Pi­še: Mar­ko Ko­va­če­vić


Na­kon ve­li­kog pro­test­nog sku­pa u su­bo­tu ve­če, do­dat­nog ogo­lja­va­nja su­šti­ne re­ži­ma, po­čet­ka di­na­mi­ke ot­po­ra ko­ja će si­gur­no do­ve­sti do pa­da zad­njeg ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma u Evro­pi, po­či­nju i da se sti­dlji­vo po­ja­vlju­ju na­mje­re na­šeg se­ku­lar­nog sve­šten­stva ko­je i da­lje že­li da ide­o­lo­ški upo­do­bi opo­zi­ci­o­nu sce­nu u Cr­noj Go­ri na slič­nom prin­ci­pu na kom po­či­va po­li­tič­ka i sva­ka dru­ga ide­o­lo­gi­ja vla­sti. Te na­mje­re ogle­da­ju se po­naj­vi­še u pi­ta­nju: Za­što, Man­di­ću? To pred­sta­vlja ne­zdra­vu kon­tru onim ra­zum­skim, lo­gič­nim pi­ta­nji­ma svih nas ko­ji smo u su­bo­tu ve­če bi­li pred Skup­šti­nom i tra­ži­li iz­laz iz po­li­ci­jom za­tvo­re­nih pod­go­rič­kih uli­ca: Za­što, po­li­ci­jo? Za­što, Ko­nje­vi­ću? Za­što, Kri­vo­ka­pi­ću? Za­što, Mi­lo Đu­ka­no­vi­ću?
Mo­ra­mo pod­sje­ti­ti ka­ko je ova bor­ba po­če­la. Njen po­če­tak bio je na ba­zi DF pro­tiv si­te­ma DPS-SDP. Sva­ko mi­mo­i­la­že­nje s ostat­kom opo­zi­ci­je bi­lo je su­štin­ski dio iste te bor­be. DF je svo­jom upor­no­šću de­ma­ski­rao u pot­pu­no­sti vla­da­ju­će struk­tu­re i po­ka­zao nji­ho­vo pra­vo li­ce. Svo­je li­ce DF je po­ka­zao u svo­jim za­htje­vi­ma: pre­la­zna vla­da ko­ja će da or­ga­ni­zu­je fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re. I kre­nuo je s tim za­htje­vi­ma, a ne sa že­ljom da se uli­com do­ko­pa vla­sti u pro­te­ste 27. sep­tem­bra. To­kom dva­de­set da­na me­dij­ske blo­ka­de i ig­no­ri­sa­nja ostat­ka opo­zi­ci­je (osim tri ne­za­vi­sna po­sla­ni­ka i li­de­ra SNP-a) po­bi­je­di­la je sa­mo upor­nost onih ko­ji su svih 20 da­na no­ći­li pod ša­to­ri­ma. Već smo pi­sa­li o do­ga­đa­ji­ma od pro­šle su­bo­te. Do­šla je no­va su­bo­ta. Ni­ko od ostat­ka opo­zi­ci­je ni­je htio da se pri­hva­ti vru­ćeg krom­pi­ra or­ga­ni­za­ci­je pro­te­sta i na taj na­čin uz DF pre­u­zme dio od­go­vor­no­sti. Ni­ko ni­je že­lio da iskre­no i brat­ski da svo­je pred­lo­ge o sve­mu. Svi su če­ka­li jed­nu od dvi­je stva­ri – ili da u su­bo­tu DPS pod pri­ti­skom na­ro­da pad­ne, pa da on­da iza­đu iz ma­gle svo­jih iz­ja­va, ko­ja je go­ra i te­ža po na­še dru­štvo od one ma­gle stvo­re­ne u su­bo­tu ve­če su­zav­ci­ma i šok-bom­ba­ma, ili da pro­te­sti na ne­ki na­čin bu­du raz­bi­je­ni pa da on­da pu­ste se­ku­lar­no sve­šten­stvo ko­je je nji­ho­va pret­hod­ni­ca da kre­nu u na­pad na or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta. Me­đu­tim, bru­tal­nost po­li­ci­je i sa­tan­ski ka­rak­ter vla­sti uko­čio je ve­ći­nu tih na­mje­ra i kod svih onih ko­ji ima­ju u se­bi sa­vje­sti bi­lo ko­je vr­ste stvo­rio osje­ćaj op­šte so­li­dar­no­sti sa svi­ma ko­ji su na ma ko­ji na­čin uče­stvo­va­li u pro­te­sti­ma ko­ji su se u su­bo­tu do­go­di­li. Od tog pla­na me­dij­skog na­pa­da na or­ga­ni­za­to­re pro­te­sta uko­li­ko isti bu­du na ne­ki na­čin raz­bi­je­ni, osta­le su sa­mo sti­dlji­ve na­zna­ke ko­je je dio se­ku­lar­nog sve­šten­stva u Cr­noj Go­ri pro­ja­vio kroz pi­ta­nje: Za­što, Man­di­ću? Na­su­prot svim onim pi­ta­nji­ma go­re na­ve­de­nim.
