- Piše: Borivoje Ćetković

Teško da u nekada brojnom DPS-u možemo naći zahvalnije likove za komentarisanje od Milana Roćena, nekadašnjeg jugoslovenskog diplomate u Moskvi, visokog funkcionera partije, ličnog prijatelja Mila Đukanovića (bio je, a da li je više ne znamo) i od specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića, u kojeg je odlazeći diktator imao i veliko „specijalno” povjerenje.

Specijalni državni tužilac je, ako ima kud, zahvalniji za pisanje od Roćena – „plijeni likom i djelom”, svojom „rečitošću” i „poštenjem”. „Elokventnošću”, „izražajnom snagom”, to jest zamuckivanjem koje nije oksfordsko, Katnić je neka vrsta modernog Njegoševog popa Mića – izgovara riječi kao da ih vadi urivkom iz ubla. Da ga može čuti, Vuk Mićunović bi rekao: „Lijepo li ova sablja čita /... Amanati đe nauči tako/ Jesu li te u Mletke šiljali”?

O ratnoj biografiji glavnog specijalnog tužioca bilo je dosta govora, o njegovoj ulozi u Cavtatu i Morinju, ali je jedno bitno: ovaj nekadašnji pripadnik Jugoslovenske armije pristao je da radi za Mila Đukanovića i da postane jedan od njegovoh najpovjerljivijih ljudi. Ucijenjeni Katnić ima družine, prevrtača kao što je on, ali ono što ga čini iznimnim jeste bespogovorno izmećarenje svome gazdi. U tome je bio nedostižan. S nedavno održane konferencije za novinare SDT je poručio da nijesu tačni navodi Evropske komisije da su rezultati Specijalnpog državnog tužilaštva nezadovoljavajući. I naveo je „rezultate”: od 2015. do 2020. SDT je podiglo 117 optužnica, od toga devet optužnih predloga protiv ukupno 664 fizička lica i 152 pravna lica.

A koliko je montirao i zataškao afera, Katnić o tome ne priča. Inscenirao je „državni udar”, a nije uzeo u postupak skandalozne afere („Koverta”, „Možura”, „Petlja”) – štitio je interese Đukanovića i mafijaških družina. Eufemizam je nazvati rezultate nezadovoljavajućim, oni su skandalozni, slika i prilika pljačkaškog režima, čija je značajna poluga moći baš to tužilaštvo. Reče još: na ostavku ne pomišljam, hoću da ostanem na mjestu na kom sam i da vidim šta će se još dešavati. Ustvrdio je i da nova parlamentarna većina nije o njemu rekla ništa negativno osim onih koji su optuženi. A kako su optuženi i kako je suđeno liderima DF-a Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću i šta su sve pretrpjeli i oni i njihove porodice u aferi „državni udar” Katnić nije komentarisao. Ima analitičara koji drže da je afera montirana da bi se produžila vladavina Mila Đukanovića – bilo je moguće da DPS već 2016. godine izgubi izbore. Lideri DF-a osuđeni su na po pet godina zatvora, osmoro građana Srbije na skoro 70 godina, dok su dvojica ruskih državljana trebali da robijaju 15, odnosno 12 godina.

Osuđenima u pravostepenom postupku data je mogućnost žalbe Apelacionom sudu, što su oni i učinili. Sudskoj presudi kumovao je Katnić („sudija je samo pročitala optužnicu montiranog političkog procesa i pokazala potpuno povjerenje onome što je reklo tužilaštvo”, tvrdi Mandić), a sada ima obraza da pominje optužene. I pada mu napamet da citira apostola Petra, pominjući svoju spremnost na žrtvu – da i on bude „raspet”. Da ne bi Katnić „žrtvovao” sebe i čekao „da vidi šta će se desiti” (valjda ne očekuje razumijevanje od dijela pobjedničke koalicije, ili, pak, podršku zapadnih ambasada u Podgorici), treba što prije naći način (donošenjem leks specijalisa u Skupštini Crne Gore) i okončati njegovo besramno pojavljivanje u javnosti i njegovu sramotnu uloga specijalnog tužioca. Katnićevu sudbinu treba da podijele njegov pretpostavljeni Stanković i brojna njihova družina iz sudstva i tužilaštva. Oni koji hoće stvarno da čiste od vrha do dna – imaće pune ruke posla. Da vidimo hoće li „metla” proraditi, ili ćemo slušati priče o tome da neće biti revanšizma, držeći se „preporuka” sa strane.

---