budeš rođeni on, a ne rođeni ti. Skromno, kao i svi mi rođeni od njega, svejedno što nijedan nije čiti on. Da se barem potrudiš toliko, pa iako nedostojno njega. A ne da ne valjaš ni čarape pepela.

Eto, stoga ti se jackam. Dugo je trajalo moje čekanje, a tvoje nevaljalo kočoperenje – izrode pogani. Sad me zapalo, pa makar, ne dao Svepravedni, trajalo samo jedan tren. A neće, ako Bog da, kao što je evo i dao – Svemilostivi, nego dok je vijeka i svijeta.

Moram ti se jacnuti. Sad ili nikad. Nije to iz inata, nego samo da znaš i ništa više. Da znaš da sam ja – ja, a ne ti – tranjo dvonoga. Da si ti, a ne ja, izdao svakoga svoga – brate nebrate. Neko se trudi da poživi i nakon smrti, a neko umre još za života. Ja mogu, a ne ti, kazati ko sam, čiji sam i od koga sam – bezimeniče. Najbolje bi bilo da i ne kazuješ ko si – go.nosoju. Ni po ocu ni po majci – izjalovče. Da pretke ne pominješ – baljego podrepa. Ja se bar trudim, pa makar i nedostojno. Kad me pozovu da pred njih odem uzdignuta čela – čelodupiću. Svijetla obraza, a ne kao ti – crnobrazniče. Ako ne to, makar ću umjeti da se pred njima pokunjeno pokajem i zastidim – bestidniče. Zbog takvih kao što si ti – zlovjesniče. Da uzmognem i uznesem prekadu grobu – nevjerniče. Ti si zaslužio da im ni u grob ne priviriš – kopile grešno. Takve su kod nas van groblja zakopavali – bezbožniče. Trapili, a ne sahranjivali, kao krepaća – mrcino truležna. Za takvima treba i put kaditi – zlosrećniče. Pogazio si sve Božje zapovijesti – vjerolomniče bezbožni.

Veliš da se pokaješ. To ti i jeste jedino biranje. Pokajanje je jedini put ka spasenju – krivokletniče. No se bojim, iljadu godina da živiš, ne da živiš, no gluvorepaš – ne bi se dokajao. Svaki tvoj tren, ne života, nego bjesomučnog roptanja, biće za tebe iskušenički. Tijesno nad zemljom, a zemlja ne da u se – baksuze. Jedino ti je i ostalo da probaš. Veća je milost božija od svakoga grijeha. Ako uspiješ da oprostiš samome sebi, oprostićemo i mi tebi. Ako nas Bog prizove na oprost. A on će oprostiti, ako ima kome.

---