-Piše: Dragan Mraović

Nisu Srbi smislili krilaticu „daj Bože da se Srbi slože“ već je to samo prilagođena misao Sulejmana Veličanstvenog o Srbima. Naime, kada se spremao za pohod na Beč, upozorile su ga njegove paše da jedini problem do Beča mogu biti Srbi preko čije zemlje mora preći. Sulejman ih je zapitao kakvo je stanje među Srbima? Rekli su mu da su Srbi, već po svom običaju, u međusobnoj zavadi. Onda je Sulejman Veličanstveni rekao – „inšalah“! Ako Alah bude milostiv da bude po njegovoj carskoj želji: „Ne daj Bože da se Srbi slože“ – problema nema”.

I Gospodar može da kaže isto, iako nije Veličanstveni, već sebe smatra onim čime ga niko normalan ne smatra. Gleda samo u budućnost pošto hoće da se ne sjetimo njegovog lopovluka iz prošlosti. Jer, ako pogledamo u prošlost vidjećemo da je turski sultan odsjekao glavu svome zetu zato što je „upotrijebio državni položaj za sticanje lične koristi“.

Gospodar ipak ima povoljnu situaciju sličnu Sulejmanovoj, jer su se zavadili Srbi u Profesorovoj Vladi. Tu Dritan ništa nije pitan, jer je jasno, poslije Brisela, da je na onoj strani na kojoj Srbi neće da budu. Ali, pored nesloge, riječ je i o prevari izborne volje građana. Sve što je Profesor govorio u kampanji, pogazio je. Ipak bi morao imati bar onu „akademsku čestitost“ koju pretpostavlja njegova titula, pa nije smio prevariti svoje birače. A naročito mitropolita Amfilohija. Ako mu je za utjehu, isto je uradio Gospodarčić sa Tomom grobarom na izborima protiv Tadića. Pobijedili su, jer su obećali da će poništiti sve odredbe dosmanlija o Kosmetu, graničnim prelazima, pohapsiti korumpirane velmože, itd., a onda su sve to nastavili da rade još gore nego Boris. Štaviše, inkorporirali su u vlast one protiv kojih su građani Srbije glasali na tim izborima, kao što su Zorana Mihajlović, Gordana Čomić, Jadranka Joksimović, Siniša Mali, Jelena Trivan, protjerani ambasador Božović, itd. Sa Gospodarčićeve robijaške majice kojom je u Skupštini Srbije mahao da će hapsiti bitange kada dođe na vlast, a na kojoj je pisalo da je Dinkić broj jedan, ostao je samo broj jedan, ali ne više robijaški, jer je Dinkić sada čak i glavni za neke poslove s Arapima za „Beograd pod vodom“.

Ali Gospodarčić nije profesor univerziteta, pa ga akademska čestitost ne obavezuje da bude čestit. Ali, Profesor bi trebalo da poštuje akademsku čestitost, jer se obrukao i kao pedagog pred studentima. Možda se može malo objasniti, ali ne i pravdati time, da djeluje zbunjeno i nekonsekventno zbog nekog većeg ličnog problema od te čestitosti. Recimo, zbog nedoraslosti zadatku.

Oni su prevarili svoje birače, zgazili demokratsku svetinju građana. Oni su pokrali izbornu volju, jer vode politiku suprotnu od obećane. Obično sjaše Kurta a uzjaše Murta, ali u Crnoj Gori i Srbiji Kurta nije sjahao, a Murta je uzjahao. Građane „jaše” ista neoliberalna, nesocijalna i antihumana politika. Promjenom vladara nije bilo nikakve promjene u socijalnom tkivu društva i u politici protiv koje su glasali građani kada su najurili Borisa i Gospodara, jer Gospodarčić i Profesor su nastavili putem prethodnika, pa glasači mogu samo da se osjećaju poniženima.

Potrebno je uvesti sistem provjere primjene predizbornih obećanja, recimo jednom godišnje, uz automatski pad onih koji prevare i rade suprotno od onoga za šta su građani glasali. Političari koji jedno obećavaju a drugo rade su veći kriminalci od Velje Nevolje i od „tajfuna“.

(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

---