-Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić

Zvao me ne­ki­dan u dva iza po­no­ći Ko­žo da pro­či­ta vi­jest iz no­vi­na.
Ima on taj obi­čaj, zov­ne u glu­vo do­ba no­ći iz ka­fa­ne da mi is­pri­ča vic ili pro­či­ta vi­jest iz no­vi­na.
“Jes’ čit’o”, ka­že, “za onaj tu­ri­stič­ki ri­zort u Tr­no­vu?” “Ka­kav ri­zort?”, od­go­vo­rio ja. “Evo pi­še da će ne­ki le­va­ti iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta ulo­ži­ti če­ti­ri i po mi­li­jar­de ma­ra­ka u luk­su­zni ri­zort u Tr­no­vu kraj Sa­ra­je­va, di­vov­ski tu­ri­stič­ki grad za če­tr­de­set hi­lja­da lju­di!”
“Ah to, vi­dio sam”, sje­tio se ja, “ali za­što le­va­ti?” “Čuj, če­ti­ri i po mi­li­jar­de za ci­je­li je­dan grad sa ski­ja­li­šti­ma, ba­ze­ni­ma, par­ko­vi­ma, luk­su­znim vi­la­ma, tr­go­vač­kim cen­tri­ma, vje­štač­kim je­ze­ri­ma i ho­te­li­ma s pet zvje­zdi­ca?!”, na­smi­jao se Ko­žo. “Pa za sto hi­lja­da Se­mir Osma­na­gić bi im u Tr­no­vu ot­krio tri ta­kva!”
Ta­ko sam pri­je dvi­je go­di­ne na ovom mje­stu za­po­čeo pri­ču o ču­du ne­vi­đe­nom na Preč­kom Po­lju u op­šti­ni Tr­no­vu kraj Sa­ra­je­va, če­ti­ri i po mi­li­jar­de ma­ra­ka vri­jed­noj in­ve­sti­ci­ji kom­pa­ni­je ,,Bu­roj In­ter­na­ti­o­nal Gro­up’’ iz Du­ba­i­ja - ,,Bu­roj Ozo­ne City’’, ci­je­lom jed­nom ozbilj­nom “in­te­gral­nom tu­ri­stič­kom gra­du” za če­tr­de­set hi­lja­da lju­di, sa tri sto­ti­ne luk­su­znih vi­la, re­sto­ra­ni­ma, du­ća­ni­ma, par­ko­vi­ma, fon­ta­na­ma, tr­žnim cen­trom, sa­vre­me­nom bol­ni­com i ži­ča­rom do Bje­la­šni­ce, što su ga uz­bu­đe­nom op­štin­stvu sve­ča­no na­ja­vi­li ga­zda kom­pa­ni­je Ah­med Isma­il i na­čel­nik Tr­no­va Ibro Be­ri­lo, ko­lek­ci­o­nar stra­nač­kih is­ka­zni­ca i čo­vjek ko­ji još je­di­no ni­je bio član HDZ-a.
Ne­u­mje­re­no sam se i ne­u­ku­sno, kao što ne­pa­tri­ot­skim de­fe­ti­sti­ma i pri­li­či, za­je.avao ta­da ka­ko bi jed­no­stav­ni­je, br­že i jef­ti­ni­je bi­lo da su pro­jekt po­vje­ri­li In­di­ja­ni Džon­su iz Vi­so­kog. “Naj­ka­sni­je do pro­lje­ća”, na­pi­sao sam, “dr Se­mir Osma­na­gić bi na van­red­noj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Tr­no­vu sve­ča­no ob­ja­vio ka­ko je na ob­ron­ci­ma Bje­la­šni­ce ot­krio ču­de­san fu­tu­ri­stič­ki grad za ne­kih če­tr­de­se­tak hi­lja­da sta­nov­ni­ka s fan­ta­stič­nim vje­štač­kim je­ze­ri­ma, na tim je­ze­ri­ma vje­štač­ka ostrv­ca, na tim ostrv­ci­ma vje­štač­ke vi­le, a u tim vi­la­ma naj­ve­će svjet­ske zvi­je­zde, me­đu ko­ji­ma je za sad iden­ti­fi­ko­vao An­đe­li­nu Džo­li, Bred Pi­ta, Džor­dža Klu­ni­ja i Di­na Mer­li­na: ova­ko od­o­ka, pri­je ne­go stig­nu do­bro­volj­ci i ru­da­ri iz Kre­ke da poč­nu s is­ko­pa­va­nji­ma, grad bu­duć­no­sti - što ga je Se­mir rad­no na­zvao Bo­san­ski ri­zort Sun­ca - star je ot­pri­li­ke mi­nus dvi­je-tri hi­lja­de go­di­na, što pre­ve­de­no na je­zik la­i­ka zna­či da u svom pu­nom sja­ju ne­će po­sto­ja­ti pri­je 4000. go­di­ne na­še ere.”
