- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Na Ce­ti­nju je pro­sla­vlje­na de­se­to­go­di­šnji­ca Usta­va iz 2007. go­di­ne. Pr­vi cr­no­gor­ski ustav od proglašenja ne­za­vi­sno­sti pred­sta­vljen je tom pri­li­kom kao ve­li­ko do­stig­nu­će. Pro­fe­sor Mla­den Vuk­če­vić, biv­ši pred­sjed­nik Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re go­vo­rio je o „kru­ni­sa­nju vi­je­ka tra­di­ci­je“ i o to­me ka­ko je Cr­na Go­ra slo­vom Usta­va „utvr­di­la osno­ve svog ure­đe­nja i upi­sa­la ga u ma­pu evrop­skog prav­nog pro­sto­ra“. Do­dao je još i da se „Ustav u pro­te­klih de­set go­di­na po­ka­zao kao do­bra osno­va za pri­mat me­đu­na­rod­nog pra­va, te­melj za una­pre­đe­nje ljud­skih pra­va, pred­u­slov za me­đu­na­rod­ne in­te­gra­ci­je i oslo­nac za učvr­šće­nje dr­žav­nog iden­ti­te­ta“.
Eto, a ja sam mi­slio da je Cr­na Go­ra „sta­ra evrop­ska dr­ža­va“. Ka­kav to iden­ti­tet tre­ba ne­ko­me ko te­me­lji svo­ju dr­žav­nost na kra­lje­vi­ni Du­klji? Drev­noj dr­ža­vi ve­li­kog ugle­da i mo­ći. Su­štin­ski sta­ri­joj od Nje­mač­ke, Fran­cu­ske, En­ge­ske ili Špa­ni­je... Da ne go­vo­ri­mo o an­tič­koj Pre­va­li­ta­ni... Pa zar ni­je Jo­vo Ka­pi­čić spo­mi­njao svo­je sta­ro­rim­ske pret­ke? Zar o se­bi ta­ko ne mi­sli ve­ći­na vo­đa vla­da­ju­ćeg re­ži­ma? Iden­ti­tet ta­kve dr­ža­ve neo­če­ki­va­no, iz ne­kih raz­lo­ga, tre­ba da učvr­šću­je je­dan Ustav.
Po­sla­nik, vje­či­ti­ji od Cr­ne Go­re, Mi­o­drag Vu­ko­vić, ko­ji je bio i pred­sjed­nik Ustav­nog od­bo­ra, pre­po­znao je Ustav kao „ve­li­ku šan­su“. Iz­me­đu osta­log, i „mul­ti­et­nič­ke Cr­ne Go­re“. Ali re­klo bi se da Vu­ko­vić u svom ve­li­kom prav­nom dje­lu vi­di i ne­ke „no­ve de­mo­krat­ske vri­jed­no­sti“ ko­je ne pri­hva­ta­ju ne­i­me­no­va­ni gra­đa­ni lo­ših na­mje­ra. Čud­no je to spo­mi­nja­nje mul­ti­kul­tur­ne Cr­ne Go­re. Gdje je to Ustav u prak­si afir­mi­sao mul­ti­kul­tu­ral­nost Cr­ne Go­re? Gdje su pra­va srp­skog na­ro­da Cr­ne Go­re? Gdje je ći­ri­li­ca ko­jom pi­še ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re? Gdje je rav­no­pra­vnost svih na­ro­da Cr­ne Go­re? Gdje su gra­đa­ni srp­ske na­ci­o­nal­no­sti u ve­li­kom bro­ju usta­no­va ove na­vod­no de­mo­krat­ske dr­ža­ve?
I sâm pr­o­fe­sor Vuk­če­vić, upr­kos sve­ča­nom tre­nut­ku, re­če i ne­što što bi vla­sti, ko­je su svo­jim do­sa­da­šnjim po­li­tič­kim dje­lo­va­njem ap­so­lut­no za­do­volj­ne, tre­ba­lo da uzmu u ob­zir. On je spo­me­nuo i da po­red po­zi­tiv­ne ocje­ne Usta­va, po­sto­je i nje­go­va „po­je­di­nač­na kr­še­nja, uče­sta­lo do­no­še­nje ne­u­stav­nih aka­ta, nje­go­va na­preg­nu­ta tu­ma­če­nja po mje­ri po­li­tič­kih in­te­re­sa ili po­tre­ba“.
Vuk­če­vić je me­đu ove zlo­u­po­tre­be mo­gao da ubro­ji i istom pri­li­kom iz­ne­se­no mi­šlje­nje pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Iva­na Bra­jo­vi­ća o na­či­nu ka­ko će­mo (mi­slim da je su­bje­kat u toj re­če­ni­ci bio „mi“, a mo­žda je mi­slio na „dr­ža­vu“) „opro­sti­ti svi­ma oni­ma ko­ji ni­je­su vje­ro­va­li u Ustav i Cr­nu Go­ru“.
