Su­ko­bi sna­ga bez­bjed­no­sti i pri­pad­ni­ka na­ci­o­na­li­stič­kog De­snog sek­to­ra pro­te­klog vi­ken­da u Za­ka­rpatju mo­gu do­ve­sti do otva­ra­nja no­vog fron­ta na za­pad­nim gra­ni­ca­ma Ukra­ji­ne. Ri­ječ je uglav­nom o mul­ti­et­nič­koj obla­sti u ko­joj zna­tan dio sta­nov­ni­štva osje­ća bli­ski­je ve­ze sa Ma­đar­skom, Slo­vač­kom, Ru­mu­ni­jom – pa čak i Ru­si­jom – ne­go sa Ukra­ji­nom.
Ako je is­toč­na Ukra­ji­na za­pa­lji­va mje­ša­vi­na je­zi­ka i lo­jal­no­sti pre­ma raz­li­či­tim na­ci­ja­ma i dr­ža­va­ma, si­tu­a­ci­ja na nje­nom za­pa­du je još slo­že­ni­ja.
Mno­gi sta­nov­ni­ci Za­ka­rpatja ži­ve sa­mo na do­met pu­ške od če­ti­ri čla­ni­ce Evrop­ske uni­je. Na­i­me, oni go­vo­re ne sa­mo ru­ski i ukra­jin­ski, već i ma­đar­ski, ru­mun­ski, nje­mač­ki i slo­vač­ki je­zik. Mno­gi od 1.3 mi­li­o­na gra­đa­na ove obla­sti po­sje­du­ju vi­še od jed­nog pa­so­ša.
Ri­ječ je, ukrat­ko, o re­gi­ji u ko­joj zna­tan dio sta­nov­ni­štva ni­je po auto­ma­ti­zmu pri­vr­žen Ki­je­vu. Sto­ga su su­ko­bi iz­me­đu ukra­jin­ske po­li­ci­je i na­ci­o­na­li­sta iz De­snog sek­to­ra u gra­du Mu­ka­če­vo 11. ju­la, je­zi­vi od­jek in­si­sti­ra­nja Kre­mlja da pro­ble­mi u Ukra­ji­ni ni­su iza­zva­ni uti­ca­ji­ma sa stra­ne već unu­tra­šnjim po­dje­la­ma.
„De­sni sek­tor ima voj­no kri­lo sa ne­ko­li­ko hi­lja­da na­o­ru­ža­nih pri­pad­ni­ka i sop­stve­nom ko­man­dom, ko­je ne od­go­va­ra Vla­di u Ki­je­vu”, ob­ja­vi­la je dr­žav­na ru­ska te­le­vi­zi­ja „Ru­si­ja da­nas” u iz­vje­šta­ju o su­ko­bi­ma u Mu­ka­če­vu, u ko­ji­ma jsu po­gi­nu­la dva li­ca, a ne­ko­li­ko ra­nje­no.
U pri­lo­gu „Sput­njik in­ter­ne­še­ne­la” – dru­ge me­dij­ske ku­će pod kon­tro­lom Kre­mlja – uka­zu­je se na di­vlja­nje pri­pad­ni­ka De­snog sek­to­ra, oba­ra­nju za­sta­ve EU u Lvo­vu, ha­ker­skom na­pa­du na tvi­ter na­log ukra­jin­skog Sa­vje­ta za od­bra­nu i bez­bjed­nost i spre­ma­nje mar­ša na Ki­jev.
De­sni sek­tor – do­bro na­o­ru­ža­na voj­na or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ju Ru­si­ja ozna­ča­va kao „neo­na­ci­stič­ku” zbog ve­za sa li­de­rom ukra­jin­skih na­ci­o­na­li­sta to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta Ste­pa­nom Ban­de­rom ko­ji je sa­ra­đi­vao sa nje­mač­kim sna­ga­ma u ci­lju po­ti­ski­va­nja so­vjet­skih tru­pa – ima oko 10.000 pri­pad­ni­ka ras­po­re­đe­nih u do­bro­vo­ljač­kim ba­ta­ljo­ni­ma na po­pri­štu su­ko­ba sa pro­ru­skim se­pa­ra­ti­sti­ma u Don­ba­su i okol­nim obla­sti­ma.
