Pi­še: dr Ma­ja Ko­stić-Man­dić


U si­tu­a­ci­ji ka­da su iz­mi­je­nje­ni naj­va­žni­ji ak­ti na ko­ji­ma se za­sni­va rad Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re kao i na osno­vu smjer­ni­ca iz do­ku­men­ta „Ana­li­za sta­nja i stra­te­ška opre­dje­lje­nja za re­or­ga­ni­za­ci­ju i in­te­gra­ci­ju Uni­ver­zi­te­ta” (2015) iz­mje­ne i una­pr­je­đe­nja u funk­ci­o­ni­sa­nju Uni­ver­zi­te­ta i nje­go­vih je­di­ni­ca su nu­žna u či­ta­vom ni­zu obla­sti.
Či­nje­ni­ca je da se Uni­ver­zi­tet mo­ra pri­la­go­đa­va­ti sa­vre­me­nim po­tre­ba­ma dru­štva. Ipak, po­sta­vlja se pi­ta­nje, da li su sve pro­mje­ne i od­lu­ke mo­ti­vi­sa­ne naj­bo­ljim in­te­re­si­ma in­sti­tu­ci­ja i stu­de­na­ta, ili po­sto­je i od­re­đe­ni mo­ti­vi ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa objek­tiv­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, kao što je to u slu­ča­ju od­lu­ka o upi­su na Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Ovaj fa­kul­tet ima dva od­sje­ka. Na pra­vu na­sta­va se iz­vo­di u Pod­go­ri­ci i u odje­lje­nji­ma u Bi­je­lom Po­lju i Bu­dvi, a na kri­mi­na­li­sti­ci sa­mo u Pod­go­ri­ci. Ova­kva raz­gra­na­tost i dis­lo­ci­ra­nost stu­dij­skih pro­gra­ma je bi­la od­li­ka pret­hod­nog pe­ri­o­da ka­da je po­sto­ja­la dru­ga­či­ja upi­sna po­li­ti­ka, ko­ja je ta­da svi­ma od­go­va­ra­la: stu­den­ti­ma, ko­ji su uz is­pu­nje­nje ne pre­tje­ra­no ri­go­ro­znih uslo­va mo­gli da upi­šu dr­žav­ni fa­kul­tet; na­stav­ni­ci­ma, jer im je omo­gu­će­na do­pu­na nor­me ča­so­va i is­pla­ta po­seb­nih na­kna­da za iz­vo­đe­nje ove, u su­šti­ni, do­pun­ske na­sta­ve; Vla­di, da se sma­nji broj ne­za­po­sle­nih jer je vi­so­ko obra­zo­va­nje uči­nje­no do­stup­nim ve­ći­ni svr­še­nih sred­njo­ško­la­ca.
Uko­li­ko Vla­da usvo­ji naj­no­vi­je pred­lo­ge Mi­ni­star­stva pro­svje­te i Se­na­ta UCG na 120 bu­du­ćih stu­de­na­ta osnov­nih stu­di­ja Prav­nih na­u­ka u Pod­go­ri­ci, bi­će upi­sa­no 150 stu­de­na­ta osnov­nih stu­di­ja Kri­mi­na­li­sti­ke i bez­bjed­no­sti u Pod­go­ri­ci i 110 stu­de­na­ta pra­va u Bi­je­lom Po­lju i Bu­dvi.