Je­dva je pro­šla i pr­va od te dvi­je-tri hi­lja­de go­di­na, a već u sep­tem­bru je Ibro Be­ri­lo pred fo­to­re­por­te­ri­ma i te­le­vi­zij­skim ka­me­ra­ma u le­di­nu na Preč­kom Po­lju sve­ča­no po­lo­žio ka­men te­me­ljac ,,Bu­roj Ozo­ne Si­ti­ja’’. Ra­đa­nju ču­da ne­vi­đe­nog, naj­ve­ćeg i naj­luk­su­zni­jeg tu­ri­stič­kog gra­da u ovom di­je­lu Euro­pe - či­ja će grad­nja, ka­ko re­če ga­zda Ah­med, ne­za­po­sle­nost u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni sma­nji­ti za ci­je­lih de­set do pet­na­est od­sto - svje­do­či­la je kre­ma Fe­de­ra­ci­je i Kan­to­na, od fe­de­ral­nog pre­mi­je­ra Fa­di­la No­va­li­ća i pot­pred­sjed­ni­ka SDA Asi­ma Sa­raj­li­ća, do pred­sjed­ni­ce kan­to­nal­ne skup­šti­ne Ane Ba­bić i biv­šeg hr­vat­skog pred­sjed­ni­ka Sti­pe Me­si­ća, ko­ji je, shva­ti­li ste, uvi­jek ta­mo gdje Ara­pi ula­žu pa­re.
Ibrin ve­li­čan­stve­ni pro­jekt na kon­cu je, ja­sno, uspio: dvi­je sed­mi­ce ka­sni­je, sa ve­li­čan­stve­nih se­dam­de­set pet od­sto gla­so­va, Be­ri­lo je i ve­li­čan­stve­ni če­tvr­ti put uza­stop­no - sa če­ti­ri raz­li­či­te stran­ke! - po­tvr­dio man­dat na­čel­ni­ka op­šti­ne Tr­no­vo.
A ve­li­čan­stve­ni ,,Bu­roj Ozo­ne Si­ti’’?
Ni­je Ibro ni­šta la­gao kad je u Preč­kom Po­lju obe­ćao ču­do ne­vi­đe­no: to­li­ko je za­pra­vo ,,Bu­roj Ozo­ne Si­ti’’ jed­no ču­do ne­vi­đe­no da ga ni­ko ni­je vi­dio ni mje­sec da­na na­kon po­la­ga­nja ka­me­na te­melj­ca, ni dva mje­se­ca ka­sni­je, ni do No­ve go­di­ne, ni do da­na da­na­šnjeg. Ko­nač­no, ovih da­na - dvi­je go­di­ne na­kon im­pre­siv­ne pre­zen­ta­ci­je če­ti­ri i po mi­li­jar­de ma­ra­ka vri­jed­ne in­ve­sti­ci­je - no­vi­ne su ob­ja­vi­le ka­ko je ga­zda Ah­med na­pu­stio Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. A pu­sto­po­lji­na na Preč­kom Po­lju osta­la ka­kva je bi­la. Ni­kad čo­vjek ne bi re­kao da je u nju ulu­pa­no če­ti­ri i po mi­li­jar­de ma­ra­ka: na ši­ro­koj le­di­ni sa­mo hr­pi­ca dav­no is­ko­pa­ne ze­mlje i plo­ča s nat­pi­som “Ka­men te­me­ljac za iz­grad­nju in­te­gral­nog tu­ri­stič­kog gra­da Bu­roj Ozo­ne Si­ti”, sa sve da­tu­mom po­čet­ka ra­do­va. Ne­ma vr­jed­ni­jeg ka­me­na od si­bir­skog Mir­ni­ja do Si­e­ra Le­o­nea: naj­sku­plji di­ja­mant u isto­ri­ji.
