Pi­še: Dra­go­ljub Pa­vi­će­vić


An­ke­ta ko­ju je ob­ja­vio Roj­ters pro­šle ne­dje­lje po­ka­za­la je da je broj an­ke­ti­ra­nih Bri­ta­na­ca ko­ji su za iz­la­zak iz Evrop­ske uni­je ve­ći od bro­ja onih ko­ji su za osta­nak. Po­sli­je 43 go­di­ne član­stva! Bri­ta­ni­ja je čla­ni­ca Evrop­ske eko­nom­ske za­jed­ni­ce od 1973, ,,ka­da je na­kon od­la­ska De Go­la pred­sjed­nik Fran­cu­ske bio Žorž Pom­pi­du. Bri­ta­ni­ja je pod­ni­je­la za­htjev za član­stvo znat­no ra­ni­je, ali je ta­da­šnji pred­sjed­nik Fran­cu­ske De Gol dva pu­ta (1963. i 1967.) sta­vljao ve­to vje­ru­ju­ći ka­ko će to bi­ti “ame­rič­ki tro­jan­ski konj” u Evro­pi. Po­sled­nje is­pi­ti­va­nje jav­nog mnje­nja po­ka­zu­je da go­to­vo iden­ti­čan broj gla­sa­ča že­li da osta­ne u Evrop­skoj uni­ji (41%), kao i onih ko­ji že­le iz­la­zak iz EU (42 %).
Ka­me­ron je re­fe­ren­dum o iz­la­sku iz EU ili ostan­ku obe­ćao još 2013. Pri­je ne­go što od­re­di ta­čan da­tum re­fe­ren­du­ma, on će po­ku­ša­ti da pre­go­vo­ri­ma ubi­je­di ze­mlje čla­ni­ce da se sa­gla­se sa re­for­ma­ma unu­tar EU ko­je pred­la­že Lon­don. Tra­ži da se vi­še ovla­šće­nja vra­ti iz Bri­se­la na­ci­o­nal­nim par­la­men­ti­ma i vla­da­ma ze­ma­lja čla­ni­ca.
Zva­nič­ni Lon­don sma­tra da, na­kon vi­še­de­ce­nij­skog odr­ža­va­nja mi­ra na kon­ti­nen­tu, što je bi­lo post­hlad­no­ra­tov­sko do­stig­nu­će, te na­kon oslo­ba­đa­nja is­toč­ne Evro­pe od uti­ca­ja ko­mu­ni­zma i Ru­si­je, sa­da glav­ni cilj EU tre­ba da bu­de da osi­gu­ra pro­spe­ri­tet na kon­ti­nen­tu. Me­đu­tim, mi­grant­ska kri­za sko­ro da je pa­ra­li­sa­la evrop­ski kon­ti­nent. Vi­še od mi­li­on mi­gra­na­ta iz Azi­je i Afri­ke ušlo je u Evro­pu pro­šle go­di­ne.
Iako Bri­ta­ni­ja već go­di­na­ma po­ku­ša­va da us­po­sta­vi kon­tro­lu nad ve­li­kim pri­li­vom mi­gra­na­ta iz ci­je­log svi­je­ta, iako je tač­no da ve­ći­na mi­gra­na­ta do­la­zi u En­gle­sku da ra­di, ipak de­se­ti­ne hi­lja­da Ru­mu­na, Po­lja­ka, Bu­ga­ra i dru­gih is­toč­nih Evro­plja­na, sa­mo na­kon tri mje­se­ca bo­rav­ka u UK, tra­že ne­ki od vi­do­va so­ci­jal­ne po­mo­ći. Za­što bi Bri­tan­ci da­va­li so­ci­jal­nu po­moć gra­đa­ni­ma dru­gih ze­ma­lja je­di­no za­to što su čla­ni­ce EU? To je jed­no­stav­no zlo­u­po­tre­ba oza­ko­nje­ne slo­bo­de kre­ta­nja unu­tar EU. Ni­je za­to čud­no što ra­ste an­tiimi­gra­ci­o­no ras­po­lo­že­nje u Ma­đar­skoj, Polj­skoj, Slo­vač­koj, Če­skoj, Dan­skoj, Nje­mač­koj… To do­pri­no­si ra­stu po­pu­lar­no­sti par­ti­ja kraj­nje de­sni­ce ko­je iza­zi­va­ju za­bri­nu­tost mno­gih u Evrop­skoj uni­ji. Ra­ste i broj ne­sta­bil­nih vla­da u ze­mlja­ma EU. U Por­tu­ga­li­ji vlast vr­ši ma­njin­ska vla­da, Grč­ka kri­za još du­go ne­će bi­ti ri­je­še­na, u Špa­ni­ji tek tre­ba da se for­mi­ra vla­da. Po­de­mos je u Špa­ni­ji što i Si­ri­za u Grč­koj. Po­de­mos pri­sta­je na ko­a­li­ci­ju sa so­ci­ja­li­sti­ma. Ka­ta­lo­ni­ja ne od­u­sta­je od re­fe­ren­dum za sa­mo­stal­nost. Ni Škot­ska.