Ko­li­ko se sje­ćam, Ustav je do­ne­sen uz ne­ka­kav kom­pro­mis. Da li je re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća is­pu­nio svoj dio po­god­be oko do­no­še­nja Usta­va? SAD i EU su bi­le svje­do­ci i spo­ra­zu­ma o ne­ka­kvim „iden­ti­tet­skim za­ko­ni­ma“ či­jim bi do­no­še­njem i pri­mje­nom sa­vre­me­na Cr­na Go­ra pri­hva­ti­la svo­je isto­rij­sko na­sle­đe i pru­ži­la ma­kar pu­na iden­ti­tet­ska pra­va svim svo­jim na­ro­di­ma. Ovi za­ko­ni ni­ka­da ni­su do­ne­se­ni.
O če­mu on­da tač­no go­vo­re oni ko­ji sla­ve go­di­šnji­cu Usta­va iz 2007. go­di­ne? O ve­li­koj po­bje­di dr­ža­ve ili o ne­is­pu­nje­nim obe­ća­nji­ma, zlo­u­po­tre­ba­ma i at­mos­fe­ri gra­đan­skog ra­ta ko­ji DPS i nje­go­vi pret­hod­ni­ci stva­ra­ju i odr­ža­va­ju ot­ka­ko su do­šli na vlast?
Mo­že­mo li da ka­že­mo da je Ustav Cr­ne Go­re iz 2007. go­di­ne tri­jum­fo­vao i na su­đe­nju op­tu­že­ni­ma za pri­pre­mu ,,dr­žav­nog uda­ra’’? Ka­kva je to tra­di­ci­ja ko­ja po­ka­zu­je da se Cr­na Go­ra od 1909. do da­nas ni­je ni­gdje po­mje­ri­la? Sje­ti­mo se sa­mo osnov­nih či­nje­ni­ca. Svje­dok tra­žen od dru­ge dr­ža­ve zbog zlo­či­na. Op­tu­že­ni – pen­zi­o­ne­ri, si­ro­ma­šni lju­di na­ru­še­nog zdra­vlja. Sud­ski si­stem ko­ji za­tva­ra do pri­zna­nja kri­vi­ce i oslo­ba­đa da bi na­gra­dio pri­zna­nje. Dr­ža­va u či­jem za­tvo­ru po­sto­ji sa­mi­ca u ko­joj da­no­noć­no svi­je­tle si­ja­li­ce. Tu­ži­lac ko­ji pre­ko mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va tra­ži od mi­tropo­li­ta da na dan iz­bo­ra po­zo­ve „na mir, po­re­dak i da se mir­no pri­hva­ti re­zul­tat“, za­hva­li po­sle što je mi­tro­po­lit ta­ko i uči­nio, dok da­nas sti­žu tvrd­nje da je i po­gla­var pra­vo­slav­nih u Cr­noj Go­ri uče­stvo­vao u ovoj na­vod­noj za­vje­ri. Re­žim iz­gle­da osu­đu­je bri­gu cr­kve o si­ro­ma­šnim vjer­ni­ci­ma ko­ji su op­tu­že­ni, ali ne i osu­đe­ni.
Či­ni se da cr­no­gor­ska ustav­nost ne­ma li­ca, sa­mo na­lič­je. Pro­sla­va i sud­bi­na op­tu­že­nih za na­vod­ni ,,dr­žav­ni udar’’ ja­sno po­ka­zu­ju da je Cr­na Go­ra „be­sud­na ze­mlja“, baš kao i ona o ko­joj je pi­sao Mi­lo­van Đi­las. Ona ima ustav­ne tra­di­ci­je iz 20. vi­je­ka ko­je su obi­lje­že­ne zlo­u­po­tre­ba­ma i dis­kon­ti­nu­i­te­ti­ma. Ako bi že­lje­la da iz­gra­di no­ve, mo­ra­la bi da us­po­sta­vi uzor­nu de­mo­kra­ti­ju i pi­ta na­rod šta za­i­sta že­li. Ova­ko, Cr­na Go­ra mo­že da sla­vi sa­mo dva da­tu­ma. Naj­va­žni­ji – dan ula­ska u NA­TO, ka­da je Đu­ka­no­vi­ću od stra­ne SAD i EU do­zvo­lje­no da, bez sta­rih op­te­re­će­nja, sve poč­ne iz po­čet­ka. I na­rav­no – dan ak­tu­el­nog naj­sko­ri­jeg iz­bor­nog tri­jum­fa (uvi­jek iz­vje­snog u ovim ne­de­mo­krat­skim uslo­vi­ma) ko­ji po­tvr­đu­je i oprav­da­va vlast re­ži­ma šta god on či­nio i ka­kva god bi­la nje­go­va po­stig­nu­ća.
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)