Piše: Dragan Mraović


U „isto­rij­sku“ opro­štaj­nu po­sje­tu mi­lo­go­ri do­šao je Ro­bert Gel­bard, či­nov­nik Bi­la Klin­to­na i Ma­dlen Ol­brajt, jer sa Tram­pom „mož’ još ne­što da bid­ne. al ne mo­ra da zna­či“, pa bo­lje da se na vri­je­me po­zdra­vi i uzme zad­nji dio svog „do­brog ho­no­ra­ra“ ko­ji je „isto­rij­ski“ bi­tan za nje­gov di­plo­mat­ski od­nos sa Go­spo­da­rom, ka­ko je nji­ho­vu lju­bav svo­je­vre­me­no ob­ja­snio bi­zni­smen Rat­ko Knežević! Po­sje­ta je „isto­rij­ska“, a da no, ka­kva bi dru­ga­či­je bi­la, za Go­spo­da­ra ko­ji ne­pre­sta­no pro­gla­ša­va „isto­rij­ske“ do­ga­đa­je u ko­ji­ma je on glav­na „isto­rij­ska“ lič­nost.
To­li­ko pre­po­ten­tan ni­je bio ni Ju­li­je Ce­zar, ali je­ste ostao isto­rij­ska lič­nost. Za ove na­še bi bi­lo naj­bo­lje da se ne po­mi­nju u isto­ri­ji, jer dru­ga­či­je, no kao bru­ka i sra­mo­ta ne bi mo­glo. A ni­je li­je­po da dje­ca uče u na­šoj isto­ri­ji da smo ima­li bru­ku i sra­mo­tu za gla­va­re.
Da­kle, „sko­ro član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO pred­sta­vlja ka­pi­tal­no isto­rij­sko do­stig­nu­će“. Go­spo­dar je ka­pi­ta­lac ne­vje­ro­vat­no spo­so­ban da u ma­lo ri­je­či iz­rek­ne mno­go ma­gle. Ne mo­že u mno­go ri­je­či, jer čim iz­go­vo­ri re­če­ni­cu du­žu od pro­sto-pro­ši­re­ne, on pa­da u kon­tra­dik­ci­ju i ma­glu, bez ob­zi­ra što se ko­ri­sti op­štim mje­sti­ma i ste­re­o­ti­pi­ma ti­pič­nim za aro­gant­ne, a ne baš obra­zo­va­ne ka­pi­tal­ce. Ako je „sko­ro član­stvo“ ne­što već „isto­rij­sko“, ka­ko ono to mo­že bi­ti, ako se još ni­je do­go­di­lo, jer će se tek „usko­ro“ do­go­di­ti? Oli se već ple­te im­pe­ra­tor­ski vi­je­nac i za ko­ga? Go­spo­da­ra ili Gel­bar­da? Ili će obo­ji­ca za­vr­ši­ti na đu­bri­štu isto­ri­je, za Go­spo­da­ra se zna za­što, a za Gel­bar­da će se vje­ro­vat­no i to zna­ti po­sli­je is­tra­ge ko­ja će bi­ti vo­đe­na u SAD pro­tiv nje­go­vih Klin­ton go­spo­da­ra.
Ni­je ja­sno oda­kle is­ko­pa­še mi­lo­gor­ci tog Gel­bar­da, pa za­to ni­je ja­sno ni za­što bi on bio „isto­rij­ski“, osim ako to ni­je onaj što je ušao u Knin na usta­škom ten­ku da bi kao NA­TO „sta­bi­li­zo­vao re­gi­on“ (omi­lje­na flo­sku­la NA­TO po­slu­ge) ne­ka­ko u isto vri­je­me dok se Go­spo­dar spre­mao da uđe sa “pa­pov­kom“ u Du­brov­nik, jer je „omr­zao i šah zbog ša­hov­ni­ce“ ko­ja se vi­la baš na Gel­bar­do­vom ten­ku? Ili onaj što je, dao dva mi­li­o­na do­la­ra, ono­mad u Her­ceg No­vom, na ru­ke Go­spo­da­ru, u ke­šu, ka­ko na­pi­sa Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca. Da li je sa­da Gel­bard do­šao po dug? Na­rav­no, sa ka­ma­tom. Da li je to onaj Gel­bard, ko­ji je OVK zvao „te­ro­ri­stič­kom or­ga­ni­za­ci­jom“, a on­da se sli­zao sa Ta­či­jem po na­lo­gu Ri­čar­da Hol­bru­ka, na osno­vu či­jeg iz­vje­šta­ja je od­lu­če­no da se ubi­je Slo­ba u Ha­gu? Je li to Gel­bart po či­jem na­lo­gu je Go­spo­dar tvr­dio da je Voj­ska Ju­go­sla­vi­je htje­la da ga obo­ri sa vla­sti. Da je isti­na da je to htje­la, on sa­da ne bi bio tu gdje je.
Je li to onaj Gel­bart ko­ji je pod­sti­cao mr­žnju pro­tiv srp­skog na­ro­da, valj­da iz osve­te što ga je RTS op­tu­ži­la svo­je­vre­me­no da on i „nje­go­ve ga­zde“ pla­ni­ra­ju te­ro­ri­stič­ke ak­tiv­no­sti u Sr­bi­ji i SR Ju­go­sla­vi­ji i do­ve­la ga u ve­zu sa ne­kim ta­da uhap­še­nim Ne­boj­šom Vu­ki­com sa Ce­ti­nja, ko­ga je po­li­ci­ja sum­nji­či­la da je htio da upo­tri­je­bi ja­ku eks­plo­ziv­nu na­pra­vu na jav­nim sku­po­vi­ma gra­đa­na. Jer, „Gel­bard je po­znat po te­ro­ri­stič­kim is­ku­stvi­ma i na­sto­ja­nji­ma da te­ro­ri­zmom upra­vlja do­ga­đa­ji­ma i do­vo­di na vlast ma­ri­o­net­ske re­ži­me“. Ako bi bi­lo ta­ko, is­pa­lo bi da je Go­spo­dar ma­ri­o­ne­ta ko­ju je na vlast do­veo Gel­bard u sa­rad­nji sa MI6 kom­pa­ni? Ta­man po­sla da go­spo­dar bu­de sa­mo ma­ri­o­ne­ta. On je „isto­rij­ski ka­pi­ta­lac“. Mo­že da uđe i u isto­ri­ju Spu­ža. Kao naj­ve­ći ka­pi­ta­lac u isto­ri­ji ove vas­pit­no po­prav­ne usta­no­ve.
Ali, Go­spo­dar je ka­pi­ta­lac i za Do­nal­da Tram­pa. Me­đu­tim, sa­mo kao „lič­nost ko­ja je du­bo­ko uklju­če­na u ak­tiv­no­sti kao što su šverc i me­đu­na­rod­na ma­fi­ja­ška or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja or­ga­ni­zu­je tr­go­vi­nu nar­ko­ti­ka i oruž­ja“!
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)