A bri­tan­ski po­re­ski ob­ve­zni­ci su ogor­če­ni. Uz vi­še od tri mi­li­o­na svo­jih gra­đa­na ko­ji sje­de kod ku­će i če­ka­ju so­ci­jal­na da­va­nja, sa­da su do­dat­no op­te­re­će­nje za so­ci­jal­ne fon­do­ve i Evro­plja­ni iz si­ro­ma­šnih ze­ma­lja čla­ni­ca EU. Zlo­u­po­tre­ba so­ci­jal­nih fon­do­va od stra­ne mi­gra­na­ta iz ze­ma­lja čla­ni­ca EU ni­je je­di­no pi­ta­nje o ko­jem Bri­ta­ni­ja že­li da pre­go­va­ra sa Bri­se­lom. Pre­go­va­ra­će i o vi­še ovla­šće­nja za na­ci­o­nal­ne par­la­men­te i o za­šti­ti ze­ma­lja ko­je ni­je­su u si­ste­mu eura kao va­lu­te. Jed­no­stav­no, na Ostr­vu že­le da za­šti­te se­be od ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca kri­ze i tur­bu­len­ci­ja u euro­zo­ni. Uz to, že­le i da se vi­še po­sve­te od­no­si­ma sa Ko­mon­vel­tom, ko­ji či­ne 53 ze­mlje, me­đu nji­ma in­du­strij­ski raz­vi­je­ne Ka­na­da i Austra­li­ja, za­tim In­di­ja sa po­pu­la­ci­jom od mi­li­jar­du lju­di, te ne­ko­li­ko ze­ma­lja sa afrič­kog ju­ga bo­ga­tih ple­me­ni­tim me­tali­ma. Je­dan broj čla­no­va vla­de u Lon­do­nu sma­tra da ne­po­treb­na pra­vi­la i re­gu­la­ci­je, skle­ro­tič­ni i ne­e­fi­ka­sni pro­ces do­no­še­nja od­lu­ka, sve to do­no­si ma­nje kon­ku­ren­ci­je, ma­nje ra­sta i ma­nje rad­nih mje­sta u osta­lim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma EU. Eko­no­mi­ja EU je ve­ća ne­go­li eko­no­mi­ja SAD, a bri­tan­ska je jed­na od naj­br­že ra­stu­ćih eko­no­mi­ja unu­tar EU.
Bri­ta­ni­ja je dru­ga po sna­zi eko­no­mi­ja i dru­ga po sna­zi voj­na si­la u EU. Ako Bri­tan­ci od­lu­če da osta­nu u EU, to ne­će bi­ti uni­ja ka­kvu pam­ti­mo do­sad. Euro­skep­ti­ci u Bri­ta­ni­ji su iz­ra­ču­na­li da ci­je­na član­stva u EU nad­ma­šu­je pri­hod ko­ji do­bi­ja sa je­din­stve­nog tr­ži­šta. Član­stvo u EU Bri­ta­ni­ju go­di­šnje ko­šta 41,8 mi­li­jar­di fun­ti. Na­su­prot to­me, 37,3 mi­li­jar­de su pri­ho­di ko­ji se ostva­ru­ju za­hva­lju­ju­ći član­stvu u EU. To su ci­fre ko­je oba­ra­ju ar­gu­men­te onih ko­ji ka­žu da Bri­ta­ni­ja ne mo­že pri­u­šti­ti se­bi ta­kav ri­zik ka­kav je na­pu­šta­nje EU. Be­ne­fi­ci­je je­din­stve­nog tr­ži­šta za­o­sta­ju za tro­ško­vi­ma član­stva i EU re­gu­la­ti­ve.
