Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Kraj­nja sta­ni­ca onog mu­če­nog "iko­no­pi­sa­nog" vo­za što se te­tu­rao po ši­na­ma kao pi­ja­nac bi­la je ta­mo gdje i po­čet­na- u la­ži „fre­sko­sli­ka­ra” či­ta­ve pri­če, de­žur­nog skret­ni­ča­ra i ot­prav­ni­ka sli­je­pih ko­lo­sje­ka, što je ne­mu­što i pri­znao.
Ne svo­ju gre­šku, ne na­mje­ru da se to­bo­žnjim sla­njem vo­za put Sje­ver­ne Mi­tro­vi­ce učvr­sti za­vjet o sve­toj srp­skoj ze­mlji, već fa­kat da je pre­voz Sr­ba bio na­mi­je­njen šver­co­va­nju "sli­je­pih put­ni­ka" na sje­ver Ko­so­va, baš ka­ko su se i za­kle­li na svom "Sve­tom pi­smu" - po­gub­nom Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu!
Voz je, da­bo­me, bio iz­go­vor da spe­ci­jal­ne sna­ge al­ban­ske po­li­ci­je, fa­mo­zni RO­SU (stvo­re­ni i utre­ni­ra­ni od Fran­cu­za, sa sr­cem mi­ša, raz­bje­ža­li bi se da im je­dan naš sa­o­bra­ća­jac mah­ne onim "stop­kom", no...), za­po­sjed­nu sje­ver i spro­ve­du do­go­vor zva­nič­nog Be­o­gra­da i ni­kad zva­nič­ne Pri­šti­ne, što se me­ne ti­če, o pre­i­me­no­va­nju naj­sku­plje srp­ske ri­je­či iz Ko­so­vo i Me­to­hi­ja u Alek­san­dar Vu­čić i kom­pa­ni­ja!
Ot­krio sam vam to­plu vo­du, znam, jer ja­sno je već iste no­ći bi­lo o ka­kvoj je sram­noj ša­ra­di ri­ječ, ali sam s na­mje­rom sa­če­kao tek ko­li­ko da do­bi­jem po­tvr­du za ono što sam znao i što se zna­lo- vlast je pri­zna­la Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, i tu ne­ma zbo­ra!
Ne zva­nič­no, ne­ma­ju ku­ra­ži da u iz­da­ji bu­du ba­rem to­li­ko "ve­li­ki" pa ka­žu šta su uči­ni­li, već po­tmu­lo, kao ba­u­lji­na pod ka­me­nom, kao vo­a­je­ri u mra­ku par­ka, kao što su i do­šli na vlast obe­ćav­ši se Bri­se­lu do zad­njeg Sr­bi­na i ne­al­ban­ca (i Al­ba­na­ca ko­jih ima ono­li­ko ča­snih i po­šte­nih) da će za­rad fo­te­lje da­ti sve- osim fo­te­lje!
Na­i­me, pre­mi­jer je na sa­op­šte­nje zva­nič­ni­ka KFOR-a da RO­SU ni­je Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom oba­ve­zan ni­ko­ga da oba­vje­šta­va o svom kre­ta­nju re­kao, pa­ra­fra­zi­ra­ću: "Ka­ko u Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu ni­su baš sve stva­ri ja­sno de­fi­ni­sa­ne..."!
Pa, maj­sto­re, ni­ste po­tpi­si­va­li re­vers za kan­ce­la­rij­ski na­mje­štaj već ne­ka­kav akt o sud­bi­ni Sr­bi­je, aman, ma­da se pre­ma njoj od­no­si­te upra­vo kao pre­ma ras­ho­do­va­nim sto­li­ca­ma i vi­tri­na­ma!
Ko je i u či­je ime smio da pot­pi­še ne­što što ne­ke stva­ri de­fi­ni­še, a osta­le pod­ra­zu­mi­je­va ako se do­go­de?!
Je li Bri­sel­ski spo­ra­zum je­lov­nik pa da se mi­je­nja i do­pu­nju­je po po­tre­bi?!
Ga­ran­tu­je li išta osim va­šeg do­la­ska i ostan­ka na vla­sti?!
Šta je, na kra­ju kra­je­va, taj do­ku­ment ako ni­je pre­da­ja i pri­zna­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je, jer, po­na­vljam, RO­SU je uše­tao na sje­ver Ko­so­va lak­še i bez­bri­žni­je ne­go ko­mu­nal­na po­li­ci­ja na Đe­ram pi­ja­cu?!
Ako mi­sli­te da smo svi psi ko­ji vo­le vo­zo­ve i trč­ka­ra­ju za nji­ma ve­se­lo la­ju­ći - grd­no ste se pre­va­ri­li!
Za ovo Vam ni­je tre­ba­la pru­ga, ša­ra­da, va­gon pun zva­nič­ni­ka ko­ji su već u Top­či­de­ru iza­šli sa­mo tet­ki da od­ne­se li­jek...
Za ovo ni­ste mo­ra­li da se kri­je­te iza tu­žno hva­lo­spjev­nih iz­vje­šta­ja o Va­šem pri­su­stvu u Da­vo­su, isto­rij­skom ko­li­ko i pri­su­stvo gr­ta­li­ce za sni­jeg!
Za ovo Vam ni­su tre­ba­li va­go­ni na­lik mo­na­škim „ke­li­ja­ma” - za ovo je do­volj­no bi­lo ne­ma­ti vi­še ni na­lič­je obra­za i ča­sti!
Vje­ru­jem da to Bri­sel­ski spo­ra­zum ja­sno de­fi­ni­še i da je pa­raf na nje­ga pa­raf na vo­zni red Sr­bi­je ko­ja je do­bi­la tu­ca­nik za pru­gu, a da­la ši­ne...
Po­sled­nji po­ziv put­ni­ci­ma: "Voz za bo­lje sju­tra pre­ko fe­no­me­nal­nog da­nas i sjaj­nog ju­če - oti­šao je dva mi­nu­ta pri­je ovog oba­vje­šte­nja, jbg, ali či­sto da vam ka­že­mo. Kar­te mo­že­te za­mi­je­ni­ti na svim bla­gaj­na­ma ko­je su se još ju­če za­tvo­ri­le! Sre­ćan i udo­ban put u ri­kverc že­li vam onaj ko­ji ne spa­va da bi­ste vi to mo­gli, naj­ka­sni­je za dvi­je do dvi­je i po go­di­ne..."