Usva­ja­nje ova­kve od­lu­ke mo­že ima­ti da­le­ko­se­žne po­slje­di­ce po sud­bi­nu i kva­li­tet jed­ne od naj­sta­ri­jih uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca. Jer, kan­di­da­ti ko­ji kon­ku­ri­šu za upis na pra­vo u Bi­je­lom Po­lju i Bu­dvi, u ve­ći­ni slu­ča­je­va ima­ju sla­bi­ji uspjeh u sred­njoj ško­li u po­re­đe­nju sa kan­di­da­ti­ma ko­ji kon­ku­ri­šu za upis na isti pro­gram u Pod­go­ri­ci. Ilu­stra­ci­je ra­di, broj bo­do­va zad­njeg pri­mlje­nog kan­di­da­ta u stu­dij­skoj 2013/2014 go­di­ni u Pod­go­ri­ci je 38.40; u Bi­je­lom Po­lju 25.19 a u Bu­dvi čak vi­še ne­go du­plo ma­nji u od­no­su na Pod­go­ri­cu (16.85). Na­ve­de­nim od­lu­ka­ma u pri­log ne idu ni po­da­ci Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re od fe­bru­a­ra 2014. pre­ma ko­ji­ma je na pod­ruč­ju gra­do­va ko­ji gra­vi­ti­ra­ju Bi­je­lom Po­lju ne­za­po­sle­no 115 di­plo­mi­ra­nih prav­ni­ka (a u per­spek­ti­vi tre­ba za­po­sli­ti i onih tre­nut­no ak­tiv­nih 384 stu­de­na­ta u odje­lje­nju u Bi­je­lom Po­lju). U Bu­dvi i pri­mor­skoj re­gi­ji sa ovom kva­li­fi­ka­ci­jom ne­za­po­sle­no je 95 li­ca, a sa­da ima 378 ak­tiv­nih stu­de­na­ta.
Po­seb­no pi­ta­nje je i pi­ta­nje stu­di­ja kri­mi­na­li­sti­ke. Po­sled­nji upi­sa­ni stu­dent pro­šle stu­dij­ske go­di­ne je imao 21.09 bo­do­va (u od­no­su na 38.40 zad­nje ran­gi­ra­nog ko­le­ge sa pra­va u Pod­go­ri­ci). Pre­ma istim po­da­ci­ma Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje ne­za­po­sle­no je 136 li­ca ovog obra­zov­nog pro­fi­la (a tre­nut­no ima ak­tiv­nih 714 stu­de­na­ta). Da li su po­tre­be tr­ži­šta ra­da ta­kve, da oprav­da­va­ju upis čak 150 stu­de­na­ta na smje­ru Kri­mi­na­li­sti­ka i bez­bjed­nost, po­seb­no ka­da se još uzme u ob­zir ne­do­sta­ju­ći broj na­stav­ni­ka struč­nih pred­me­ta?
Po­red pi­ta­nja kva­li­te­ta bu­du­ćih stu­de­na­ta (i na­rav­no kva­li­te­ta na­sta­ve, što ni­je pred­met ovog tek­sta a za­slu­žu­je po­seb­nu pa­žnju) tu je i pi­ta­nje eko­nom­ske odr­ži­vo­sti ovih pro­gra­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da su zna­čaj­no uve­će­na iz­dva­ja­nja od ško­la­ri­na za Uni­ver­zi­tet i ka­da Prav­ni fa­kul­tet ne mo­že sa­mo­stal­no da ras­po­la­že i ras­po­re­đu­je ukup­na pri­ho­do­va­na sred­stva.
Svr­še­ni sred­njo­škol­ci ko­ji bu­du kon­ku­ri­sa­li za upis na 120 mje­sta fi­nan­si­ra­nih iz bu­že­ta na pra­vu u Pod­go­ri­ci ne­ma­ju šta da tra­že ako ni­su bi­li lu­čo­no­še ili ma­kar od­lič­ni to­kom sred­nje ško­le. To bi zna­či­lo da će naj­ve­ći broj svr­še­nih sred­njo­ško­la­ca iz naj­bo­ljih sred­njih ško­la u Cr­noj Go­ri, gdje po­sto­ji stro­ži­ji kri­te­ri­jum, osta­ti ne­u­pi­san.
Za na­stav­ni­ke Prav­nog fa­kul­te­ta, do­no­še­nje ova­kvih od­lu­ka bi ima­lo raz­li­či­to zna­če­nje. Za one ko­ji već ima­ju pro­pi­sa­nu nor­mu ča­so­va, do­da­tan na­por i vi­še­go­di­šnji rad sa sla­bi­jim stu­den­ti­ma (ne bi se mo­glo do­ći u si­tu­a­ci­ju da je­dan na­stav­nik ra­di sa 400-800 stu­de­na­ta, da je vo­đe­na dru­ga­či­ja upi­sna po­li­ti­ka i da se ra­di­lo sa­mo o naj­bo­ljim stu­den­ti­ma ko­ji re­dov­no za­vr­ša­va­ju svo­je fa­kul­tet­ske oba­ve­ze). Za dru­ge, do­pu­nu ne­do­sta­ju­će nor­me i mo­guć­nost iz­vje­sne do­dat­ne za­ra­de, uz ar­gu­men­ta­ci­ju iz­la­ska u su­sret in­te­re­si­ma stu­de­na­ta iz dru­gih sre­di­na.
