- Autor: Di­mi­tri­je Bo­a­rov

Du­go sam bio skep­ti­čan pre­ma te­zi mog pri­ja­te­lja da je za Sr­bi­ju i nje­nu ne­za­po­sle­nost je­di­ni spas u raz­vo­ju tu­ri­zma. Tu te­zu on uvi­jek pot­kre­plju­je sa ne­ko­li­ko osnov­nih ar­gu­me­na­ta: to je gra­na ko­ja za­po­šlja­va mno­go ni­sko­kva­li­fi­ko­va­ne rad­ne sna­ge; in­ve­sti­ci­je u smje­štaj­ne i uslu­žne ka­pa­ci­te­te su re­la­tiv­no jef­ti­ne; pri­rod­ni re­sur­si i isto­rij­sko na­sle­đe za raz­voj tu­ri­zma kod nas su mno­go­broj­ni i uglav­nom ne­is­ko­ri­šće­ni; Sr­bi­ja je bli­zu raz­vi­je­nih evrop­skih ze­ma­lja iz ko­jih kre­će na pu­to­va­nja naj­vi­še tu­ri­sta, a isto­vre­me­no je i da­lje pre­pu­na di­vlji­ne ko­ju ur­ba­ni lju­di na­vod­no tra­že za od­mor; ima­mo to­li­ko pi-ar agen­ci­ja i zna­mo do­bro da la­že­mo, pa bi i tu­ri­stič­ka pro­pa­gan­da mo­gla bi­ti efi­ka­sna; kod nas mo­že do­bro da se je­de, a i za­kon o za­bra­ni pu­še­nja u jav­nim pro­sto­ri­ma prak­tič­no se ne spro­vo­di, itd.
Ja sam se opi­rao ar­gu­men­ti­ma ovog pri­ja­te­lja uglav­nom tvrd­nja­ma da nam je sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra pri­lič­no ne­raz­vi­je­na; da su nam ho­te­li i svra­ti­šta pri­lič­no za­pu­šte­ni; da nam je ci­je­la ze­mlja pr­lja­va i ne­u­re­đe­na; da po­sle po­sled­njih bal­kan­skih ra­to­va ima­mo loš ugled u svi­je­tu, na­ro­či­to u po­gle­du stan­dar­da bez­bjed­no­sti i za­šti­te od raz­boj­ni­ka i dže­pa­ro­ša sva­ke vr­ste, itd. Glav­nu po­en­tu tog mog opi­ra­nja či­ni­lo je mi­šlje­nje da smo to­li­ko si­ro­ma­šni da ne­ma­mo vre­me­na i str­plje­nja da raz­vi­ja­mo ne­ku pri­vred­nu gra­nu ko­ja je ni­sko­a­ku­mu­la­tiv­na i ko­ja u su­šti­ni spo­ro vra­ća no­vac.
Tim di­sku­si­ja­ma o zna­ča­ju tu­ri­zma za bu­du­ći eko­nom­ski raz­voj Sr­bi­je, kao što to kod nas obič­no bi­va, ne­do­sta­ja­li su pre­ci­zni po­da­ci. Za­to sam se ob­ra­do­vao ka­da sam u ne­kim na­šim no­vi­na­ma pri­je ne­ko­li­ko sed­mi­ca, pri­mi­je­tio tekst o raz­vo­ju tu­ri­zma u Sr­bi­ji pod na­slo­vom ,,Pri­vred­na gra­na ko­ja br­zo ra­ste”. Na­ža­lost, u nad­na­slo­vu je pi­sa­lo da su ostva­re­ni iz­u­zet­ni re­zul­ta­ti po­slo­va­nja u srp­skom tu­ri­zmu – 2015. go­di­ne, a da po­da­ci za 2016. go­di­nu još ni­su sre­đe­ni?! No, i ba­ja­ti po­da­ci o raz­vo­ju na­šeg tu­ri­zma pri­je dve go­di­ne ot­kri­va­ju ne­ko­li­ko za­ni­mlji­vih stva­ri ko­je su i da­lje si­gur­no ak­tu­el­ne.