Po­ne­kad ne­u­go­dan sa­ve­znik de­mon­stra­na­ta na Maj­da­nu, u vri­je­me pro­te­sta u ko­ji­ma je zba­čen pro­ru­ski pred­sjed­nik Vik­tor Ja­nu­ko­vič, De­sni sek­tor je po­stao sve gla­sni­ji kri­ti­čar no­vih vla­sti u Ki­je­vu, pri­je sve­ga zbog ob­ra­ču­na sa do­bro­vo­ljač­kim je­di­ni­ca­ma ove gru­pa­ci­je. Me­đu­tim, je­dan od čla­no­va De­snog sek­to­ra ka­zao je da ne na­mje­ra­va­ju da pro­te­stu­ju u Ki­je­vu sa „pu­ška­ma i mi­tra­lje­zi­ma”.
Ova gru­pa na­sto­ji da pri­ka­že su­ko­be pro­šlog vi­ken­da kao po­sle­di­cu nje­ne „bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je”. Olek­sij Buk, port­pa­rol De­snog sek­to­ra, sma­tra da po­li­ci­ja sno­si od­go­vor­nost sa kr­vo­pro­li­će.
„Da smo mi pr­vi po­če­li da pu­ca­mo on­da bi bi­lo mno­go vi­še po­li­ca­ja­ca me­đu žr­tva­ma”, ka­zao je Buk na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
Dmi­tro Ja­roš, li­der De­snog sek­to­ra, na­pi­sao je na Fej­sbu­ku da nje­go­va or­ga­ni­za­ci­ja sa­ra­đu­je sa ukra­jin­skim slu­žba­ma bez­bjed­no­sti u ci­lju sta­bi­li­za­ci­je sta­nja u Za­karpatju.
„Po­zi­vam vas da se ne oba­zi­re­te na la­žne iz­vje­šta­je ko­ji se ši­re u ci­lju dis­kre­di­ta­ci­je De­snog sek­to­ra i pro­vo­ci­ra­nja Ukra­ji­na­ca da pro­li­va­ju krv”, ka­zao je Ja­roš.
Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma sa te­re­na, uzrok su­ko­ba u Mu­ka­če­vu mo­že bi­ti i spor oko pro­fi­ta. Na­i­me, pre­ko­gra­nič­no kri­jum­ča­re­nje ci­ga­re­ta i dru­ge ro­be u Za­ka­rpatju do­sti­že go­di­šnju vri­jed­nost od ne­ko­li­ko mi­li­jar­di do­la­ra zbog la­kog ula­ska u Ru­mu­ni­ju, Ma­đar­sku, Slo­vač­ku i Polj­sku.
Na­kon su­ko­ba je su­spen­do­va­no vi­še ca­ri­ni­ka, a po­sla­nik Mi­haj­lo La­njo, ko­ga op­tu­žu­ju za umi­je­ša­nost u kri­jum­ča­re­nje, sa­slu­šan je u po­li­ci­ji.
Pre­ko­gra­nič­no kri­jum­ča­re­nje ci­ga­re­ta i dru­ge ro­be u Za­ka­rpatju do­sti­že go­di­šnje ne­ko­li­ko mi­li­jar­di do­la­ra zbog la­kog ula­ska u Ru­mu­ni­ju, Ma­đar­sku, Slo­vač­ku i Polj­sku.
Za sa­da se ne zna da li će is­tra­ga sti­ći i do lo­kal­nih moć­ni­ka kao što je ta­ko­zva­ni klan Ba­lo­ha – pred­vo­đen Vik­to­rom Ba­lo­hom, biv­šim mi­ni­strom za van­red­ne si­tu­a­ci­je, a sa­da po­sla­ni­kom ukra­jin­skog par­la­men­ta – za ko­ga se tvr­di da vla­da Za­ka­rpatjem kao sko­ro pot­pu­no auto­nom­nom re­gi­jom.
Po­je­di­ni po­sma­tra­či is­ti­ču da u po­za­di­ni na­si­lja od su­bo­te ne sto­ji sa­mo bor­ba za uti­caj iz­me­đu La­na i Ba­lo­he. Dru­gi pak sum­nja­ju da Ru­si­ja pod­sti­če ten­zi­je. Za­ka­rpatje je u so­vjet­sko vri­je­me – zbog mje­ša­vi­ne je­zi­ka i bli­zi­ne gra­ni­ca ne­ko­li­ko dr­ža­va – bi­lo od po­seb­nog in­te­re­sa za KGB, ko­ji je ko­ri­stio ovaj re­gi­on kao „pro­zor” ka Za­pa­du i vra­ta za pro­laz ar­mi­ja ko­je su iz­vr­ši­le in­va­zi­ju na Ma­đar­sku 1956. i Če­ho­slo­vač­ku 1968.
Ana­li­ti­čar Pe­tro Kra­ljuk ka­že za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa da se ma­lo šta pro­mi­je­ni­lo u ovoj re­gi­ji od ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za.
