-Pi­še: Dragan Mraović

Svi­jet ide ka rop­stvu svih za­rad bo­gat­stva tri­de­se­tak po­ro­di­ca u svi­je­tu, a „po­ro­di­ca“ je ita­li­jan­ski na­ziv za ma­fi­ju. Ni­su tu sa­mo Rot­šil­di i Rok­fe­le­ri. Ima tu i evro­bi­ro­kra­ta, kao dru­go­ra­zred­ne po­slu­ge, ali i na­ših oti­ra­ča.
Oni su bom­bar­do­va­li Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru da bi stvo­ri­li na­še po­li­tič­ke no­men­kla­tu­re ko­je ima­ju na­log da svo­ju ma­ri­o­net­sku po­li­tič­ku moć pre­tvo­re u nji­ho­vo pri­vat­no vla­sni­štvo. U okvi­ru to­ga pla­na Evrop­ska uni­ja je stvo­ri­la raz­boj­nič­ku nar­ko­-dr­ža­vu na srp­skom Ko­sme­tu.
„To je raz­boj­nič­ka dr­ža­va tran­sna­ci­o­nal­nih kor­po­ra­ci­ja, ko­je su pre­vi­dje­le da psi na kra­ju uje­du i ga­zde“ - ka­že ru­ski aka­de­mik isto­ri­čar An­drej Iljič Fur­sov.
Na­še po­li­tič­ke no­men­kla­tu­re ima­ju iz­u­zet­no ni­zak in­te­lek­tu­al­ni ni­vo (fa­kul­tet ni­je do­kaz in­te­lek­ta) i ne­ma­ju po­ro­dič­no vas­pi­ta­nje, pa za­to ne­ma­ju eti­ku, ni mo­ral, što ih či­ni sklo­nim po­li­tič­kim per­ver­zi­ja­ma (evro­u­ni­ja­će­nje) i an­ti­de­mo­krat­skom na­si­lju (bje­ža­nje od re­fe­ren­du­ma). Naj­bo­lji pri­mje­ri su Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić, pr­vi fa­kul­tet sa še­sti­ca­ma, dru­gi sa de­set­ka­ma, a re­zul­tat jed­nak – pa­me­ti ne­ma.
Obo­ji­ca stre­me evro­a­tlan­ti­zmu či­me se pri­dru­žu­ju ame­rič­kom na­po­ru na ru­še­nju Ru­si­je. SAD su mi­sli­le da su u to­me uspje­le sa Jelj­ci­nom i ta­da je ame­ri­či rat­ni zlo­či­nac Klin­ton, re­kao: "Do­zvo­li­će­mo Ru­si­ji da po­sto­ji, ali ne­će­mo joj do­zvo­li­ti da bu­de ve­li­ka dr­ža­va.“ Po­što ni­je is­pa­lo ta­ko, sa­da pri­ku­plja­ju sna­ge da uni­šte ono što se ne mo­že uni­šti­ti. Za­to su im neo­p­hod­ne one dvi­je mi­lo­gor­ske če­te, za­to ci­je­li sprat u srp­skom ge­ne­ral­šta­bu za­u­zi­ma­ju NA­TO ofi­ci­ri. U ci­lju fi­zič­ke i fi­nan­sij­ske oku­pa­ci­je Cr­ne Go­re i Sr­bi­je po­treb­no im je da Cr­no­gor­ci i Sr­bi " pro­mi­je­ne svi­jest" o če­mu ne­pre­sta­no tra­bu­nja Go­spo­dar­čić.
Za­to su htje­li da uve­du u na­sta­vu u osnov­nim ško­la­ma Sr­bi­je ča­so­ve za osnov­ce da ih uče da su sek­su­al­ne per­ver­zi­je nor­mal­ne, re­ci­mo da "dje­čak dr­ži dje­ča­ka za zad­nji.u“, ali da mo­ra­ju da pri­ja­ve de­ku i ba­ku ako ih po­mi­lu­ju po ko­si.
Ni­su tu vi­še u igri sa­mo no­vac i moć, već i do­sti­za­nje „evrop­skih vri­jed­no­sti“, re­ci­mo, kao u Fran­cu­skoj, gdje je mo­gu­će da pr­va da­ma bu­de pro­fe­sor­ka uče­ni­ka sa ko­jim je vo­di­la lju­bav ka­da je on imao pet­na­est go­di­na, a ona dva­de­set i če­ti­ri vi­še. On­da se ona uda­la za nje­ga da ne bi išla na ro­bi­ju, a on se još ni­je opo­ra­vio od tog „stre­sa“, što se vi­di po nje­go­vim sklo­no­sti­ma ka ko­ka­i­nu i al­ko­ho­lu, ko­je bi mo­gle bi­ti i nje­go­va pri­vat­na stvar da on ni­je Rot­šil­dov biv­ši slu­žbe­nik i fran­cu­ski pred­sjed­nik. Ja­sno je da će vo­di­ti po­li­ti­ku u ko­rist tran­sna­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja, a ne u ko­rist fran­cu­skog na­ro­da, ako ga još ima, jer su da­na­šnje agre­siv­ne „imi­gra­ci­je“ sa­mo no­va vr­sta ra­ta ra­di mi­je­nja­nja iden­ti­te­ta na­ci­ja, či­ji je re­zul­tat sa­da vi­dljiv baš u Fran­cu­skoj. I u Sr­bi­ji za­to pla­ni­ra­ju da „za­pa­te“ bar 8.000 tih „imi­gra­na­ta“ ko­ji će nam mi­je­nja­ti svi­jest i et­nič­ki sa­stav.
U sve to se uklju­či­la mi­lo­go­ra sa „Nje­go­šem na šti­kla­ma“ na „Pje­smi Evro­vi­zi­je“. To je pro­to­tip bu­du­ćeg mi­lo­gor­ca sa ko­jim će Go­spo­dar uše­ta­ti pod ru­ku u NA­TO pa­kao. Ne­će vi­še ne­ki „pre­va­zi­đe­ni“ Vuk Man­du­šić da su­če mr­ke br­ke, ni­ti će vla­di­ka Nje­goš da bu­de naj­ljep­ši čo­vjek svo­ga do­ba. Mu­škost ni­je evro­u­ni­jat­ska vri­jed­nost, pa će no­vi idol evro­lju­bi­te­lja bi­ti „Nje­goš na šti­kla­ma“. Đe­voj­ke, jad­ne, osta­će bez mo­ma­ka ju­na­ka, pa će mo­ra­ti da se tje­še „fe­men“ đe­voj­ka­ma. U ta­kvoj evo­a­tlan­ti­ji dje­cu će nam pra­vi­ti „imi­gran­ti“. Za­to sjaj­ni cr­no­gor­ski pje­snik (ne pje­sni­ki­nja jer je taj na­ziv la­kr­di­ja lju­bi­te­lja „čir­gi­li­ce“ su­prot­na gra­ma­ti­ci srp­skog je­zi­ka) Mi­li­ca Ba­krač po­ru­ču­je: „Cr­no­gor­ci, od sju­tra da no­si­te cr­ne far­mer­ke če­tr­de­set da­na! U znak ko­ro­te za na­ma!“
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)