Da­kle, od 2,5 mi­li­jar­di do­la­ra, ko­li­ko je Sr­bi­ja za­ra­di­la od tu­ri­zma, pre­ma po­da­ci­ma ko­je je iz­nio Alek­san­dar Den­da, sa­vjet­nik u Mi­ni­star­stvu tr­go­vi­ne i tu­ri­zma Vla­de Sr­bi­je – čak pe­ti­na (20 od­sto) ostva­re­na je koc­ka­njem stra­na­ca u na­šim koc­kar­ni­ca­ma. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u Sr­bi­ju do­la­ze Tur­ci, Ara­pi, Izra­el­ci, Iran­ci i gra­đa­ni dru­gih ze­ma­lja u ko­ji­ma je koc­ka­nje za­bra­nje­no – da se za­ba­ve i tim ob­li­kom ,,fi­nan­sij­ske re­kre­a­ci­je”, pa otu­da tre­ba raz­vi­ja­ti mre­žu ri­zort ho­te­la kod ko­jih se po­ne­što mo­že za­i­gra­ti i u ka­zi­nu.
Uko­li­ko je pro­met u na­šim koc­kar­ni­ca­ma do­i­sta do­se­gao iz­nos od oko 500 mi­li­o­na do­la­ra, on­da je koc­ka­nje re­spek­ta­bil­na gra­na u po­gle­du do­pri­no­sa do­ma­ćem bru­to pro­iz­vo­du. Po­što ne­mam po­dat­ke o pro­me­tu u mno­go­broj­nim kla­di­o­ni­ca­ma, mo­gu sa­mo da na­ga­đam da li se u koc­ka­nju i kla­đe­nju pro­du­ci­ra dio do­ma­ćeg BDP-a ve­ći od onog ko­ji se do­stig­ne u ne­kim dru­gim tra­di­ci­o­nal­nim pri­vred­nim gra­na­ma (gra­đe­vi­nar­stvu, na pri­mjer). Isti­na, i pri koc­ka­nju i pri kla­đe­nju mi ni­kad ne zna­mo da li su pri­ja­vlje­ni po­da­ci stvar­ni od­raz ,,igre” za sto­lo­vi­ma op­to­če­nim ze­le­nom čo­jom ili je ri­ječ o ne­kom ob­li­ku ,,pra­nja nov­ca” (što ne tre­ba bez­re­zer­vno is­klju­či­va­ti).
Tu­ri­zam je, pre­ma po­da­ci­ma ko­je je na­veo Den­da, već 2015. go­di­ne Sr­bi­ji do­nio ukup­no 275 mi­li­jar­di di­na­ra ili 6,44 od­sto ta­da­šnjeg BDP-a, dok je za pro­šlu go­di­nu oče­ki­van tu­ri­stič­ki pro­met od 326 mi­li­jar­di di­na­ra ili 7,88 od­sto ostva­re­nog pro­šlo­go­di­šnjeg BDP-a. Za ovu, 2017. go­di­nu, pro­cje­nju­je se i pla­ni­ra pri­hod od tu­ri­zma 386 mi­li­jar­di di­na­ra, što bi mo­glo pre­sko­či­ti uče­šće u BDP-u Sr­bi­je od de­vet od­sto.
Kad se po­gle­da­ju ne­što sre­đe­ni­ji po­da­ci o bro­ju za­po­sle­nih u na­šem tu­ri­zmu – vi­di se da je taj broj iz­me­đu 2015. i 2016. go­di­ne po­ve­ćan sa 81.610 na 87.244, što je sva­ka­ko pri­sto­jan po­rast u na­šim uslo­vi­ma. Tim pri­je što je naš tu­ri­zam, na­ža­lost, po­znat po zna­čaj­noj ,,si­voj zo­ni” i ve­li­kom uče­šću an­ga­žo­va­ne rad­ne sna­ge ko­ja ni­je pri­ja­vlje­na so­ci­jal­nim i zdrav­stve­nim fon­do­vi­ma.
Pe­šča­nik.net