„FSB je uspje­šno pre­u­zeo šta­fet­nu pa­li­cu. Za Ru­si­ju je Za­ka­rpatje i nje­no okru­že­nje osta­lo ve­o­ma va­žna re­gi­ja. Ima­ju­ći u vi­du et­nič­ku ša­ro­li­kost i iz­mi­je­ša­ne iden­ti­te­te sta­no­vi­štva Za­ka­rpatja, ono je ve­o­ma plod­no tle za dje­lo­va­nje age­na­ta FSB”, sma­tra Kra­ljuk.
Ne­dav­ni su­ko­bi sa pri­et­njom da se na­si­lje u gang­ster­skom sti­lu pre­li­je pre­ko is­toč­nih gra­ni­ca EU, ugro­ža­va na­sto­ja­nje Ukra­ji­ne da do­bi­je bez­vi­zni re­žim. Ovi nemi­ri, na­ro­či­to zbog umi­je­ša­no­sti De­snog sek­to­ra, sva­ka­ko su „di­van po­klon” za Ru­si­ju, ocje­nju­je Kra­ljuk.
Za­kar­pa­tje – ko­jim su to­kom 20. vi­je­ka vla­da­li Austro­u­gar­sko car­stvo, Če­ho­slo­vač­ka i Ma­đar­ska, pri­je ne­go što do­šlo pod upra­vu So­vjet­skog Sa­ve­za – u ve­li­koj mje­ri se osla­nja na po­moć i da­re­žlji­vost za­pad­nih su­sje­da.
Na­ro­či­to je ak­tiv­na Bu­dim­pe­šta ko­ja je obez­bi­je­di­la pa­so­še i po­seb­ne pri­vi­le­gi­je gra­đa­ni­ma ove obla­sti ko­ji su do­ka­za­li svo­je ma­đar­sko po­re­klo. Pre­mi­jer Vik­tor Or­ban, ko­ji na­gi­nje Ru­si­ji, do­dat­no je us­ta­la­sao si­tu­a­ci­ju u Ukra­ji­ni zbog jav­no de­kla­ri­sa­ne bri­ge za po­zi­ci­ju ma­đar­ske ma­nji­ne u Za­ka­rpatju, ko­ju mno­gi do­ži­vlja­va­ju kao no­vo ža­ri­šte se­pa­ra­ti­stič­kog su­ko­ba or­ke­stri­ra­nog iz Ru­si­je.
Šta­vi­še, u ovoj re­gi­ji po­sto­ji ve­li­ka na­klo­nost pro­ru­skim par­ti­ja­ma. To­kom 1990-ih, Za­karpatje je bi­lo sna­žno upo­ri­šte So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Vik­to­ra Me­dved­ču­ka, stra­te­ga Kre­mlja sa bli­skim od­no­si­ma sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom.
Pri­je pro­te­sta na Maj­da­nu, u Za­ka­rpatju je pru­že­na ve­ća po­dr­ška Vik­to­ru Ja­nu­ko­vi­ču i nje­go­voj Par­ti­ji re­gi­o­na, ne­go pro­de­mo­krat­skim kan­di­da­ti­ma iz „na­ran­dža­ste re­vo­lu­ci­je”.
Na dje­lu je tr­go­vi­na cen­tral­nih i re­gi­o­nal­nih vla­sti, ko­je se po­na­ša­ju kao lo­kal­ni go­spo­da­ri i kne­že­vi. To je plod­no tle za su­ko­be kao u Don­ba­su.
Ana­li­ti­čar­ka Vik­to­ria Pod­hor­na uka­zu­je da je za­po­sta­vlja­nje Za­karpatja od stra­ne vla­sti u Ki­je­vu do­dat­no oja­ča­lo osje­ća­nje u ovoj re­gi­ji o nje­noj po­seb­no­sti. Pe­tro Po­ro­šen­ko, ko­ji je do­bio ne­u­o­bi­ča­je­nu po­dr­šku Vik­to­ra Ba­lo­he, iz­gle­da da je na to od­go­vo­rio mi­ni­mal­nim mi­je­ša­njem u zbi­va­nji­ma u Za­ka­rpatju.
„Na di­je­lu je ne­ka vr­sta tr­go­vi­ne iz­me­đu cen­tral­nih i re­gi­o­nal­nih vla­sti, ko­je se po­na­ša­ju kao lo­kal­ni go­spo­da­ri i kne­že­vi. To je plod­no tle ko­je mo­že vo­di­ti su­ko­bi­ma na­lik oni­ma u Don­ba­su”, upo­zo­ra­va Pod­hor­na.
(Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa)