-Autor: Sa­ša Đor­đe­vić

Si­stem te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne, oru­ža­ni su­ko­bi u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i kult oruž­ja prak­tič­no su na­o­ru­ža­li na­še gra­đa­ne, zbog če­ga se Sr­bi­ja u svjets­kim me­di­ji­ma če­sto po­ja­vlju­je u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu. Pro­šle go­di­ne je bri­tan­ski ,,Te­le­graf’’ ob­ja­vio po­da­tak da su gra­đa­ni Sr­bi­je po bro­ju oruž­ja ko­je po­sje­du­ju od­mah iza Ame­ri­ka­na­ca. Ne­dav­no je ob­ja­vljen čla­nak da smo naj­na­o­ru­ža­ni­ji na­rod me­đu Slo­ve­ni­ma.
Pro­cje­ne su da se u Sr­bi­ji na­la­zi pre­ko tri mi­li­o­na ko­ma­da oruž­ja, dok dru­gi iz­vo­ri is­ti­ču ne­što ma­nji broj – iz­me­đu 1,6 i 2,6 mi­li­o­na ko­ma­da le­gal­nog i ile­gal­nog oruž­ja. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, u Sr­bi­ji po­sto­ji sko­ro mi­li­on ko­ma­da le­gal­nog oruž­ja. Ne­zva­nič­na pro­cje­na MUP-a je da po­sto­ji i iz­me­đu 200 i 900 hi­lja­da ko­ma­da ne­le­gal­nog oruž­ja.
Či­ju god pro­cje­nu da uzme­mo kao naj­re­le­vant­ni­ju, oči­gled­no je da na­ši gra­đa­ni po­sje­du­ju pre­vi­še oruž­ja. Za­to ne ču­di što je u po­sled­njih 15 go­di­na spro­ve­de­no se­dam ak­ci­ja le­ga­li­za­ci­je oruž­ja, ko­je pod­ra­zu­mi­je­va­ju da gra­đa­ni odu do naj­bli­že po­li­cij­ske sta­ni­ce i pre­da­ju oruž­je bez oba­ve­ze do­ka­zi­va­nja po­ri­je­kla oruž­ja ili bez od­go­vor­no­sti ako su ga na­ba­vi­li na ne­za­ko­nit na­čin. Do sa­da je na taj na­čin pri­ku­plje­no pre­ko 200 hi­lja­da ko­ma­da ile­gal­nog oruž­ja, što ni­je do­vo­ljan broj ima­ju­ći u vi­du pro­cje­ne o ogrom­nom bro­ju ile­gal­nog oruž­ja, a i bez­bjed­no­snu si­tu­a­ci­ju u ze­mlji i re­gi­o­nu.
Gra­đa­ni Sr­bi­je su sve ma­nje ras­po­lo­že­ni da pre­da­ju oruž­je po­li­ci­ji, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da ne­će sno­si­ti ni­ka­kve po­sle­di­ce. Opa­da­ju­ći trend le­ga­li­za­ci­je oruž­ja je na­ro­či­to bio uoč­ljiv pro­šle go­di­ne ka­da je pre­da­to sve­ga 1.410 ko­ma­da oruž­ja. Za slab uči­nak ak­ci­je kri­vi su ne­do­volj­no pod­sti­caj­na kam­pa­nja, loš taj­ming i ne­po­vje­re­nje gra­đa­na u in­sti­tu­ci­je.
U kam­pa­nji le­ga­li­za­ci­je oruž­ja ob­ja­šnje­ne su sa­mo pro­ce­du­re i ni­su uče­stvo­va­li svi ak­te­ri za­in­te­re­so­va­ni za ovu te­mu, a i to­kom lje­ta gra­đa­ni ne že­le da raz­mi­šlja­ju o oba­ve­za­ma pre­ma dr­ža­vi, već su po­sve­će­ni ne­kim dru­gim stva­ri­ma, na pri­mjer go­di­šnjim od­mo­ri­ma. Vre­men­ski po­če­tak kam­pa­nje je oči­gled­no va­žan, jer je 2015. go­di­ne kam­pa­nja po­če­la 4. mar­ta i sku­plje­no je pet pu­ta vi­še oruž­ja ne­go 2016. ka­da je kam­pa­nja po­če­la 1. ju­la.
Po­sto­ji re­al­na bo­ja­zan da će se pro­šlo­go­di­šnji sce­na­rio po­no­vi­ti i ove go­di­ne. Kam­pa­nja opet ni­je po­seb­no pod­sti­caj­na i po­na­vlja­ju se iste gre­ške. Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va je 2. ju­na 2017. u sa­op­šte­nju du­gom dva pa­su­sa ob­ja­vi­lo da je po­če­la le­ga­li­za­ci­ja oruž­ja i ob­ja­sni­lo pro­ce­du­ru, ali ni­je bi­lo ni­ka­kvog sa­dr­ža­ja ko­ji bi mo­ti­vi­sao gra­đa­ne da pre­da­ju oruž­je. Na­kon ob­ja­vlji­va­nja štu­rog sa­op­šte­nja u me­di­ji­ma, na­stu­pi­la je ti­ši­na ko­ja je tra­ja­la vi­še od mje­sec da­na, od­no­sno do tre­nut­ka ob­ja­vlji­va­nja tek­sta u ,,Ve­čer­njim no­vo­sti­ma’’.
Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da gra­đa­ni oruž­je po­sje­du­ju jer im ono pru­ža osje­ćaj si­gur­no­sti. To­me tre­ba do­da­ti i po­da­tak da se pri­bli­žno tri če­tvr­ti­ne gra­đa­na Sr­bi­je osje­ća pot­pu­no ili uglav­nom bez­bjed­no, i to pri­je sve­ga u svo­joj ku­ći, pri če­mu ve­ći­na gra­đa­na ne sma­tra da su dr­žav­ni or­ga­ni do­pri­ni­je­li nji­ho­vom osje­ća­ju bez­bjed­no­sti. Zbog to­ga i ne tre­ba da ču­di slab od­ziv gra­đa­na na po­ziv MUP-a da pre­da­ju oruž­je.
Re­zul­tat je još sla­bi­ji ka­da se ne­i­no­va­tiv­na stra­te­gi­ja ko­mu­ni­ka­ci­je po­ve­že sa kul­tom oruž­ja. Do­volj­no je po­gle­da­ti por­tre­te Obre­no­vi­ća i Ka­ra­đor­đe­vi­ća sa sa­bljom i ku­bu­rom, pa uvi­dje­ti ko­li­ko je ovaj kult jak u Sr­bi­ji. Sa­da je u po­je­di­nim di­je­lo­vi­ma Sr­bi­je sa­svim nor­mal­no da sva­ka ku­ća po­sje­du­je pi­štolj. Ne­do­sta­tak bez­bjed­no­sne kul­tu­re i od­su­stvo svi­je­sti o opa­sno­sti ko­ju oruž­je no­si sa so­bom do­pri­no­si da se gra­đa­ni sve rje­đe od­lu­ču­ju da pre­da­ju oruž­je.
Po­red le­ga­li­za­ci­je, tre­nut­ni iza­zov je i ne­zna­nje ka­ko za­i­sta iz­gle­da prak­sa do­bi­ja­nja do­zvo­le za no­še­nje i dr­ža­nje oruž­ja, jer do sa­da ni­je spro­ve­de­no du­bin­sko is­tra­ži­va­nje o to­me. U na­stav­ku pro­ce­sa kon­tro­le la­kog na­o­ru­ža­nja u Sr­bi­ji, neo­p­hod­no je iden­ti­fi­ko­va­ti i pro­ble­me pre­la­kog do­bi­ja­nja do­zvo­le za no­še­nje i dr­ža­nje oruž­ja, jer je oko po­lo­vi­ne ubi­sta­va pro­šle go­di­ne iz­vr­še­no le­gal­nim oruž­jem.
Po­treb­no je pre­i­spi­ta­ti do­sa­da­šnje spro­vo­đe­nje po­li­ti­ke kon­tr­o­le la­kog na­o­ru­ža­nja. Pr­vi po­ku­šaj da se uve­de red u ovoj obla­sti uči­njen je 2010. ka­da je vla­da usvo­ji­la Stra­te­gi­ju kon­tro­le stre­ljač­kog i la­kog oruž­ja či­je je va­že­nje is­te­klo 2015. Ak­ci­o­ni plan za spro­vo­đe­nje Stra­te­gi­je je usvo­jen sa za­ka­šnje­njem od tri go­di­ne, što je do­ve­lo do to­ga da su u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du ci­lje­vi i ak­tiv­no­sti za­cr­ta­ni u stra­te­gi­ji bi­li sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Na­kon usva­ja­nja ak­ci­o­nog pla­na ni­je iz­vr­še­na ni­jed­na nje­go­va do­pu­na ili re­vi­zi­ja, iako se ka­sni­lo sa spro­vo­đe­njem mje­ra. Za re­a­li­za­ci­ju ak­tiv­no­sti iz ovog ak­ci­o­nog pla­na ni­su iz­dvo­je­na po­seb­na sred­stva u bu­dže­tu, već su nad­le­žna mi­ni­star­stva ko­ri­sti­la sred­stva iz re­dov­nih sred­sta­va, zbog šted­nje sma­nje­nih bu­dže­ta.
Dru­gi po­ku­šaj ko­ji je unio zna­čaj­ne po­zi­tiv­ne pro­mje­ne u kon­tro­li la­kog na­o­ru­ža­nja je usva­ja­nje Za­ko­na o oruž­ju i mu­ni­ci­ji 2015. go­di­ne. Za­ko­nom su po­o­štre­ni kri­te­ri­ju­mi za do­bi­ja­nje do­zvo­le za dr­ža­nje i no­še­nje oruž­ja i pred­vi­đe­na je pro­vje­ra zdrav­stve­ne spo­sob­no­sti oso­be ko­ja je pod­ni­je­la zah­tev za do­zvo­lu dr­ža­nja i no­še­nja oruž­ja. Ipak, pro­stor za una­pre­đe­nje prav­nog okvi­ra i da­lje po­sto­ji. Rok za ob­no­vu lje­kar­skog uvje­re­nja o zdrav­stve­noj spo­sob­no­sti za dr­ža­nje i no­še­nje oruž­ja je pet go­di­na. To je isu­vi­še dug pe­ri­od u ko­me mo­že do­ći do ve­li­kih pro­mje­na u zdrav­stve­nom sta­nju vla­sni­ka oruž­ja. Do­dat­ni pro­blem su ogra­ni­če­nja ko­ja do­la­ze s go­di­na­ma. Na pri­mjer, u Špa­ni­ji se ova­kvo lje­kar­sko uvje­re­nje ob­na­vlja na sva­ke tri go­di­ne za oso­be pre­ko 60 go­di­na sta­ro­sti. Po­red to­ga, svi ko­ji že­le da po­sje­du­ju oruž­je mo­ra­ju da po­lo­že te­sto­ve ko­ji­ma do­ka­zu­ju da ima­ju te­o­rij­sko i prak­tič­no zna­nje o bez­bjed­noj upo­tre­bi oruž­ja.
Za­sad ne po­sto­je do­volj­no in­for­ma­ci­ja o to­me ka­ko po­li­ci­ja i zdrav­stvo sa­ra­đu­ju po­vo­dom iz­da­va­nja lje­kar­skog uvje­re­nja o zdrav­stve­noj spo­sob­no­sti za dr­ža­nje i no­še­nje oruž­ja. O zna­ča­ju i iza­zo­vi­ma u sa­rad­nji po­li­ci­je i lje­ka­ra go­vo­ri nam i prak­sa u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Ta­mo su lje­ka­ri tra­ži­li na­dok­na­du zbog za­htje­va po­li­ci­je da se me­di­cin­ski iz­vje­štaj do­sta­vi u ro­ku od 21 da­na. Če­sto se de­ša­va­lo i da po­li­ci­ja tra­ži iz­vje­štaj od lje­ka­ra bez po­treb­ne spe­ci­ja­li­za­ci­je. (Iz­ra­da kva­li­tet­nog iz­vje­šta­ja, po mi­šlje­nju bri­tan­skih lje­ka­ra, zah­ti­je­va šest pre­gle­da ko­ji od­u­zi­ma­ju či­tav rad­ni dan lje­ka­ra. Ovo je bio raz­log ka­šnje­nja u iz­da­va­nju do­zvo­la za no­še­nje oruž­ja u Bri­ta­ni­ji.)
Da­kle, za sma­nje­nje bro­ja ile­gal­nog oruž­ja u Sr­bi­ji i ja­ča­nje bez­bjed­no­sne kul­tu­re po­treb­no je pre­i­spi­ta­ti efek­te le­ga­li­za­ci­je oruž­ja i pri­mje­ne po­li­ti­ke kon­tro­le la­kog na­o­ru­ža­nja.
(Autor je is­tra­ži­vač
Be­o­grad­skog cen­tra za
bez­bjed­no­snu po­li­ti­ku)
Pe­šča­nik.net