Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Ni­jed­na TV se­ri­ja ni­je ta­ko pom­no i du­go na­ja­vlji­va­na kao te­ku­ća se­ri­ja TV Pod­go­ri­ca – Bo­žić­ni usta­nak. Ko­nač­no je i u Cr­noj Go­ri shva­će­na va­žnost re­kla­me! Na­čin ka­ko je re­kla­mi­ra­na ova se­ri­ja, ta­ko­đe, skre­će pa­žnju; pro­pa­gan­di­stič­ki je na­ja­vlje­na kao TV se­ri­ja ko­ja će osvi­je­tli­ti sta­re isto­rij­ske do­ga­đa­je na do sa­da ne­vi­đen na­čin. E to je već – ne­što sa­svim dru­go!
Auto­ri se­ri­je Bo­žić­ni usta­nak već tr­pe pri­mjed­be. I, ka­ko bu­de od­mi­ca­la se­ri­ja, bi­će ih sve vi­še. Uosta­lom, ne­ki od auto­ra vi­še ni­su u rad­nom ti­mu. Za­dr­ža­ću se sa­mo na na­slo­vu se­ri­je – Bo­žić­ni usta­nak. Ni­ko od pro­fe­si­o­nal­nih isto­ri­ča­ra do sa­da te do­ga­đa­je ni­je na­zvao ustan­kom; ni­su ima­li osno­va za to. Mno­gi su, opet, pi­sa­li o Bo­žić­noj po­bu­ni, što je ade­kvat­ni­ji na­ziv.
En­ci­klo­pe­di­je su sin­te­za na­u­ke i zna­nja. U nji­ma je de­talj­no ob­ja­šnjen sva­ki usta­nak od ču­ve­nog Spar­ta­ko­vog ustan­ka ro­bo­va u Rim­sko do­ba, pa sve do po­zna­tog Var­šav­skog ustan­ka – pro­tiv Hi­tle­ro­vih fa­ši­sta u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Kod nas su naj­po­zna­ti­ji – Pr­vi srp­ski usta­nak 1804. go­di­ne i Tri­na­e­sto­jul­ski usta­nak 1941. go­di­ne. Sva­ki usta­nak je imao svo­je vođ­stvo i vo­đu, svoj pro­gram; po pra­vi­lu je za­hva­tao ši­ro­ku te­ri­to­ri­ju. Ka­rak­te­ri­šu se i po svo­joj ma­sov­no­sti. Pa i po po­gi­bi­ja­ma. Da­kle, sve ono što auto­ri se­ri­je ne pro­mo­vi­šu; ma­kar u do­sa­da­šnje tri-če­ti­ri sto­ri­je.
Auto­ri se­ri­je ne pra­ve raz­li­ku iz­me­đu ustan­ka i bu­ne, od­no­sno po­bu­ne. To je ve­li­ki pro­pust. Kod nas je bi­la naj­mar­kant­ni­ja Se­ljač­ka bu­na Ma­ti­je Gub­ca. U kon­kret­nom slu­ča­ju ri­ječ je o po­bu­ni, da­kle, još ni­že­ran­gi­ra­nog ne­za­do­volj­stva. Ta­ko se de­ša­va­ju po­bu­ne a ne ustan­ci, pa ni bu­ne ne­za­do­volj­ni­ka zbog, re­ci­mo, ve­li­kih ra­ču­na za stru­ju. Ili zbog ne­is­pla­će­nih za­ra­da itd. itd.
Sva­ki usta­nak je imao svoj pro­gram, ko­ji je bio sna­žan mo­bi­li­za­tor­ski fak­tor. Za­to su ustan­ci bi­li ma­sov­ni. Ima­li su svo­ga vo­đu; po nje­mu su i ime do­bi­ja­li. Sve­ga to­ga ne­ma – u pr­vih tri-če­ti­ri epi­zo­de. Bo­žić­na po­bu­na je uze­la za ime ve­li­ki hri­šćan­ski pra­znik, ko­ga auto­ri se­ri­je i nje­ni ju­na­ci pro­sto ne pri­zna­ju. Ne vi­di se ni ko je or­ga­ni­zo­vao Bo­žić­nu po­bu­nu. Da li to auto­ri su­ge­ri­šu da je to tzv. spolj­ni fak­tor. itd. Za­i­sta ima do­sta pi­ta­nja.