Za Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re, vi­še nov­ca u za­jed­nič­koj ka­si po osno­vu upi­sa sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ćih stu­de­na­ta na na­ve­de­nim pro­gra­mi­ma.
Do­volj­no je po­sta­vi­ti pi­ta­nje ko će ima­ti ko­ri­sti ako Vla­da do­ne­se ova­kvu od­lu­ku? Da li bi ta od­lu­ka išla u pri­log naj­bo­ljim đa­ci­ma, ko­ji­ma bi dr­ža­va tre­ba­lo da obez­bi­je­di naj­kva­li­tet­ni­je ško­lo­va­nje o tro­šku dr­ža­ve? Da li Prav­ni fa­kul­tet tre­ba da ima pri­mar­no funk­ci­ju so­ci­jal­ne usta­no­ve (i za stu­den­te i po­je­di­ne na­stav­ni­ke) ili da una­pr­je­đu­je kva­li­tet svo­jih uslu­ga i kva­li­tet zna­nja stu­de­na­ta?
Prav­ni fa­kul­tet tre­ba da upi­su­ju naj­bo­lje stu­den­te ne­za­vi­sno od to­ga iz kog di­je­la Cr­ne Go­re do­la­ze i da im se omo­gu­ći stu­di­ra­nje u mje­stu i pro­sto­ri­ja­ma ko­je su za to na­mi­je­nje­ne, u Pod­go­ri­ci. To bi se mo­glo po­sti­ći pre­u­smje­re­njem jed­nog bro­ja stu­de­na­ta či­ji je upis pred­vi­đen u Bi­je­lom Po­lju i Bu­dvi na Pod­go­ri­cu (što je stav pred­stav­ni­ka stu­de­na­ta Prav­nog fa­kul­te­ta) ili pot­pu­nom ob­u­sta­vom upi­sa stu­de­na­ta na odje­lje­nji­ma u Bi­je­lom Po­lju i Bu­dvi i upi­som svih 230 stu­de­na­ta na osnov­ne stu­di­je pra­va u Pod­go­ri­ci. Ovih 1 000 bu­du­ćih struč­nja­ka za kri­mi­na­li­sti­ku i bez­bjed­nost (ako bi svi di­plo­mi­ra­li) vje­ro­vat­no bi, in­di­vi­du­al­no, mo­gli da­ti do­pri­nos bez­bjed­no­sti ze­mlje, ali ni mno­go ve­će dr­ža­ve ne bi mo­gle ima­ti ka­pa­ci­te­ta za za­po­šlja­va­nje to­li­kog bro­ja struč­nja­ka tog pro­fi­la.
Uko­li­ko Vla­da Cr­ne Go­re usvo­ji pred­log Se­na­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, to će zna­či­ti dis­kri­mi­na­ci­ju naj­bo­ljih sred­njo­ško­la­ca, či­ji ro­di­te­lji ni­su u mo­guć­no­sti da im pla­te ško­lo­va­nje u ino­stran­stvu ili na pri­vat­nim fa­kul­te­ti­ma u ze­mlji. Ili, se mo­žda, sve ovo ra­di da bi pod pri­ti­skom jav­no­sti, Vla­da od­lu­či­la da se i ti stu­den­ti ško­lu­ju o tro­šku dr­ža­ve ali na pri­vat­nim fa­kul­te­ti­ma u Cr­noj Go­ri.
I ko­nač­no, za is­pu­nje­nje pro­kla­mo­va­nih ci­lje­va Vla­de u obla­sti evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja ključ­ne pret­po­stav­ke su vla­da­vi­na pra­va i ne­za­vi­snost pra­vo­su­đa. A za to su po­treb­ni naj­bo­lji i naj­o­bra­zo­va­ni­ji di­plo­mi­ra­ni prav­ni­ci.
(Autor je re­dov­ni pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta
Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re)