Da li su or­ga­ni­za­to­ri že­lje­li mi­ran pro­test? To se pi­ta i na­še se­ku­lar­no sve­šten­stvo i la­žno re­to­rič­ki vla­da­ju­ća struk­tu­ra. Va­lja na­po­me­nu­ti, iako ne že­lim da bu­dem advo­kat bi­lo ko­me, da su An­dri­ja Man­dić i po­sla­ni­ci DF-a na pro­test do­šli za­jed­no sa svo­jom dje­com i su­pru­ga­ma, či­me su ne­dvo­smi­sle­no po­ka­za­li ka­kav že­le da bu­de ka­rak­ter sa­mog pro­te­sta. Sve ono što se do­go­di­lo u su­bo­tu ve­če na­kon pre­ki­da pro­te­sta po­ka­zu­je ko je je­di­ni pri­želj­ki­vao na­si­lje i ko je tu noć u na­si­lju uži­vao. Pri­pad­ni­ci po­li­ci­je na­kon što su raš­či­sti­li dio bu­le­va­ra Sve­tog Pe­tra, na kom je bio pro­test, na­kon što ni­ko od de­mon­stra­na­ta ni­je ni pre­šao na tro­to­ar pred Skup­šti­nom, da­kle pri pa­ci­fi­ko­va­nom sta­nju na mje­stu odr­ža­va­nja pro­te­sta u sva­kom smi­slu, na­sta­vi­li su da vr­še tor­tu­ru ši­rom Pod­go­ri­ce pre­ma gra­đa­ni­ma ko­ji su se po­ku­ša­li po­vu­ći. Aj­de da uzme­mo, da je po­li­ci­ja bi­la u pot­pu­no­sti u pra­vu, a ni­je, ka­da ka­že da su se na pro­te­stu ste­kli uslo­vi za pri­mje­nu po­li­cij­skih ovla­šće­nja, i da je ima­la za pra­vo, a ni­je, da ta ovla­šće­nja pri­mi­je­ni, osta­je da se pi­ta­mo za­što ste­za­nje obru­ča oko lju­di, že­na svih do­bi, dje­do­va? Za­što u sva­koj sli­je­poj uli­ci ba­ca­nje su­zav­ca, jur­nja­va za po­je­din­ci­ma da ih ba­ti­na­ju? Za­što pu­ca­nje gu­me­nim me­ci­ma u na­rod na mo­stu Bra­će Zla­ti­ča­nin? Za­što uli­je­ta­nje cr­nim ha­me­rom SAJ-a me­đu lju­de, pu­ca­nje i ba­ca­nje su­zav­ca? Za­što pre­bi­ja­nje Mi­ja Mar­ti­no­vi­ća i ha­va­ri­sa­nje nje­go­vog auto­mo­bi­la? Za­što su­zav­cem na Hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja? Ka­ko su se pred na­šom pra­vo­slav­nom, sa­bor­nom sve­ti­njom u Pod­go­ri­ci ste­kli uslo­vi za pri­mje­nu po­li­cij­skih ovla­šće­nja? Šta su po­li­ci­ji skri­vi­le ku­po­le jed­nog od naj­ve­ćih hra­mo­va u pra­vo­sla­vlju? Po­sto­ji sa­mo jed­no ob­ja­šnje­nje. Od fi­re­ra lič­no su do­bi­li do­zvo­lu da ra­de šta ho­će, da uči­ne sve da na­ro­du utje­ra­ju strah u ko­sti, da mu vi­še ne bi pa­lo na pa­met bi­lo šta slič­no do­la­sku na pro­test pro­tiv ak­tu­el­ne vla­sti. Hap­še­nje An­dri­je Man­di­ća ima sa­mo jed­nu je­di­nu po­za­di­nu. Sje­ti­li su se pro­šle su­bo­te i to­ga da je re­ak­ci­ja DF-a o iz­la­sku u pro­test­nu šet­nju isto ve­če do­šla iz usta An­dri­je Man­di­ća. Po­mi­sli­li su da je mo­žda to oštri­ca na vr­hu ma­ča DF-a ko­ju bi tre­ba­lo otu­pi­ti ili ne­u­tra­li­sa­ti ma­kar 24 ča­sa da do slič­ne re­ak­ci­je ne bi do­šlo u ne­dje­lju ve­če. Me­đu­tim, od sta­bla ni­su vi­dje­li šu­mu. Na­rod ih se vi­še ne bo­ji. I u naj­ve­ćim fleg­ma­ni­ma u Cr­noj Go­ri pro­bu­dio se inat pro­tiv ove vla­sti. Do­ko­pa­li smo gra­nu ko­ja sa­mom te­ži­nom slo­bod­nih lju­di kad- tad mo­ra pu­ći. I Zo­ran Đin­đić je do­ži­vlja­vao ova­kve po­ra­ze, ali je bio svje­stan to­ga da su to sju­tra­šnje po­bje­de. Ni­ka­kva re­to­ri­ka tu ne po­ma­že. Mi­lo­še­vić je to shva­tio, dao svo­je vi­đe­nje si­tu­a­ci­je i bu­duć­no­sti i po­vu­kao se pred na­ro­dom. Ča­u­še­sku je upor­no po­na­vljao ka­ko su de­mon­stra­ci­je pro­tiv nje­ga na­pad na ustav­ni po­re­dak, na­pad na dr­ža­vu iz­va­na. Zvu­či po­zna­to? Ne ote­ža­va na­ma fi­rer ta­ko što ne­će la­ko da pre­da vlast. Ote­ža­va se­bi. Za­što, Mi­lo?