Ve­li­ka zvi­je­zda Afri­ke, sa svo­jih pet­sto­ti­nak ka­ra­ta vri­je­di je­dva šest sto­ti­na mi­li­o­na ma­ra­ka, a ko­mad ne­bru­še­nog bo­san­skog gra­đe­vin­skog be­to­na što ga je u Preč­kom Po­lju lo­pa­tom za­tr­pao na­čel­nik Ibro - Ve­li­ka zvi­je­zda Bo­sne - vri­je­di če­ti­ri i po mi­li­jar­de.
U na­o­pa­koj i uvr­nu­toj Bo­sni - to ste do­sad valj­da shva­ti­li - dra­go ka­me­nje se, na­i­me, ne ot­ko­pa­va, ne­go za­ko­pa­va.
U ta­kvoj na­o­pa­koj i uvr­nu­toj ze­mlji - ni­je ni to ne­ko, hm, ču­do ne­vi­đe­no - ne­sta­ju lju­di i stva­ri: pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, re­ci­mo, u br­čan­skom je na­se­lju Di­zda­ru­ša ne­stao ne­ko­li­ko to­na te­žak most na po­to­ku Zo­vi­či­ci, a go­di­nu ka­sni­je i ci­je­li ma­siv­ni že­lje­znič­ki most u Kri­va­či u Do­njem Va­ku­fu, ne­sta­ja­li su u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i mo­sto­vi i ku­će i se­la i je­ze­ra, pri­je par go­di­na ne­sta­lo je ta­ko u kli­zi­štu ci­je­lo se­lo Še­ri­ći kraj Ze­ni­ce, a po­čet­kom ove go­di­ne - i o to­me sam pi­sao - jed­no­ga je ju­tra ne­sta­lo ci­je­lo če­tr­na­est kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra ve­li­ko Ja­bla­nič­ko je­ze­ro. Da ne­sta­ne, me­đu­tim, ci­je­li je­dan, ka­ko ono, in­te­gral­ni tu­ri­stič­ki grad sa če­tr­de­set hi­lja­da sta­nov­ni­ka, to­ga ni u Bo­sni još ni­je bi­lo.
Kao da je, eto, u ama­zon­skoj džun­gli, a ne na li­va­di kraj Tr­no­va, ne­sta­la ta­ko pod ob­ron­ci­ma Bje­la­šni­ce ve­li­čan­stve­na bo­san­ska atlan­ti­da sa tri sto­ti­ne luk­su­znih vi­la, re­sto­ra­ni­ma, du­ća­ni­ma, par­ko­vi­ma, fon­ta­na­ma, tr­žnim cen­trom, sa­vre­me­nom bol­ni­com i ži­ča­rom do Bje­la­šni­ce. Na­čel­ni­ku Ibri osta­lo na kon­cu sa­mo da zo­ve dr Se­mi­ra Osma­na­gi­ća: vo­li vi­soč­ki In­di­ja­na te mi­ste­ri­je i fe­no­me­ne, ako ga on ne na­đe, ne­će ni­ko.
Je.iga, ni­je za­je.an­ci­ja. Če­ti­ri i po mi­li­jar­de ma­ra­ka, pri­zna­će­te, ni u Bo­sni ni­je ma­lo.
wwwbu­ka.co