Po­bu­na je za­hva­ti­la sa­mo dje­lo­ve Ce­ti­nja i Nik­ši­ća, pa ni po tom osno­vu ona se ne mo­že sma­tra­ti sve­na­rod­nim ustan­kom Cr­ne Go­re, ka­kav je bio re­ci­mo Tri­na­e­sto­jul­ski usta­nak 1941. go­di­ne. Pu­na isti­na o ovom do­ga­đa­ju mo­ra se sa­gle­da­ti sa glo­bal­nog pla­na. Me­đu­na­rod­na po­dje­la sna­ga to­ga vre­me­na bi­la je na glo­bal­nom pla­nu vr­lo ja­sna. Pre­ma njoj su se rav­na­li i „ma­li” su­di­o­ni­ci. Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja su bi­li kao i do sa­da bli­ski, pri­ja­te­lji – na pra­voj stra­ni isto­ri­je. Go­di­ne 1916. Cr­na Go­ra je ka­pi­tu­li­ra­la, ali je na­rod na­sta­vio bor­bu – sve do oslo­bo­đe­nja i uje­di­nje­nja 1918. go­di­ne. Lo­kal­ni se­pa­ra­ti­sti su bi­li uz po­ra­že­ne sna­ge u Pr­vom svjet­skom ra­tu. Oni su oslo­bo­đe­nje Cr­ne Go­re 1918. go­di­ne pro­gla­si­li oku­pa­ci­jom, kao što su 1941. go­di­ne oku­pa­ci­ju Cr­ne Go­re pro­gla­si­li nje­nim oslo­bo­đe­njem.
U oba slu­ča­ja „oku­pa­to­ri” su bi­li vje­kov­na bra­ća Cr­ne Go­re – ro­do­lju­bi iz Sr­bi­je, sa ko­jom je sva­ka Cr­na Go­ra bi­la u vje­kov­nom pri­ja­telj­stvu i brat­stvu. An­ti­ju­go­slo­ven­stvo i an­ti­srp­stvo ni­ka­da ni­su ima­li šan­su u Cr­noj Go­ri. Ta pri­ča ka­ko na­rod ka­že – odav­no ne pi­je vo­du!
Iza­zi­va­ju ču­đe­nje i ne­ki de­ta­lji ko­je će­mo bez ko­men­ta­ra sa­mo evi­den­ti­ra­ti:
– Cr­no­go­rac sje­di u ku­ći sa ka­pom na gla­vi!
– Obi­la­zi ima­nje u sve­ča­noj no­šnji!
– Svi se slu­že is­kri­vlje­nim ce­tinj­skim go­vo­rom, ko­ji se pro­mo­vi­še u tzv. cr­no­gor­ski je­zik, ko­ji je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za ce­tinj­ski okrug, ni­ka­ko za Cr­nu Go­ru!
– Ima i ne­pri­lič­nih sce­na na ko­je će re­a­go­va­ti ne­ka od broj­nih udru­že­nja že­na u Cr­noj Go­ri.
– Sni­ma­nje či­za­ma voj­ni­ka, a ne sa­ve­znič­ke voj­ske – aso­ci­ja­ci­ja je na oku­pa­ci­ju – ne onu iz 1916, već 1918. go­di­ne!
Na kra­ju osta­je ne­do­re­če­na di­le­ma auto­ra se­ri­je i nji­ho­vih „usta­ni­ka” pro­tiv ko­ga su di­gli po­bu­nu. Su­ge­ri­še se od­go­vor da je „usta­nak” kre­nuo pro­ti­vu „srp­skih oku­pa­to­ra”! Ako je to baš ta­ko, po­sta­vi­li bi pi­ta­nje auto­ri­ma se­ri­je: a ka­da je pre­sta­la ta „srp­ska oku­pa­ci­ja”?! Isto­rij­ski gle­da­no – vi­še su Cr­no­gor­ci „oku­pi­ra­li” Sr­bi­ju, ne­go Sr­bi­jan­ci Cr­nu Go­ru, ma­kar od vre­me­na Ka­ra­đor­đa pa sve do Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća – iz An­dri­je­vi­ce. Tu već ne va­ži ta­ko­zva­na umjet­nič­ka isti­na, kao gru­do­bran od eg­zakt­ne isto­rij­ske isti­ne.
Da li je se­ri­ja stvar­no umjet­nič­ka ili po­li­tič­ka? Ako je po­li­tič­ka, on­da je OK. A ako je umjet­nič­ka, mo­ra­la bi da bu­de mno­go bli­ža umjet­nič­kom iz­ra­zu. Ako auto­ri se­ri­je ula­ze u ras­pra­vu o isto­rij­skim te­ma­ma, on­da mo­ra­ju po­što­va­ti – va­že­ća pra­vi­la. Ona go­vo­re da osno­va pri­če – mo­ra bi­ti pu­na isto­rij­ska isti­na, po­put one isti­ne iz fil­mo­va Su­tje­ska, Ko­za­ra, Ne­re­tva i na­ro­či­to fil­ma Dan D (De­sant u Nor­ma­di­ji). A auto­ri se­ri­je su baš tu oma­nu­li. Pi­ta­mo ih za­što i na ko­ji na­čin su do­šli do ve­li­kih sred­sta­va za nje­no fi­nan­si­ra­nje. Bez tih ob­ja­šnje­nja – se­ri­ja mo­že bi­ti shva­će­na kao ru­ga­nje Cr­noj Go­ri i nje­noj ča­snoj isto­ri­ji.