Na dru­goj stra­ni, blok ko­ji kre­i­ra kam­pa­nju za osta­nak u EU is­ti­če da tri mi­li­o­na rad­nih mje­sta u Uje­di­nje­nom kra­ljev­stvu do­la­zi u ri­zik u slu­ča­ju iz­la­ska, jer se ra­di o fir­ma­ma ko­je iz­vo­ze u EU - 25. 000 kom­pa­ni­ja, 200 mi­li­jar­di go­di­šnjeg iz­vo­za i 450 mi­li­jar­di unu­tra­šnjih ula­ga­nja po­ve­za­no je sa Evrop­skom uni­jom. Tu su i Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, ko­je će pri­ti­ska­ti Bri­ta­ni­ju da osta­ne u EU. Iz­la­skom Bri­ta­ni­je, SAD bi iz­gu­bi­le zna­čaj­nu po­lu­gu uti­ca­ja u Evro­pi, vje­ro­vat­no bi se re­du­ko­vao bri­tan­ski uti­caj u NA­TO- u, a otvo­rio bi se i pro­blem ostan­ka Škot­ske u Uje­di­nje­nom kra­ljev­stvu, jer Škot­ska že­li da osta­ne u Evrop­skoj uni­ji. Po­red sve­ga to­ga, gra­do­na­čel­nik Lon­do­na i je­dan od kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Kon­zer­va­tiv­ne par­ti­je Bo­ris Džon­son jav­no je sa­op­štio to­kom pro­šle go­di­ne da je za Bri­ta­ni­ju bo­lje da na­pu­sti EU ne­go da osta­ne u ne­re­for­mi­sa­noj Evrop­skoj uni­ji. I Ka­me­ro­nov ka­bi­net je pun euro­skep­ti­ka. Mi­ni­star spolj­njih po­slo­va Fi­lip Ha­mond, mi­ni­star prav­de Majkl Gou, mi­ni­star za rad i pen­zi­je Jan Dan­kan Smit, mi­ni­star­ka za sje­ver­nu Ir­sku Te­re­za Vi­lers. I biv­ši mi­ni­ster od­bra­ne Li­am Foks pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci za­tra­žio je od Ka­me­ro­na da do­zvo­li svo­jim mi­ni­stri­ma da vo­de kam­pa­nju za na­pu­šta­nje EU. Ka­me­ron je u sri­je­du 6. ja­nu­a­ra jav­no sa­op­štio da odo­bra­va mi­ni­stri­ma da za­stu­pa­ju sta­vo­ve u pri­log na­pu­šta­nja EU.
Euro­skep­ti­ci­zam po­ste­pe­no pre­o­vla­da­va u bri­tan­skoj jav­no­sti. Osta­nak Bri­ta­ni­je u ne­pro­mi­je­nje­noj EU jed­no­stav­no ni­je op­ci­ja. Za ov­da­šnju jav­nost pre­vi­še je neo­d­go­vo­ran i skup pro­ces do­no­še­nja od­lu­ka bri­sel­ske bi­ro­kra­ti­je, uz to i bez do­di­ra sa stvar­no­šću u po­je­di­nim ze­mlja­ma. Bri­tan­ska jav­nost že­li ma­nje Evro­pe, a vi­še Bri­ta­ni­je. Ovo je sna­žna ze­mlja ko­ja mo­že da pro­spe­ri­ra u bi­lo ko­joj si­tu­a­ci­ji da se na­đe. I još ne­što. Umje­sto šam­pi­o­na in­te­gra­ci­ja, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja že­li da bu­de šam­pi­on iz­mje­na u Evrop­skoj uni­ji. Na­rav­no, ne­ma ga­ran­ci­ja da će us­pje­ti. Sti­žu i pr­vi gla­so­vi za iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz NA­TO – a. Pret­hod­nik Bo­ri­sa Džon­so­na na mje­stu gra­do­na­čel­ni­ka Lon­do­na Ken Li­ving­ston iza­zvao je sal­ve re­ak­ci­ja, na­ro­či­to u štam­pi, ka­da je pri­je ne­ko­li­ko da­na na pi­ta­nje no­vi­na­ra Bi-Bi-Si tre­ba li da na­pu­sti­mo NA­TO re­kao:
“To je pi­ta­nje ko­je tre­ba da mno­go lju­di že­li to. Ne mi­slim da je pi­ta­nje član­stva u NA­TO-u ve­li­ko pi­ta­nje. Bi­lo je to­kom hlad­nog ra­ta, da­nas ni­je. Ako mi osta­ne­mo u NA­TO-u, šta će bi­ti glav­na ulo­ga? In­va­zi­ja još ze­ma­lja na Bli­skom is­to­ku? Ja ni­je­sam za to.” Do­volj­na je ova­kva i po­mi­sao da de­sta­bi­li­zu­je i voj­ni blok i Evrop­sku uni­ju.